556. I zubi njihovi bijahu kao zubi u lavova. -

Da ovo označava da čulne stvari, koje su poslednje intelektualnog života, naizgled imaju moć nad svim stvarima, vidi se iz značenja zuba koji označavaju čulne stvari, koje su poslednje prirodnog života u pogledu razumijevanja, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja lavova, koji označavaju istine crkve u pogledu moći, a koje u ovome slučaju označavaju obmane koje razbijaju istine, tako isto u pogledu moći, vidi gore (br. 278). Ovde su označne obmane, jer su skakavcima označeni telesno čulni koji su u obmanama od zla. Razlog da im izgleda da razumeju, i da otuda imaju moć nad svim stvarima, je zato što sama ubeđivačka moć, o kojoj se gore govori, počiva u Čulnom, koje je poslednje prirodnog života. Jer ovo Čulno, ili čulni čovek, ima samo-pouzdanje i ono veruje da je mudrije od ostalih, jer ne može da sebe izmeri i ispita, jer ne misli na unutrašnji način; i kada je u ovo ubeđeno, tada je njegovo samopouzdanje i vera u svakoj stvari koju izusti. I pošto ton njegovog izgovaranja potiče iz ovoga, stoga pravi takav utisak koji se vidi posebno u duhovnome svetu, gde čovek govori iz svoga duha. Jer je osećanje samopouzdanja, i verovanja poreklom u duhu čovekvom, a čovekov duh govori od osećanja. Drugačije je u prirodnom svetu, gde čovekov duh govori pomoću tela; i, radi sveta, iznosi stvari koje nisu od osećanja njegovog duha, koje on retko ispoljava, da se ne bi znalo kakav je. To je razlog da se ne zna u svetu da postoji ubeđivačka moć koja tako zanosi i guši, kakva je u duhu čulnoga čoveka koji o sebi misli da je mudriji od ostalih. Iz ovoga se vidi da se njihovim zubima, koji su kao zubi u lavova, označava da sebi sami čulni ljudi izgledaju kao da razumeju i da imaju moć nad svim drugim stvarima. Da zubi označavaju čulne stvari, koje su poslednje stvari prirodnog života u pogledu znanja, vidi se iz korespondencije zubi, o čemu vidi Nebo i Pakao br. 575); i Tajne Nebeske (br. 5565-5568).

2. Da zubi imaju ovo značenje, vidi se iz odlomaka u Reči; kod Davida: „Duša je moja među lavovima, leži među onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strijele, a jezik je njihov mač oštar" (Psalam 57:4)). Lavovi označavaju one koji pomoću obmana razaraju istine crkve; njihovi zubi, koji su koplja i strele, označavaju doslovne istine-znanja koje oni primenjuju da bi potvrdili obmane i zla, da tako razore istine i dobra crkve. Jezik je njihov oštar mač, označava lukave razloge iz obmana, koji se nazivaju oštrim mačem, jer mač označava obmanu koja razara istinu.

3. Ponovo:„ Bože, polomi im zube u ustima njihovijem; razbi čeljusti lavovima" Psalam 58:6). Njihovi zubi u ustima označavaju doslovne istine-znanja iz kojih stvaraju obmane; čeljusti zubi lavića označavaju istine Reči falsifikovane, koje su u sebi obmane, i pomoću kojih su naročito kadri da razaraju istine crkve. Tako kod Joila: „Dođe na zemlju moju silna nacija i nebrojena čiji su zubi kao u lava a kunjaci 4 kao u velikoga lava (lavice). Potra vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sa svijem ih oguli i pobaca" (1:6, 7). Nacijom koja dolazi na zemlju ovde se označava zlo koje razara crkvu, gde nacija označava zlo, a zemlja crkvu; što je silna i nebrojena, označava da su moćni i mnogostruki, jer se izraz silna koristi da se pokaže moć zla, a bezbrojna, da se pokaže moć obmane; čiji su zubi kao u lava, označava razarati obmane; čeljusti zuba velikoga lava označavaju istine falsifikovane; potrti lozu i pokidati smokve, označava rušenje duhovnih istina i prirodnih istina, gde duhovne istine pripadaju duhovnome smislu Reči, a prirodne istine prirodnom smislu: vidi isto tako gore (br. 403:6), gde se ovo objašnjava. Zubi zapravo označavaju stvari koje su u memoriji samo, i koje se iz nje uzimaju; jer stvari koje su u memoriji čulnog čoveka korespndiraju kostima 5 i zubima. Ponovo, kod Danila: „Druga zvijer bješe kao medvjed, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima, i govoraše joj se: ustani, jedi mnogo mesa. Po tom vidjeh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zvijer, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, i jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak„ (7:5, 7). Zver koja iziđe iz mora, označava ljubav za vladanjem, kojoj svete stvari služe kao sredstvo, a četiri zveri označavaju njihovu uzastopnu moć.

