3309. I Isav posta lovac (vješt u lovu), označava dobro života od čulnih i znanja-reči istina. Ovo se vidi iz reprezentacije Isava, koji je dobro života, o kojemu gore; i iz značenja lovca, što su oni koji su u osećanju istine, o kojima ćemo ubrzo govoriti. Jer vešt čovek se povezuje s osećanjem istine, ili s onima koji su u osećanju istine; do meso od lova (lov) označava istine same, ali istine koje pripadaju prirodnom čoveku od kojih potiču dobra; a poštosu istine prirodnog čoveka onekoje se nazivaju istine znanja-reči (vidi br. 3293), a reči-znanja istina ima uglavnom dve vrste, ili dva stepena, naime, čulne i znanja-reči, stoga su obe vrste označene lovom (mesom od lova ili divljači). Čulne istine su one u kojima su deca, a znanja-reči istine su one u kojima su oni isti kada odrastu; jer niko ne može da bude u znanja-reči istinama a da nije prvo u čulnim istinama, pošto su ideje prethodnih uzrok ideja ovih potonjih; od ovih se kasnije mogu naučiti i shvatiti istine koje su još više unutrašnje, koje se nazivaju doktrinarnim istinama, koje su označene čovekom ratarom (čovekom veštim u Odeljak 3, polju); o ovima ćemo ubrzo govoriti. Razlog da se divljači (mesom od lova) označavaju istine čulne i znanja-reči istine, u kojima se poučavaju, i na koje (ove istine) utiču je to, što divljač, u širem smislu, označava stvari koje se love, kao ovnovi, jagnjad, koze, i slično, a ove označavaju duhovna dobra, vidi br. 2188, 2830; (prim. prev. da li je autor ovde pogrešio, navodeći ove životinje kao divljač, ili sam ja pogrešno preveo?) kao i zbog oružja koja se koriste kod lova, kao što su strele, lukovi, i strele, koje označavaju doktrinarne stvari istine (vidi br. 2685, 2686, 2709).

Da se ovakve stvari označavaju mesom od lova (divljači), može se videti iz onoga što je rekao o Isavu njegov otac Isak (pogl. 27), naime, sledeće: Uzmi oružje svoje, tul i luk, i izidi u planinu, te mi ulovi lova i zgotovi mi jelo po mojoj volji koje ja volim (stihovi 3, 4); a o Jakovu, za kojega je mislio da je Isav, u istom poglavlju: A ti dajmi sine, da jedem od lovatvojega, pa da te blagoslovi duša moja (stih 25); iz ovoga je jasno šta je označeno mesom od lova. Otudaje to, da loviti znači učiti. a isto tako i ubediti, i ovo u oba smisla, naime, od osećanja istine, i od osećanja zablude; od osećanja istine kod Jeremije: ja ću ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam da cima njihovim. Gle, poslaću mnoge ribare, govori Jehova, da ih love, i poslije ću poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i svakom humu i po svijem rasjelinama kamenijem (Jeremija 16:15, 16); gde ribari označavaju one koji uče od čulnih istina (vidi br. 40, 991); i lovci stoje za one koji uče od znanja-reči: po visokoj gorii svakom humu, označava one kojoi koji su u osećanju dobra i u osećanju istine; da gora i hum označavaju takve stvari, vidi br. 795, 796, 1430; slično je sadržano i u lovu u polju (kao u Postanju 27:3).

Da loviti označava ubeđivati od osećanja obmane, jasno je iz sledećeg odlomka kod Jezikilja: Teško onima koji šiju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala na glavu svakoga rasta da love dušu. Lovite duše moga naroda. Svoje li ćete dušesačuvati?Jezekilj 13:18-21. ; o značenju lova u ovom smislu, vidi br. 1178; ali se za ovu vrstu lova obično koriste mreže.

795. I pokri sva najviša brda što su pod cijelijem nebom, znači kako je sva dobrota ljubavi prema bližnjem nestala, što se vidi iz značenja brda ili gora kod pradrevnih ljudi. Njima su brda označavala Gospoda, zato što su se oni Njemu molili na najvišim mestima na zemlji. Otuda su brda ili gore označavali nebeske pojmove, koji su se smatrali najvišima, kao što su ljubav i milosrđe, a tako i dobrota ljubavi i milosrđa, koji su nebeski. A u obrnutom smislu, brda predstavljaju taštinu; te stoga predstavljaju ljubav prema sebi. U Reči je i Pradrevna crkva nekad nazvana brda, jer su ona izdignuta iznad zemlje i bliža nebu, a to znači počecima stvari. Da brda označavaju Gospoda i sve nebesko od Njega ili dobrotu ljubavi i milosrđa, jasno je iz sledećih odlomaka u Reči, iz kojih se vidi šta ona označavaju u svakom pojedinom slučaju, jer sve u Reči, kako opšte tako i posebno, označava nešto u vezi s predmetom na koji se odnosi.

Kod Davida:

Rodiće narodu brda mirom, i humovi pravdom. (Psalam 72:3)

Brda ovde predstavljaju ljubav prema Gospodu; bregovi ili humovi, ljubav prema bližnjemu, onakvu kakva je bila kod pradrevnih ljudi, koja se zbog takvog karaktera nazivala u Reči brda i bregovi.

