554. A lica njihova kao lica čovječija. - Da ovo označava da oni sebi izgledaju kao da imaju duhovna osećanja za istinu, vidi se iz značenja lica, koja označavaju unutrašnje stvari uma i osećanja: vidi gore (br. 412); i iz značenja čoveka, koji označava duhovno osećanje za istinu, a otuda i za mudrost i inteligenciju: vidi gore (br. 280). I pošto su lica odrazi unutrašnjih čovekovih stvari, stoga ona označavaju isto što i sami ljudi, naime, osećanja istine. Ali u ovome slučaju kaže se da sebi izgledaju kao osećanja za istinu, a otuda da su inteligentni i mudri, jer se kaže za skakavce da su im lica kao lica ljudi. Skakavci su izgledali s takvim licima, zbog jake ubeđivačke moći čulnoga čoveka, koju ima čulni čovek koji je u obmanama od zla, a koji su označeni skakavcima, zato što ubeđilačka moć pokazuje takav izgled, ali to samo pred sobom samima, a ne pred anđelima neba; razlog je ovome to, što su anđeli u svetlosti neba, pa bilo šta da vide, vide od te svetlosti; a svetlost neba, jer je Božanska Istina, razasipa sve što ima poreklo u ubedivačkoj moći. Čulni ljudi sebi izgledaju takvi, jer čulni ljudi sebe ubede da su u istinama od dobra iznad ostalih, iako su u obmanama od zla; jer oni ne mogu da posmatraju ništa od neba, nego samo izvana od sveta; a oni koji vide samo od sveta, ti vide samo od varljive svjetlosti u kojoj sebe zamišljaju mudrijim i inteligentnijim od ostalih, ne znajući u čemu se sastoji mudrost i inteligencija, i odakle potiču. Iz ove verske ubeđenosti, oni vjeruju da su u duhovnom osećanju za istinu, a to je stoga ono što je označeno licima skakavaca koja izgledaju kao lica ljudi.

3. Ali ove stvari treba ilustrovati iskustvom iz duhovnoga sveta. Svi u nebesima ljudi su u pogledu lica i ostalih delova tela, jer su u duhovnom osećanju za istinu, a samo duhovno osećanje za istinu je po formi čovek, jer je ovo osećanje od Gospoda, koji je jedini Čovek, jer zbog Njega celo nebo teži ljudskoj formi; otuda su anđeli forme svojh osećanja, što se pokazuje i na njihovim licima. Ali ove su stvari na široko objašnjene u Nebu i Paklu (br. 56, 102). Ali u paklu, gde su svi spoljašnji i čulni, jer su u obmanama od zla, oni sebi izgledaju kao ljudi, čak i u licima, ali samo među svojima; ali kad ih se vidi u svetlu neba, izgledaju kao čudovišta, s užasnim licima; ponekad umesto lica imaju nešto kosmato, s gadnim škrgutom zuba, a ponekad su i bledi kao utvare, kao da su mrtvi, u čemu nema nijedne ljudske sposobnosti, jer su forme mržnje i okrutnosti, u čemu je duhovna smrt, jer je to suprotno životu od Gospoda. Da između sebe izgledaju kao s ljudskim licma, posledica je fantazije i ubeđenja. O ovim izgledima vidi isto tako Nebo i Pakao (br. 553).