2552. A Avram reče: da ovo označava opažanje (percepciju), koja je ovde odgovor, vidi se iz značenja reći u istorijskim delovima Reči, o čemu je puno rečeno gore, kao u br. 1791, 1815, 1819, 1822, 898, 1919, 2061. (2080. (2238, 2260, 2271, 2287. Što se tiče Gospodove misli od nauka vere, da je ona označena onim što je Abimeleh rekao Avramu, ali da je opažanje, koje je bil dgovor, bilo označeno onim što je Abraham rekao, ovakav je slučaj: - Opažanje je viša stvar, i kod Gospoda ono je bilo od Božanskog Samog, ali misao je niža stvar, i ona je bila kod Gospoda od Intelektualnog samog; a pošto je to bilo opažanje iz kojega je potekla misao, to je odgovor misli bio od opažanja. Ovo se može ilustrovati nečim što je slično u čoveku. Nebeski čovek može da misli samo od opažanja, a duhovni čovek može da misli samo od savesti, vidi br. 2515. Opažanje onoga prvoga, kao i savest (kod drugoga, su od Gospoda, ali se nebeskom čoveku ne pokazuje odakle je; ali misao onoga drugoga je od Racionalnog, i čoveku se čini da je ona od njega samoga; tako isto, kada misli o nekom predmetu od Racionalnog, zaključak misli, ili odgovor, dolazi od opažanja, ili od savesti; shodno tome, njemu Gospod odgovara prema stanju njegovoga života, njegovog osećanja, i istine nauka koja je usađena ili utisnuta u skladu s ovima.