Druga zver, kao medved, označava drugo stanje kada se ovakva vladavina potvrdi pomoću Reči. Ovi koji tako rade u duhovnom svetu izgledaju kao medvedi. Tri rebra u ustima među zubima, označavaju sve stvari Reči, koje oni primenjuju, a koje razumeju u smislu slova. Tri rebra označavaju sve stvari Reči ; u ustima, označava, koje oni primenjuju kada naučavaju; između zuba, označava, koje oni razumiju samo u smislu slova, to jest, prema tome kakav je čulni čovek. I njoj bi rečeno, Ustani, jedi mnogo mesa, označava da primenjuju mnogo stvari, i da razaraju pravi smisao Reči. Četvrta zver koja izlazi iz mora, zastrašujuća i strašna, i vrlo silna, označava četvrto i poslednje stanje kad pomoću svetih stvari uspostave vlast nad zemljom i nebom. Pošto je ovo profano stanje, i pošto je moćno po prirodi, naziva se zastrašujućim i strašnim, i vrlo silnim. Njeni veliki gvozdeni zubi označavaju obmane od čulnog čoveka, koje su tvrde protivu istina i dobara crkve. Proždiranjem i mlevenjem u komade, označava se, da su ih izokrenuli i razorili; a gaženje ostatka nogama, označava da ono što nisu mogli izokrenuti i razoriti, oni su ukaljali i izbacili kroz prirodne i telesne ljubavi; ostale pojedinosti o ovim zverima, objašnjene su gore (br. 316:15).

6. Opet, kod Mojsija: „

I zube zvjerske poslaću na njih i jed zmija zemaljskih" (Zak. Ponov. 32:24). Izrailjskom i Jevrejskom narodu ovako je zaprećeno, među drugim zlima, ako se ne drže uredaba i zapovesti. Zubima zveri, označavaju se obmane od zala svake vrste; a jed (otrov) zmija zemaljskih, označava one koji ubijaju, i sasvim uništavaju duhovni život. Zveri, u Reči, označavaju stvari koje pripadaju čulnom čoveku; i kada su one odvojene od duhovnog čoveka, one su prosto obmane od zala, jer su takve da pripadaju samom telu, uz koje, kao i uz svet, prionu, jer su svetu blisko srodne; a u duhovnim svarima, sav mrkli mrak podiže se iz tela i sveta. Tako, kod Davida: 7„ Ustani, o Jehova! Pomozi mi, Bože moj! Jer ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje; razbijaš zube bezbožnicima" (Psalam 3:7). Ovde se udaranjem po obrazu neprijatelja, označava razaranje istina crkve, gde se ovakve osobe, s njihovim obmanama od zla, označavaju neprijateljima u Reči. A razbijati zube bezbožnicima, označava razbiti spoljašnje obmane, koje su zasnovane na zabludama čula, i koje se i potvrđuju njima.

