2830. I, gle, ovan: da ovo označava duhovno ljudske rase, vidi se iz značenja ovna, o kome će se sada govoriti. U crkvi je poznato da su žrtve paljenice i prinosi, u reprezentativnoj Jevrejskoj i Izrailjskoj Crkvi, pretstavljale Gospodovo Božansko Ljudsko; ali jedno je označeno žrtvama paljenicama i žrtvama jaganjaca, drugo jarićima i kozama, opet drugo ovnovima, volovima, i teladima, kao i golubicama i golubićima, a drugo prinosima i nalivima. U opšte, ove žrtve su označavale Božanske nebeske stvari, Božanske duhovne stvari, i Božanske prirodne stvari, koje sve pripadaju Gospodu; i pošto označavaju nebeske, duhovne i prirodne stvari koje su od Njega u Njegovom carstvu, pa stoga i u svakome ko je u Gospodovom carstvu: što je jasno i iz Svete Večere, koja je zamenila žrtve paljenice i druge žrtve, a u kojoj hleb i vino označavaju Gospodovo Božansko Ljudsko, hleb Njegovo Božansko nebesko, a vino Njegovo Božansko Duhovno; stoga oni označavaju Njegovu ljubav prema celoj ljudskoj rasi, i ljubav ljudske rase prema Njemu, vidi br. 2343, 2359. Otuda je jasno da žrtve paljenice i druge žrtve obuhvataju nebesko bogoštovanje od ljubavi ka Gospodu, i duhovno bogoštovanje od ljubavi ka bližnjemu, pa otuda i veru u Gospoda, vidi br. 922, 923, 1823, 2180. Značenje onoga što je nebesko, i onoga što je duhovno, i šta je označeno onima koji su nebeski i onima koji su duhovni u Gospodovom carstvu, ili u Njegovoj crkvi, bilo je često pokazano gore, vidi br. 1155, 1577, 1824, 2048, 2088, 2184, 2227, 2669, 2708, 2715. Da ovan označava

Gospodovo Božansko Duhovno, pa stoga ono što je duhovno u čoveku ili, što je isto, u onima u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz žrtava paljenica i drugih žrtava, kao ovnova, kao kad su Avram i Izak bili posvećeni da izvedu tu službu, ili kada su bili uvedeni (u služenje?): Da treba da prinesu jednog junca za oprost greha čija krv treba da se poškropi po uglovima oltara, a ostatak u podnožje (oltara); kao i da treba zaklati jednog ovna, i njegovom krvlju poškropiti okolo oltara, i da posle treba celog ovna spaliti na oltar kao žrtvu paljenicu: i da se krvlju drugoga ovna poškopi vrhžu Aronovog uha, i palac njegove ruke i veliki palac na nozi, i da se posle mora spaliti kao žrtva paljenica (Izlazak 21:1-35; Levitska VIII- 1 do kraja: IX-2 i sledeći stih); jasno je su svi ovi obredi bili sveti, a bili su sveti jer su pretstavljali i označavali svete stvari; inače, klanje junca, škropljenje njegove krvi na kajeve oltara, i prosipanje ostatka na podnožje; pa zaklati ovna, i poškropiti njegovom krvlju uglove oltara, i posle ga spaliti; i poprskati krvlju ovna vrh Aronovoh uha, i palac na ruci i veliki palac na stopalu, i onda spaliti kao žrtvu paljenicu – sve ove stvari ne bi imale ništa sveto u sebi, i ne bi sadržavale ništa od bogoštovanja da nisu pretstavljale svete stvari; ali šta svaka pojedina stvar pretstavlja ne može niko znati osim preko unutrašnjeg smisla. Da junca (june) treba prineti kao otkup za greh označava Gospodovo Božansko Prirodno, i da ovan pretstavlja Božansko Duhovno, i da ovan označava one u ljudskoj rasi koji su duhovni, može se videti iz značenja junca i ovna u Reči. Uvođenje (inauguracija) u sveštenstvo izvođeno je preko duhovnih stvari, jer se preko duhovnih stvari čovek uvodi u nebeske stvari ili, što je isto, preko istina vere on se uvodi u dobro ljubavi. Na sličan način, kad je Aron ulazio u svetinju (sveto mesto), on je morao prineti junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu (Levitska 16:2, 3). Nazirej, kad bi se napunili dani njegovog nazirejstva, morao je da prinese zdravo muško jagnje od godine za žrtvu paljenicu za otkup za greh, i jedno zdravo žensko jagnje, i jednog zdravog ovna za žrtvu mirnu (Brojevi 6:13, 14, 16, 17); razlog je bio to što su Nazireji pretstavljali nebeskog čoveka, koji je prilika Gospodova, vidi br. 51, 52, 1013; nebeski čovek je takav da je on u nebeskoj ljubavi, to jest, u ljubavi ka Gospodu, a otuda i u nebeskoj istini, vidi br. 202, 337, 2069, 2715, 2718; stoga je Nazirej morao da žrtvuje jagnje i žensko jagnje, čime je označeno ono što je nebesko, a i da žrtvuje ovna, kojim je označeno ono što je duhovno. Na svetkovinama,

