Наша стопала су најнижи делови тела и веома су корисна! У Библији стопала представљају најнижи и најкориснији део нашег духовног ја - „природни“ ниво. Овај свакодневни аспект живота повезан је са рутинским задацима и захтевима и мислима повезаним са њима. Није претерано дубоко или интроспективно, али је корисно - баш као и стопала.

Ова преписка важи за Господа и за црквене заједнице такође. Господово Божанско Природно води нас кроз релативно једноставно послушање (помислите на Десет заповести и две велике заповести). Цркве такође имају природни ниво на којем служе својим заједницама на једноставне, али опипљиве начине.

(Odkazy: Apokalipsi Otkrivenoj 49, 510; Nebeske tajne 2162, 3147 [1-2], 3761, 4302 [6], 6844 [1-2], 9406, 10087)

49. Stih 15. I noge njegove kao mjed kad se rastopi u peći, označava Božansko prirodno dobro. „Noge" ("stopala") Gospodnje označavaju Njegovo Božansko prirodno; izraz „vatra“ ili „usijanje [koje rastapa]“ označava dobro; dok, opet, pojam „mjed" označava dobro prirodne istine; dakle, pod izrazom „I noge njegove kao mjed kad se rastopi u peći“, se misli na Božansko prirodno dobro. Izraz "I noge njegove" označava baš ovo, što smo upravo opisali, zato što predstavlja korespondenciju. Postoji u Gospodu, i, stoga, od Gospoda: Božansko nebesko, Božansko duhovno i Božansko prirodno; pod Božanskim nebeskim podrazumeva se „glava“ Sina čovečijeg; Božansko duhovno, se, pak, reprezentuje Njegovim „očima“ i „grudima“, koje su bile opasane zlatnim pojasom; najzad, Božansko prirodno se označava Njegovim „stopalima“ ("nogama").

[2] Zbog toga što Božansko prirodno, Božansko duhovno, i Božansko nebesko bivaju u Gospodu, neizbežno proističe da, samim tim, moraju biti istovremeno i na anđeoskom nebu; treće (ili: najviše) nebo jeste u Božanskom nebeskom; drugo (ili: srednje) nebo jeste u Božanskom duhovnom; i, konačno, prvo (ili: nanjiže) nebo jeste u Božanskom prirodnom. Slično važi i za crkvu na Zemlji; to stoga, jer je celo nebo pred Gospodom kao jedan čovek. U tom čoveku (koji pred Gospodom reprezentuje celo nebo) oni, koji bivaju u Gospodnjem Božanskom nebeskom, čine glavu; potom, oni, koji bivaju u Božanskom duhovnom, čine telo; i, najzad, oni, koji bivaju u Božanskom prirodnom, čine stopala. Otuda, takođe, u svakom čoveku, stoga što je stvoren po Božjoj slici, postoje ta tri stepena i, u času u kome se oni otvore, on posledično postaje anđeo - bilo trećeg, bilo drugog, bilo najnižeg neba. Otuda, takođe, sledi da u Reči postoje tri smisla, a to su: nebeski, duhovni i prirodni. To se može videti u delu „Anđeoska mudrost o Božanskoj ljubavi i mudrosti“, a posebno u poglavlju 3, koje obrađuje ova tri stepena. Da stopala, tabani i pete korespondiraju prirodnim stvarima u čoveku, kao i da, samim tim, i u Reči označavaju prirodne stvari, može se videti u delu "Nebeske tajne", objavljenom u Londonu (br. 2162, 4938-4952).

[3] Božansko prirodno dobro takođe se označava putem izraza“noge” i “stopala” na sledećim mestima; u Danilu: I podigoh oči svoje i vidjeh, a to jedan čovjek obučen u platno, i pojas bješe oko njega od čistoga zlata iz Ufaza; A tijelo mu bješe kao hrisolit, i lice mu kao munja a oči mu kao lučevi zapaljeni, a ruke i noge kao mjed uglađena, a glas od riječi njegovijeh kao glas mnogoga ljudstva. (Dan. 10:5-6). U Otkrivenju: I vidjeh drugoga anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; (Otkr. 10:1). A u Knjizi proroka Jezekilja: I noge im bijahu prave, a u stopalu bijahu im noge kao u teleta; i sijevahu kao uglađena mjed. (Jezek. 1:7). Razlog zbog koga su anđeli i heruvimi viđeni na baš ovakav način sastoji se u tome, da je pomoću njih bilo predstavljeno Božansko Gospodnje.

