275. POSTOJANJE ZALA DOPUŠTENO JE RADI CILJA, KOJI JE SPASENJE.

Kada bi se čovek radjao u ljubavi u kojoj je stvoren, on ne bi bio ni u kakvom zlu; štaviše, on ne bi ni znao šta je to zlo; jer onaj koji nije bio u zlu, i koji u njemu nije, ne može znati šta je zlo; kada bi mu se reklo da je ovo ili ono zlo, on ne bi verovao da je to moguće. To je stanje nevinosti u kome su bili Adam i njegova žena Eva; nagost koje se nisu stideli označava to stanje. Poznanje zla nakon pada se podrazumeva pod kušanjem sa drveta poznanja dobra i zla. Ljubav u kojoj je čovek stvoren je ljubav prema bližnjemu, to da mu želi dobro koliko i samom sebi, pa i više; i da može da bude u zadovoljstvu te ljubavi kada čini dobro bližnjemu: to je slično odnosu roditelja prema deci. To je prava ljudska ljubav, jer u njoj se nalazi ono što je duhovno, čime se ona razlikuje od prirodne ljubavi koju imaju brutalne životinje. Kada bi se čovek radjao u toj ljubavi on se ne bi radjao u gustom mraku neznanja, u kome se sada nalazi svaki čovek, već u izvesnoj svetlosti znanja i stoga u inteligenciji; i u to bi brzo i ulazio. On bi, zaista, isprva puzao kao četvoronožac, ali bi u sebi imao usadjeno nastojanje da se podigne na noge; jer koliko god da je kao četvoronožac, on ipak ne bi lice okretao nadole ka zemlji, već napred ka nebu, i podigao bi se kako bi mogao lice da okrene ka gore.