žrtvovani su junci, ovnovi, i jagnjad; tako na prvi dan presnih hlebova, dva junca, jedan ovan, i sedam jaganjaca, kao žrtve paljenice (Brojevi 28:18-20). Na dan prvina (prvih plodova), dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, trebali su da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:26-28) na mladi mesec, dva junca, jedan ovan, sedam jaganjaca, sa darom, da se prinesu kao žrtve paljenice (Brojevi 28:11, 12). Sedmog meseca prvog dana meseca, jedno june, jedan ovan, i sedam jaganjaca, a se prinesu zajedno s darom; na petnaesti dan sedmog meseca, trinaest junaca, dva ovna, i četrnaest jaganjaca, da se prinesu; i tako i u drugim prilikama, vidi Brojevi 29:1, 2, 12-14, 17, 18, 20-24, 26-36. Junci i ovnovi su označavali duhovne stvari, a jaganjci nebeske stvari; trebalo ih je žrtvovati, i tako se uvodilo u duhovne stvari. Pošto su ovnovi označavali Božansko duhovno Gospodovoga Božanskog Ljudskog, a tako isto i duhovne stvari kod čoveka; stoga, kada se govori o Novom Hramu, i Novom Jersalimu, to jest, o Gospodovom duhovnom carstvu, kaže se kod Jezikilja, da treba, kad završe čišćenje oltara, da prinesu junca kao prinos za greh, a ovna za žrtvu paljenicu, i da za sedam dana treba svakoga dana da priprema jarca za greh, i junca i ovna (Jezekilj 43:23-25), a da knez toga dana pripremi junca kao prinos za greh za ceo narod, a na za sedam dana praznika sedam junaca i sedam ovnova, sa darom, za žrtvu paljenicu (14:22-24); a da na sabat treba da pripravi šest jaganjaca i ovna Jezekilj 46:4? 46:6). Novim Hramom i Novim Jerusalimom, u univerzalnom smislu, označeno je Gospodovo carstvo, vidi gore, br. 402, 940{ign95} a posebno Nova Crkva 2117; a da u Gospodovom carstvu nema žrtava paljenica i drugih žrtava, svakome je znano; otuda je jasno da se ovim stvarima označavaju nebeske stvari ljubavi, i duhovne stvari vere, jer ove pripadaju Gospodovom carstvu; pa su stoga ovde slične stvari označene juncima, ovnovima, i jaganjcima. Da junci i ovnovi označavaju duhovne stvari, jasno je iz pojedinosti koje se opisuju u njihovom unutrašnjem smislu, i uopšte iz toga da Novi Hram i Novi Jerusalim označavaju Gospodovo duhovno carstvo, a Sion nebesko carstvo. Da ovan označava ono što je duhovno ili, što je isto, one koji su duhovni, jasno je i kod Danila, gde piše da je video ovna koji stoji kod reke, koji ima dva roga; i posle mlado od koze (capra), koji je oborilo ovna, polomioo njegove rogove, i zgazilo ih nogama Levitska 8:3, 4 i sledeći stihovi); gde se ovnom označava duhovna crkva, a mladim od koze, oni koji su u veri odvojenoj o jubavi ka bližnjem ili u istini odvojenoj od dobra, a koji se postepeno podižu protivu dobra, i na kraju protivu Gospoda, što se tu opisuje.

Kod Samuila: Samuilo reče Saulu: zar su mile Jehovi žrtve paljenice i pronosi kao kad se sluša glas njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (1 Samuilov 15:22); pošto je predmet o kome se govori poslušnost, pa tako i istina, koja je duhovna, to su ove reči upućene caru, kojim je označena istina (vidi br. 1672, 2015, 2069), stoga se ne kaže, bolja nego pretilina volova i jagnjadi, nego bolja od pretiline ovnujske.