[4] Gospodnja crkva jeste pod nebesima, pa ona, samim tim, biva pod nogama Gospodnjim, te se, stoga, reprezentuje pomoću izraza „podnožje nogama mojim“ na sledećim mestima u Reči: Slava Livanska tebi će doći, jela, brijest i šimšir, da ukrase mjesto svetinje moje da bi proslavio mjesto nogu svojih. I sinovi onijeh koji su te mučili doći će k tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom sveca Izrailjeva. (Isa. 60:13-14). Ovako veli Gospod: nebo je prijesto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gdje je dom koji biste mi sazidali, i gdje je mjesto za moje počivanje? (Isa. 66:1). Kako obastrije Gospod oblakom u gnjevu svom kćer Sionsku! svrže s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnožja nogu svojih u dan gnjeva svojega! (Pl. Jer. 2:1). Uzvišujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je svet! (Ps. 99:5). Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nađosmo ga na poljima Kirijat-Jarimskim. Uđimo u stan njegov, poklonimo se podnožju nogu njegovijeh. (Ps. 132:6-7). Otuda sledi da: A kad iđahu da jave učenicima njegovijem, i gle, srete ih Isus govoreći: zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. (Mat. 28:9; Marko 5:22; Luka 8:41; Jovan 11:32). Takođe, važi i da: I gle, žena u gradu koja bješe grješnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira; I stavši sastrag kod nogu njegovijeh plakaše, i stade prati noge njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i cjelivaše noge njegove, i mazaše mirom. (Luka 7:37, 38, 44-46; Jovan 11:2; 12:3).

[5] S obzirom na to da se, pod izrazom „stopala“, označava prirodno, posledično je Gospod rekao Petru, kad mu je oprao noge: Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. (Jovan 13:10). Izraz "noge oprati" znači: pročišćavanje prirodnog čoveka; a kada se prirodni čovek, pak, pročisti, neizbežno se pročišćava i čovek u celini; kao što je prikazano u mnogim odlomcima u delima "Nebeske tajne" i "Nauk Novog Jerusalima". Prirodni čovek, koji je ujedno i spoljašnji čovek, biva pročišćen onda, kada se kloni zlih dela, za koje duhovni ili unutrašnji čovek smatra da su zla i da ih treba izbegavati.

[6] Sad, pošto se čovekovo prirodno reprezentuje pomoću izraza "noge" i "stopala", neizbežno sledi da će čovek izopačiti sve stvari, ako se njegovo prirodno prethodno ne opere, odnosno, ne pročisti; zato Gospod kaže: I ako te noga tvoja sablažnjava, otsijeci je: bolje ti je ući u život hromu, nego li s dvije noge da te bace u pakao, u oganj vječni, (Marko 9:45). Ovde se ne misli na konkretno stopalo, već na prirodnog čoveka. Isto se podrazumeva pod izrazom "ostatak paše svoje gazite nogama svojim," kao i pod izrazom "mutiš vodu nogama" Sine čovječji, nariči za Faraonom carem Misirskim, i reci mu: ti si kao lavić među narodima i kao zmaj u moru, i prolaziš rijeke svoje i mutiš vodu nogama svojim i gaziš po rijekama njezinijem. Malo li vam je što pasete na dobroj paši, nego ostatak paše svoje gazite nogama svojim? i što pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim? (Jezek. 32:2; 34:18-19; Dan. 7:7, 19; i na drugim mestima).

[7] S obzirom na to da se pod „Sinom čovečjim“ podrazumeva Gospod kao Reč, očigledno je da pod Njegovim „nogama“ ne može da se podrazumeva ništa drugo do - Reč, i to – Reč u prirodnom smislu; o tome se mnogo govori u delu "Nauk Novog Jerusalima o Svetom pismu"; a govori se, takođe, i o tome da je Gospod došao na svet zbog toga, da bi mogao da ispuni sve što je napisano u Reči, i da, na taj način, On postane - Reč u poslednjim stvarima (br. 98-100). Međutim, ova arkana je namenjena isključivo onima, koji će obitavati u Novom Jerusalimu.

[8] Gospodnje Prirodno Božansko je takođe označeno i pomoću izraza „zmija vatrena“, za koju se kaže da je načinjena u pustinji po Mojsijevoj zapovesti; pukim gledanjem u nju bivaju izlečeni svi oni, koje su konkretne (materijalne, zemaljske) zmije ujele: A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju. I Gospod reče Mojsiju: načini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti. I načini Mojsije zmiju od mjedi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od mjedi, i ozdravi. (Broj. 21:6, 8-9). Ova mesingana zmija ("zmija vatrena") je označavala Gospodnje Božansko prirodno, kao i to, da su spašeni svi oni, koji su naprosto gledali u nju, o čemu sam Gospod uči u Jovanu: I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin čovječij da se podigne. Da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni: (Jovan 3:14-15). Razlog zbog čega je zmija napravljena od mesinga se sastoji u tome, da mesing (baš kao i fini mesing) označava prirodno kao dobro, a o tome detaljnije videti u narednom tekstu (br. 775).