4312. Da u unutrašnjem istorijskom smislu, i sunce mu se rodi, označava kada su ušli u reprezentacije, vidi se iz značenja sunce se rađa(ustaje) u ovome smislu, u kojemu se govori o Jakovljevim potomcima kako su ušli reprezentacije. Sa podići se u zoru označava se stanje pre nego su ušli u reprezentacije (br. 4289). Za sunce se kaže da se rađa (da ustaje) kod svakoga ko postaje crkva, to jest, kod svakoga ko postaje predstava (reprezentativ) crkve.

4289. Da sesa Pusti me, zora je označava da će reprezentacija da napusti Jakovljevo potomsto kad uđu u Hanansku zemlju, jasno je iz nizova stvari u unutrašnjem istorijskom smislu, u kome se govori o Jakovljevom potomstvu. Njihovo stanje u odnosu na stvari crkve opisuje se u Reči večerju, noćju, i jutrom ili zorom – ovim poslednjim kada su došli u Hanansku zemlju, to jest, u reprezentativ crkve. Slučaj je bio takav, da se reprezentativ crkve nije kod njih mogao ustanoviti sve dok crkva kod njih nije bila potpuno opustošena, to jest, sve dok se kod njih nije izgubilo znanje o unutrašnjim stvarima; jer da su imalil i malo spoznaja (cognitio) o unutrašnjim stvarima, te bi spozanje uticale na njih, ali bi ih oni profanisali. Jer svete stvari, to jest, unutrašnje istine i dobra, izlažu se profanaciji od strane onih koji ih znaju i priznaju, a još više od onih na koje one utiču, ali nema opasnosti za one koji ih ne priznaju (svete ili unutrašnje stvari). Ali pogledaj što je prethodno bilo rečeno i pokazano o profanaciji, naime: da oni mogu profanisati koji poznaju i priznaju svete stvari, a ne oni koji ih ne priznaju (br. 593, 1008, 1010, 1059, 3398, 3898); da su oni koji su unutar rkve u stanju da profanišu (oskrvne) svete stvari, ali ne i oni koji su izvan (br. 2051); stoga da, koliko je moguće, onima koji bi mogli da profanišu, da se njima ne daje mogućnost da ih upoznaju ako ne mogu da ostanu u njima do kraja života (br. 3398, 3402); i da se ovi drže u neznanju kako ne bi profanisali (br. 30-303); kakva je opasnost od profancije svetih stvari (br. 571, 582); da bogoštovanje postaje spoljašnje kako unutrašnje ne bi bilo profanisano (br. 1327, 1328); i da se stoga unutrašnje istine nisu otkrile Jevrejima (br. 3398).

2. Bilo je to po Gospodovom proviđenju da pravi reprezentativ crkve, to jest unutrašnje crkve, da se odvoji od Jakovljevog potomstva pre nego li uđu u reprezentative Hananske zemlje, jer oni (u Hahanskij zemlji) nisu ništa znali o Gospodu. Doduše, znali su da Mesija treba da dođe na svet, ali da bi njih uzdigao i slavu i veličinu iznaddrugih nacija cele zemlje – a ne da bi spasio njhove duše za večnost. Niti su pak znali bilo šta o nebeskom carstvu, ni o životu pole smrti, a ni o ljubavi ka bližnjemu ili veri. Kako bi bili dovedeni u ovakvo neznanje, držani su nekoliko stotina godina u Egiptu; a kada su bili pozvani da izađu otuda, nisu znali ni ime Jehovino (Izlazak 3:13-16). Štaviše, bili su izgubili ( zaboravili) celo bogoštovanje reprezentativa crkve, jer su, samo mesec dana posle proglašenja Dekaloga na Brdu Sinajskom, vratili se Egipatskom bogoštovanju, a to je bilo zlatno tele (Izlazak 32:4).

3. I pošto je taj naraštaj,

koji je bio izveden iz Egipta, bio takav, oni su svi nestali u pustinji. Jer nije se od njih ništa više tražilo nego da poštuju odredbe i zapovesti u izvanjskom obliku, jer ovo ne bi bilo stvaranje reprezentativa crkve; ali oni koji su bili odrasli u Egiptu, nisu se mogli svesti na ovo; ali su njihova deca mogla, iako teško, u početku preko čuda, s posle strahom i robovanjem, kao što se vidi iz knjiga Jošue i Sudija. Iz ovoga se vidi da je pravi ili unutrašnji reprezentativ crkve njih bio napustio pre nego su ušli u Hanansku zemlju, gde je jedan pravi ili unutrašnji reprezentativ crkve bio počeo među njima u punoj formi. Jer je Hananska zemlja bila upravo ona zemlja gde su se mogli uspostaviti (reprezentativi), jer su sva mesta i sve granice bili reprezentativi od drevnih vremena (br. 3686).