Kod Davida: Kad izađe Izrailj iz Misira (Egipta), dom Jakovljev iz naroda tuđega, Judeja postade svetinja Božija, Izrailj oblast njegova. More vidje i pobježe. Jordan se obrati natrag. Gore skakaše kao ovnovi, brdašca kao jaganjci. Što ti bi, more, te pobježe k tebi Jordane, te se obrati natrag? Gore, što skačete kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci? Pred licem Jehovinim drkći zemljo, pred licem Boga Jakovljeva, koji pretvori kamen u jezero, granit u izvor vodeni (Psalam 114:1 do kraja): ovde je predmet o kome se govori duhovno dobro posle preporoda; opisuje se kakvo je, njegovo nebesko duhovo da je kao brda koja poskakuju kao ovnovi, a njegovo nebesko prirodno kao jaganjci; brda označavaju nebeske stvari ljubavi, vidi br. 795, 1430; svako može znati da u ovome, kao i u drugim Davidovim psalmima, ima svetih stvari, ali u unutrašnjem smislu; i da je nešto označeno brdima koja poskakuju kao ovnovi, i brdašca kao jaganjci, i da zemlja drhti pred licem Gospodovim, da su to izrazi koji bi izgledali sitnice bez važnosti da u njima nema unutrašnjeg smisla. Isti je slučaj s rečima kod Mojsija: Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena. Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova bazanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa (Zak. Pon. (32:13, 14); ovnovi bazanski označavaju nebeske duhovne stvari; a šta su nebeske duhovne stvari, vidi br. 1824).

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću mu prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15): žrtve paljenice pretile označavaju nebeske stvari ljubavi, a dim od ovnova duhovne stvari vere.

Kod Jezikilja: Arapi i svi knezovi Cedarski trgovahu s tobom, s jaganjcima i ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje Jezekilj 27:21. ; govoreći o Tiru, kojim su označeni oni koji su u poznanjima dobra i istine (vidi br. 1201); Arabia označava mudrost, knezovi Cedarski njihovu inteligenciju, jaganjci nebesk tvari, ovnovi duhovne stvari, jarci prirodne stvari, koji slede redom.

Kod Isaije: Sva stada cedarska skupiće se k tebi; ovnovi Nabujotski biće ti na potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave moje proslaviću (Isaija 60:7. ; ovde se govori o Gospodovom Božanskom Ljudskom: stado cedarsko označava Božanske nebeske stvari, ovnovi nabujotski Božanske duhovne stvari. Iz svih ovih odlomaka, dakle, može se videti da je ovde, u unutrašnjem smislu, označeno Gospodovo Božansko Duhovnom a otuda i ono što je duhovno kod čoveka ili, što je isto, kod onih u ljudskoj rasi koji su duhovni.

2015. I carevi će izaći od tebe. Da ovo označava da je sva istina od Njega, jasno je iz značenja „cara“, i u istorijskom i u proročkom delu Reči, da je istina (rečeno gore, br. 1672, ali još ne potpuno pokazano). Iz značenja „naroda“ kao dobara, i iz značenja „careva“ kao istina, možemo videti prirodu unutrašnjeg smisla u Reči, i kako je on udaljen od smisla slova. Onaj ko čita Reč, osobito istorijski deo, veruje samo to da su tamo narodi narodi, a carevi carevi, i da se govori i narodima i o carevima u samoj Reči. Ali ideja naroda i careva sasvim nestan ada je prime anđeli, a umesto njih opaža se dobro i istina. Ovo mora da izgleda čudno, pa i čak i paradoksalno, ali je ipak tako; a da je to istina, a što može da vidi svako ako samo pomisli da kada bi u Reči „narodi“ označavali narode, a „carevi“ careve, Gospodova Reč bi sadržavala isto što i druge istorije, ili neki drugi spisi, te bi bila kao svaka druga svetska stvar; dok u stvari u Reči nema ničega što nije Božansko, pa stoga i nebesko i duhovno.

Uzmite kao primer ovo što je rečeno u ovom stihu, - da će Avraham biti vrlo plodan i da će se od njega namnožiti narodi, i da će od njega izaći carevi – šta je ovo ako ne jedna svetska stvar, koja nema nikakve veze s nebom? Jer u ovome postoji samo svetska slava, koja nije ništa u nebu; ali ako je ovo Gospodva Reč, u njoj mora da bude nebeska slava, a ne svetska slava. Stoga smisao slova se briše i nestaje kada pređe u nebo; i tako je očišćena da u njoj ne ostaje ništa svetsko. Jer se pod „Avrahamom“ ne misli na Avrahama, nego na Gospoda; da će „biti plodan“ ne znači da će njegovo potomstvo vrlo narasti, nego da će dobro Gospodove Ljudske Suštine rasti u beskonačnost; a „narodima“ nisu označeni narodi, nego dobra; a „carevima“, ne carevi nego istine. Međutim, istorija ostaje i dalje istinita; jer je istina da je ovo rečeno Avrahamu, da je bio plodan, da su narodi i carevik izažšli od njega. Da „carevi“ označavaju istine, može se videti iz sledećih odlomaka: I tuđini će sazidati zidove tvoje, i carevi njihovi služiće ti; jer ćeš mlijeko naroda sati (sisati) i sise carske dojićeš (Isaija 60:10. 16). Iz smisla slova nije jasno šta znači „mlijeko ćeš naroda piti“ ni „carske će te sise dojiti“, ali je jasno iz unutrašnjeg smisla, u kojemu to označava biti obdarem dobrima, i poučen u istinama.

