2410. A on se ščinjaše (oklijevaše): da ovo označava opiranje zbog prirode zla, vidi se iz onoga što je gore rečeno, br. 2406. Jer zlo u čoveku neprekidno deluje protivu dobra koje je od Gospoda. Zlo stečeno nasledno, i kroz navike, prijanja za čoveka u svakoj njegovoj misli, čak i u najmanjim stvarima njegovih misli, i vuče ga nadole, ali ga Gospod, pomoću dobra koje uliva, odvrća, i podiže; tako čovek kao da lebdi između zla i dobra, tako ako ga Gospod ne bi odvraćao u svakom trenutku od zala, on bi jurnuo nadole; i to više u ovome stanju u kome je čovek crkve kojega sada Lot pretstavlja nego li u pređašnjem stanju; sadašnje stanje je to, da on počinje da misli i deluje, ne toliko od dobra koliko od istine, i to da određenom rastojanju od dobra.