8. Pošto se kod Davida nalaze izrazi udariti po obrazu, i polomiti zube, a njima se označava razaranje unutrašnjih i spoljašnjih obmana, vidi se i značenje kod Mateja udaranja po obrazu: „Čuli ste da je kazano: oko za oko, zub za zub: ali ja vam kažem: da se ne branite od zla, nego ako te neko udari po desnom obrazu, obrni mu i drugi. I ako hoće neko da se sudi s tobom i košulju hoće da ti uzme, podaj mu i haljinu ; i ako te potjera ko jedan sahat, idi s njime dva. I ako ište u tebe, podaj mu, i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu" (5:38-42). Da ove reči ne treba razumeti doslovno, svako može da vidi. Jer ko je obavezan po Hriščanskoj ljubavi da okrene drugi obraz onome koji ga udari po desnom, i dade haljinu onome ko mu hoće da mu uzme košulju? Jednom rečju, kome nije dopušteno da se odupre zlu? Ali pošto su stvari, koje je izustio Gospod, bile u sebi nebeske Božanske, to je očito da ove reči, kao i ostale koje je Gospod govorio, sadrže nebeski smisao. Razlog da je zakon bio dat sinovima Izrailjevim, da daju oko za oko, i zub za zub (Izlazak XXI, 21:23, 24; Levitska XXIV 24:20; Zak. Ponov. 19:21), bio je taj, što su bili spoljašnji, pa stoga samo u reprezentativima nebeskih stvari, a ne u samim nebeskim stvarima, pa stoga nisu bili u ljubavi prema bližnjem, ni u samilosti, ni u strpljenju, ili u bilo kojem duhovnom dobru, pa su stoga bili u zakonu odmazde. Jer je nebeski zakon, a stoga i Hrišćanski zakon, koji je Gospod naučavao, bio: „Što god hoćeš da drugi ljudi tebi čine, čini i ti njima; to je zakon i proroci" (Matej 7:12; Luka 6:31).

Pošto je ovo zakon u nebu, a od neba i u crkvi, stoga svako zlo nosi u sebi i odgvarajuću kaznu, nazvanu kazna za zlo, koja je u zlu, i kao da je s njim povezana. Iz ovoga proizlazi kazna odmazde, koja je propisana za sinove Izrailjeve, jer oni su bili spoljašnji, a ne unutrašnji ljudi.