Kod Jeremije: Jer ako doista uzradite ovo, ulaziće na vrata doma ovoga carevi, koji sjede mjesto Davida na prijestolju njegovu, na kolima i na konjma, i oni i sluge njihove i narod njihov Jeremija 22:4; 18:25). „Jahati na kolima i konjima“ je proročki izraz kojim se označava obilje intelektualnih stvari, kao što se vidi u mnogim odlomcima kod Proroka; te se tako sa „carevi će ulaziti na vrata doma ovoga“ označava u unutrašćnjem smislu biti ispunjen (nadojen) istinama vere. Ovo je nebeski smisao Reči, u koji prelazi svetski doslovni smisao. Opet, kod istog Proroka: Jehova vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gnjeva svojega odbaci cara i sveštenika. Utonuše u zemlju vrata njezina; car njezin i knezovi njezini među narodima su; zakona nema, a proroci njezini ne dobijaju utvare od Jehove (Plač 2:6, 9). „Car“ ovde označava istinu vere; „sveštenik“, dobro ljubavi prema bližnjemu; „Sion“ crkvu koja se razara; vrata njezina „utonuše u zemlju“, označava veru, koje više neće biti, i istine koje će, pretstavljene „carevima“, biti odbačene.

Kod istoga proroka: Evo ovako veli Jehova: podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima podignuću zastavu svoju, i donijeće sinove svoje u naručju, i kćeri svoje na ramenima će nositi. I carevi će biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaće se licem d emlje, i prah s nogu tvojih lizaće (Isaija 49:22, 23). „Narodi“ i „kćeri“ označavaju dobra; a „plemena“ i „sinovi“ istine (kao što je pokazano u Prvom Delu, gde se može videti da „narodi“ označavaju dobra, br. 1250, 1260, 1416, 1849; i da „kćeri“ imaju slično značenje, br. 489-491; isto tako da „plemena“ označavaju istine, br. 1250, 1260; a „sinovi“ isto tako, br. 489, 491, 533, 1147). „Carevi“ stoga označavaju istine uopšte, kojima će se hraniti, a njihove „carice“ dobra kojima će biti „podojeni“. Da li kažete dobra i istine, ili oni koji su u dobrima i istinama, to je isto. Opet kod istog proroka: Tako će opet udiviti mnoge narode, i carevi će pred njim zatisnuti usta svoja, jer će vidjeti šta im nije kazivano, i razumjeće što nisu slušali (Isaija 52:15. Ovde se govri o Gospodovom dolasku; „narodi“ označavaju one na koje utiču dobra i istine.

Kod Davida: Sad, carevi, urazumite se; naučite se sudije zemaljske! Služite Jehovi sa strahom, i radujte se strepetom. Poštujte sina da se ne razgnjevi, i vi ne izginete na putu svome; jer će se gnjev njegov brzo razgorjeti Psalam 2:10-12. „Carevi“ označavaju one koji su u istinama; a koji se često od istina nazivaju „carevim sinovima“; ovde „Sin“ označava Gospoda, koji se ovde naziva „Sinom“ zato što je On istina sama, i jer je sva istina od Njega.

Kod Jovana: I pjevahu pjesmu novu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njezine. I učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike, da bismo carovali na zemlji (Otkr. 5:9, 10). Ovde se nazivaku „carevima“ oni koji su u istinama. Ovakve Gospod naziva „sinovima carstva“ kod Mateje: A on odgovarajući im reče : koji sije dobro sjeme ono je sin čovječiji; a njiva je svijet; i žetva je pošljedak ovoga vijeka; a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi zla. A neprijatelj kojiga je posijao je đavo Mateju 13:37, 38).

Kod Jovana: A šesti anđeo izli čašu svoju na veliku rijeku Eufrat, i presahnu voda njezina da se pripravi put carevima od istoka (Otkr. 16:12).

Da „Eufrat“ ne označava Eufrat, niti „carevi od istoka“ označavaju careve otuda, jasno je (na šta se misli pod „Eufrat“ može se gore videti, br. 120, 1585, 1866); tako da „put carevima s istoka“ znači istine vere koje su od dobara ljubavi.