Kod Jezekilja:

Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod Jehovi: Ondje će mi služiti sav dom Izrailjev, koliko ih god bude u zemlji, ondje će mi biti mili, i ondje ću iskati prinose vaše i prvine od darova vaših sa svijem svetim stvarima vašim. (Jezekilj 20:40).

Sveta gora ili brdo ovde znači ljubav prema Gospodu; visoka gora Izrailjeva, ljubav prema bližnjemu.

Kod Isaije:

Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stjecaće se k njoj svi narodi. (Izaija 2:2).

Gore ili brda ovde prikazuju Gospoda, a otuda i sve što je nebesko. Ponovo:

I Jehova nad vojskama učiniće svijem narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čista vina, od pretila mesa s moždanima, od vina bez taloga. (Izaija 25:6, 7)

Gore i ovde označavaju Gospoda i sve što je nebesko. Ponovo:

I na svakoj gori visokoj i na svakom humu visokom biće izvori i potoci, kad bude pokolj veliki, kad popadaju kule. (Izaija 30:25).

Ovde gore ili brda znače dobrotu ljubavi; humovi, dobrotu ljubavi prema bližnjemu, od kojih su istine vere, koje su rijeke i potoci. Ponovo:

Pjevaćete kao noću uoči praznika, i veselićete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k stijeni Izrailjevoj. (Izaija 30:29).

Gora Gospodnja ovde predstavlja Gospoda u odnosu na dobrotu ljubavi; stijena Izrailjeva, Gospoda u odnosu na dobrotu ljubavi prema bližnjemu. Ponovo:

Kao što lav i lavić riče nad lovom svojim i ako se sviče na nj mnoštvo pastira, on se ne plaši od vike njihove niti se pokorava na buku njihovu, tako će Jehova nad vojskama sići da vojuje na Goru sionsku, i za hum njezin. (Izaija 31:4).

Gora sionska ovde označava kao i na mnogim mestima Gospoda, pa tako i sve nebesko, koje je ljubav, a humovi znače ono što je nebesko nižega stupnja, a to je ljubav prema bližnjemu. Ponovo:

Izidi na Goru sionsku, koji javljaš dobre glase; podigni silni glas svoj Jerusalima, koji javljaš dobre glase, podigni, ne boj se. (Izaija 40:9).

Izići na Goru sionsku i javljati dobre glase znači klanjati se Gospodu od ljubavi i milosrđa, koji su nešto najdublje, pa se stoga i nazivaju najviši, jer se najdublje i naziva najvišim. Ponovo:

Pustinja i gradovi njezini, sela gdje stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pjevaju koji žive po stijenama, neka klicaju savrh gora. (Izaija 42:11).

Oni koji žive po stijenama predstavlja one koji su u ljubavi prema bližnjemu; klicati savrh gora znači klanjati se Gospodu iz ljubavi. Ponovo:

Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje. (Izaija 52:7).

Koji nosi dobre glase na gorama znači besediti o Gospodu po nauku o ljubavi i milosrđu, i kroz ove klanjati mu se. Ponovo:

Gore i bregovi pjevaće pred vama od radosti, i sva će drveta poljska pljeskati rukama. (Izaija 55:12).

Ovo označava klanjanje Gospodu od ljubavi i milosrđa, a to su gore i humovi, i od vere koja iz toga proističe, a to su drveta poljska. Ponovo:

I sve gore svoje obratiću u putove, i staze će moje biti povišene. (Izaija 49:11).

Gore ovde predstavljaju ljubav i milosrđe; putovi i staze, istine vere, za koje se kaže da će biti povišene kada su od ljubavi i milosrđa kao iz svog najdubljeg.

Ponovo:

Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali će ih vjetar sve odnijeti, i uzeće ih taština. Ali ko se u mene uzda, naslijediće zemlju i dobiće Svetu goru moju. (Izaija 57:13).

To označava Gospodovo carstvo, gde nema ničeg drugog osim ljubavi i milosrđa. Ponovo:

Jer ću izvesti sjeme iz Jakova i iz Jude našljednika gorama svojim, i naslijediće ih izbranici moji, i sluge moje naseliće se ondje. (Izaija 65:9).

Gore ovde označavaju Gospodovo carstvo i nebesku dobrotu; Juda, Nebesku crkvu. Ponovo:

Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji živi u vječnosti, kojemu je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onijem ko je skrušena srca i smjerna duha, oživljavajući duh smjernijeh i oživljavajući srce skrušenijeh. (Izaija 57:15).

Visoki ovde znači ono što je sveto; otuda zbog svoje visine iznad zemlje gore označavaju Gospoda i Njegove svetinje. I to je bio razlog što je Gospod proglasio Zakon na gori Sinaju. Ljubav i milosrđe se označavaju Gospodom i gorama, gde o kraju vremena On kaže:

Kada, dakle, ugledate mrzost opušćenja, o kojoj govori prorok Danilo. . . tada koji budu u Judeji, neka bježe u gore. (Mateja 24:16; Luka 21:21; Marko 13:14)

Judeja ovde predstavlja opustošenu crkvu.