Unutrašnji ljudi, kao što su anđeli neba, ne žele da odgovore zlom na zlo, nego od nebeske ljubavi za bližnjega, praštaju, jer znaju da Gospod štiti od zla sve one koji su u dobru, ali ih brani protivu zla u skladu s dobrom koje imaju, i da ih ne bi branio od zla koje im je nanaseno, ako bi se usijali neprijateljstvom, mržnjom, i osvetom, jer ove stvari otklanjaju odbranu. Ovo su, dakle, stvari koje su obuhvaćene gornjim rečima Gospodovim, ali njihovo će se značenje dati redom. 9 Oko za oko, zub za zub, označavaju, da onoliko koliko neko oduzima nekome razumevanje istine, i smisao istine, toliko to oduzima od sebe, gde oko označava razumevanje istine, a zub označava smisao istine, jer zub označava istinu i obmanu kakve se nalaze u čulnom čoveku. Da će onaj koji je u Hrišćaskom dobru dopustiti zloj osobi da mu oduzme te stvari koliko može, opisuje se odgovorom koji je Gospod dao u istom predmetu; zakon da se ne opire zlu, znači da se ne opire nasiljem, niti da se sveti, jer anđeli se ne bore sa zlom, a još manje vraćaju zlo za zlo, nego im dopuštaju da to čine, jer njih Gospod brani, pa zbog toga im nijedno zlo iz pakla ne može nauditi. A kada te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi, znači da ako neko želi da povredi opažanje i razumevanje unutrašnje istine, to da se dopusti sve dok je to pokušaj, gde obraz označava osećanje, a otuda i opažanje toga, a levi, razumevanje toga; a pošto je pomenut i obraz, stoga se kaže udariti, pod čim se misli na pozlediti. Jer sve stvari, povezane s ustima, kao vrat, sama usta, usne, kosti na licu, i zubi, označavaju stvari koje pripadaju opažanju i razumvanju istine, jer im one korespondiraju, i jer se koriste da bi se izrazile takve stvari u smislu slova Reči, koji se sastoji od čistih korespondencija. Ako te neki čovek tuži sudu, i uzme od tebe košulju, podaj mu i ogrtač, označava da ako neko želi da oduzme unutrašnju istinu u tebi, da mu treba dopustiti da uzme i spoljašnju istinu, jer dolama, označava unutrašnju istinu, a ogrtač označava spoljašnju istinu. To je ono što rade anđeli kad su sa zlim duhovima, jer zli ne mogu da oduzmu ništa od istine i dobra od anđela, ali mogu od onih koji plamte neprijateljstvom, mržnjom i osvetom, jer ova zla odvraćaju i odbacuju zaštitu koja je od Gospoda. I ko god da te nagna da s njim hodaš milju,, idi s njim dve, označava da ako neko želi da nekoga odvede od istine u obmanu, i od dobra u zlo, ne treba mu se opirati, jer on to nije kadar učiniti; milja označava isto što i put, naime, ono što odstranjuje i vodi. Dati svakome ono što taj traži od tebe, označava, da to treba dopustiti; i onga koji želi da uzajmi, da ga se ne odbije, označava, poučiti ako neko želi da bude poučen, jer ovi ovo žele kako bi mogli da to izokrenu i oduzmu, što oni, međutim, ne mogu da urade. Ovo je duhovni smisao gornjih reči, koje su sada objašnjene, a koje su duboko sakrivene, a poznate posebno anđelima, koji opažaju Reč samo u duhovnom smislu; ali su i za ljude u svetu koji su u dobru, kada zli žele da ih zavedu. Da su takvi svi oni koji se protive onima koje Gospod štiti, bilo mi je dopuštno da znam iz mnogo iskustva; jer oni su se trudili svom silom, i na svaki način, da me liše istina i dobara, ali uzalud.

Iz ovoga što je rečeno može se donekle videti da se zubom označava istina ili obmana u Čulnom, koje je poslednje čovekovog intelektualnog života. Da je to označeno zubom, vidi se iz Gospodovog odgovora, gde se govori o opažanju i razumevanju istine, koje zli žele da oduzmu od dobrih. Da zubi imaju ovo značenje, dalje se vidi iz sledećih odlomaka:

10. kao kod Jeremije; „U te dane neće se više govoriti: oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi, nego će svako za svoj grijeh poginuti; ko god jede kiselo grožđe, njemu će zubi trnuti" (31:29, 30; Jezekilj 2,3, 4). Jasno je da ovo /doslovno/ znači da sinovi i potomci neće podnositi kaznu za zla svojih roditelja, nego svako za svoje zlo. Jedenje kiseloga grožđa označava usvajanje obmane od zla; koje je gorko i lošeg ukusa, označava obmanu od zla, a jesti, označava usvajati u sebe: a zubi koji trnu, označava biti u obmani od zla. Jer zubi ovde, kao i gore, označavaju obmane u poslednjim stvarima, ili u čulnom čoveku, u kojem zla roditelja, nazvana naslednim, uglavnom leže sakrivena kod dece, dok trnuti, označava usvajati obmanu od zla. Jer se čovek ne kažnjava zbog naslednih zala, nego zbog svojih, i kad učini da nasledno zlo postane delujuće zlo u njemu (u čoveku), pa se stoga kaže: „Svaki će čovek poginuti za svoj greh; svaki čovek koji jede kiselo grožđe, njemu će zubi trnuti". 11 Tako kod Jova: „Mrzak sam svjema najmilijima svojim, i koji me ljubljahu, postaše mi protivnici. Za kožu moju kao za meso prionuše kosti moje; jedva osta koža oko usta mojih" (19:19, 20). Ove reči, u smislu slova, znače, da je postao kako tanak tako i mršav; ali u duhovnom smislu, označava da su iskušenja tako potisnula unutrašnje njegovog uma, da je postao čulan, i da misli o sasvim spoljašnjim stvarima, ali još uvek nije bio u obmanama nego u istinama; ovo je značenje ostatka kože kod zuba, gde zubi bez kože označavaju obmane, a sa kožom, ne obmane, jer su donekle obučeni.