Kod istoga: I narodi koji su spaseni hodiće u vidjelu njegovu, i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega (Otkr. 21:24). Gde „narodi“ označavaju one koji su u dobrima, a „carevi zemaljski“ one koji su u istinama, što se može zaključiti iz toga što su ovo proročke reči, a ne istorijske.

Kod istoga: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sjedi na vodama mnogim. S kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji, opiše se vinom kurvarstva njezina (Otkr. 17:1, 2). I opet: I carevi zemaljski s njom se kurvaše, i trgovci zemaljski obobatiše se od bogastva slasti njezine. I zaplakaće i zajaukati za njom carevi zemaljski koji se s njom kurvaše (Otkr. 18:3, 9). I ovde se na sličan način vidi da se ne misli na careve pod „carevima zemaljskim“; jer se ovde govori o falsifikovanju i izvrtanju nauka vere, to jest, istine, a ovo je nazvano „kurvarstvo“; „carevi zemaljski“ označavaju istine koje su falsifikovane i izneverene.

Kod istoga: I deset rogov oje si vidio su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast carevi primati za jedan čas (jedno vreme) sa zvijeri. Ovi jednu volju imaju i oblast svoju daće zvijeri (Otkr. 17:12, 13).

Da ovi „carevi“ nisu carevi, svakome je jasno; jer bilo bi sasvim nerazumljivo da deset careva prime vlast kao carevi za jedno vrijeme (jedan čas). Evo još jednog odlomka: I vidjeh zvijer i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju s onijem što sjedi na konju i s vojskama njegovijem Otkrivenju 19:19. Da je onaj „koji sjedi na konju“ „Reč Božija“otvoreno se tvrdi u stihu 13; i kaže se da su se protivu ove sakupili carevi zemaljski da se biju. „Zvijer“ označava dobra ljubavi, ali profanisana; a „carevi“ označavaju istine vere, ali izneverene; ovi se nazivaju „carevima zemaljskim“, jer su oni unutar crkve. (Da „zemlja“ označava crkvu, može se videti gore, br. 662, 1066, 1067, 1262). „Beli konj“ označava razumevanje istine; a „onaj koji sedi na konju“, Reč. Ovo značenje je još više vidljivo kod Danila (glava XI.), gde se govori o ratu između „južnoga cara“ i „sjevernoga cara“; kojim se terminima označavaju istine i obmane koje se bore, gde se borba opisuje na istorijski način kao „rat“. Pošto „car“ označava istinu, može se videti šta je označeno u unutrašnjem smislu kada se Gospod naziva Carem i Sveštenikom; kao šta je to u Gospodu bilo, koje je pretstavljeno carevma, a šta sveštenicima. Carevi su pretstavljali Njegovu Božansku istinu, a sveštenici Njegovo Božansko dobro. Svi zakoni reda po kojima Gospod upravlja svemirom kao Car, su istine; dok su svi zakoni po kojima upravlja svemirom kao Sveštenik, a pomoću kojih vlada i nad istinama, su dobra; jer uprava po samim istinama, osudila bi svakoga na pakao, dok uprva (vladavina) od dobara, podiže svakoga otuda (iz pakla) uzdiže ga ka nebu (vidi br. 1728). Pošto su u slučaju Gospoda ove dve povezane, one su na drevni način pretstavljene carstvom koje je spojeno sa sveštenstvom; kao što je bilo sa Melhisedekom, koje je bio car Salimski i u isto vreme sveštenik Boga Svevišnjega (Postanje 14:18); a kasnije sa Jevrejima, kod kojih je bila ustanovljena reprezentativna crkva (crkva zasnovana na pretstavama, reprezentacijama), koja je imala sudije, a kasnije careve. Ali pošto su carevi petstavljali istine koje ne treba da zapovedaju, iz razloga što one osuđuju, stoga je želja za carevima izazvala karanje, kada je priroda istine pokazana kakva je u sebi (I Samuilova 8:11-18); a u ranije vreme Mojsije je bio zapovedio (Zakoni Ponovljeni 17:14-18) da treba da izaberu pravu istinu koja je od dobra, a ne pokvarenu; i da je ne smeju ukaljati umovanjem i rečima-znanjima. O tome se radilo u uputstvima o caru, koje je dao Mojsije na mestu koje je navedeno; što niko ne može da vidi iz smisla slolva, ali je očigledno iz nekoliko tačaka u unutrašnjem smislu; tako da „car“ i „carska služba“ očigledno pretstavljaju i označavaju istine.