12. Tako kod Amosa: „I za to vam dadoh da su vam čisti zubi po svijem gradovima vašim" (4:6). Čisti zubi po gradovima, označavaju nedostatak istine u doktrinama; nedostatak hleba na svim mestima, nedostatak dobra u životu. 13 Tako kod Zaharije: „ukloniću krv iz usta njihovih, i gadove njihove iz zuba njihovih" (9:7). Ovo se kaže za Tir i Sidon, koji označavaju poznavanja istine i dobra, ovde, falsifikovanih. Uklanjanjem krvi iz usta, označavaju se falsifikovanja pozavanja istine; a gadovima između zuba, označavaju se preljubočinstva poznavanja dobra; poznavanja dobra su isto tako istine, jer poznavati dobro 14 dolazi od razumijevanja, a razumijevanje pripada istini. Tako kod Davida: " Potopila bi nas voda, rijeka bi pokrila dušu našu. Blagosloven da je Jehova, koji nas ne dade zubima njihovijem da nas rastržu!" (Psalam 34:4, 5, 6). Vode koje plave, označavaju obmane koje se kao ulivaju i koje kao da obuzmu čoveka kad je u iskušenjima; otuda kaže se: „Blagosloven da je Jehova, koji nas ne dade zubima njihovim", to jest, paklovima, koji, pomoću obmana, razaraju istine. Tako da je blagosloven što razara obmane. Ponovo, kod Jova: „I razbijah kutnjake nepravedniku, i iz zuba mu isterah grabež" (29:17). Ove reči Jov govori o sebi, pa kaže: „razbijah kutnjake nepravedniku, što označava da se borio protivu obmana, i da ih je pobeđivao, gde kutnjaci nepravednika označavaju doslovne istine-znanja i smisla slova Reči, primenjena da potvrde obmane pomoću kojih se razaraju istine, nego na oslobađanje drugih od obmana tako što ih je poučavao, označeno je sa, „iz zuba mu istrgah grabež" .

16. Pošto zubi označavaju obmane u najudaljenijm stvarima, to se škrgutom zuba označava borba sa žarom i gnevom od obmana protivu istina, u sledećim odlomcima. Tako kod Jova: „Gnjev njegov rastrže me, nenavidi me, škrguće zubima na me, postavši mi neprijatelj sijeva očima svojim na me" (16:9). I kod Davida: „Kupe se koje nisam znao, zadaju rane, s nevaljalijem i besposličarima šrkguću zubima svojim na me" (35:15, 16). Ponovo: „Zlo misli bezbožik pravedniku, i škrguće na nj zubima svojim" (Psalam 32:12). Ponovo: „Bezbožnik vidi i ljuti se, škrguće zubima svojim, i sahne" (Psalam 12:10). I kod Miheja: „Protivu proroka koji zavode narod moj, koji grizu zubima svojim" (3:5). A u Plaču: „Razvaljuju usta svoja na te. Zvižde i škrguću zubima" (2:16). I kod Marka: „Neki reče Isusu, „Doveo sam ti sina svoga u kome je duh nijem. I svaki put kad ga uhvati, lomi ga, i pjenu baca, i šrkguće zubima. I rekoh učenicima tvojim da ga istjeraju, i ne mogoše. A on odgvarajući reče: duše nijemi i gluhi, ja ti zapovijedam, izidi iz njega i više ne ulazi" (9:17, 18, 25). Onaj ko ne zna duhovni smisao Reči, može da pomisli da je se kaže u gornjem odlomku da su nečisti duhovi škrgutali zubima jer su bili gnevni i smerali zlo. Jer tada se stiskaju zubi; ali su škrgutali svojim zubima samo iz razloga što je to bila korespondencija napora da se razara, pa se tu misli i na čin razaranja istine pomoću obmane. Ovo se kaže u Reči zato što zubi označavaju najudaljenije stvari, a škrgut označava žestinu njihove borbe. Ovaj napor i delo tako isto dolaze od korespondencije.

17. Takav je isto tako bio gluv i nem duh kojega je Gospod isterao: jer svi su duhovi od ljudske rase. A ovaj je duh bio od one vrste ljudi koji se bore sa žestinom za obmane a protivu istina; iz toga je razloga onaj koji je njime bio opsednut, penio i škrgutao svojim zubima. Njega Gospod naziva gluvim i nemim, jer ovaj nije želeo da opaža i razume istinu, jer se takvi označavaju gluvim i nemim. I pošto je bio uporan i čvrst protivu istina, i pošto se bio utvrdio u obmanama, stoga ga učenici nisu bili kadri da isteraju. Jer nisu mogli da razagnaju obmane za koje se ovaj borio, jer još nisu bili u takvom stanju, pa ih je stoga Gospod ukorio. Da je taj duh bio takve prirode, a ne onaj koji je njime bio opsednut, označeno je time što ga lomi, i što ga opsednuti baca u penu, kao i zato što je Gospod zapovedio duhu 18 da više ne ulazi u ovoga. Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno škrgutom zubi kod Mateja 8:1; 13:42, 50; 22:42, 50; 22:13; 24:51 25:30; Luka 13:28). Škrgutom zuba u paklovma označava se neprekidna rasprava i borba obmana između sebe samih, a protivu istina, stoga od onih koji su u obmanama, povezani prezirom s drugima, s neprijateljstvom, ismejavanjem, kletvama, prezirima, što se sve pretvara u pokušaje da jedni druge raskomadaju, jer svaki se bori za svoju obmanu od ljubavi prema sebi, da pokaže učenost i postane slavan. Ove se rasprave i borbe čuju izvan paklova kao škrgut zuba, jer se okreću u škrgut zuba kada se uliju istine iz neba; više se o ovome predmetu može videti u Nebu i Paklu br. 575).

19. Upravo zbog toga zubi korespondiraju obmanama u poslednjim stvarima njihovog intelektualnog života, koje se nazivaju telesno čulnim, pa stoga duhovi ovakve prirode izgledaju izobličenih lica, gde se ističu zubi, koji škrguću s razjapljenim čeljustima, jer takav izraz korespondira ljubavi i želji da se bore za obmane protivu istina. Zubi korespondiraju poslednjim stvarima čovekovog intelektualnog života, koji se naziva čulnim, i ovi su u obmanama od zla kada su odvojeni od istina unutrašnjeg razuma, koje se nazivaju duhovnim, ali ove korespndiraju istini od 21 dobra u Čulnom kada su ove odvojene, pa stoga, u Reči, one isto tako označavaju poslednje istine, kao kod Jova (19:19, 20); Amosa (4:6); kao što je objašnjeno gore. A pošto je Gospod proslavio Svoje celo Ljudsko, to jest, 22 učinio ga Božanskim, stoga se o Njemu kaže kod Mojsija: „Oči su mu crvene od vina, i zubi bijeli od mlijeka" (Postanje 49:12). Crvene od vina označava da je Njegovo Intelektualno bilo Božanska Istina od Božanskog Dobra ; a belim u zubima od mleka, označava se da je Njegovo Čulno, slično, bilo je Božanska Istina od Božanskog Dobra; jer se Spasiteljem (Mesijom) u tome poglavlju /5:10/ označava Gospod. Pošto zubi korespondiraju poslednjim stvarima intelektualnog života, koje se nazivaju čulnim, stoga dobri duhovi i anđeli imaju zube isto kao i ljudi, ali kod njih oni korespondiraju istinama u poslednjem Čulnom, jer kod njih Čulno nije odvojeno od istina unutrašnjeg razuma, koje se nazivaju duhovnim.