2265. Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo: da ovo označava poniznost Ljudskog, kakva je ona bila, to je očito. Gospodovo stanje u Ljudskom, ili stanje poniznosti, i stanje Gospoda u Božanskom, ili stanje slave, razmatrani su već nekoliko puta; i bilo je pokazano da je u stanju poniznosti govorio s Jehovom kao s nekim drugim, a u stanju slave kao sa Sobom, vidi u br. 1999. U sadašnjem slučaju, Avram pretstavlja Gospoda u Ljudskom, kao što je rečeno, i tu se izjavljuje da je Ljudsko, u odnosu na Božansko, kao prah i pepeo, pa se stoga to stanje i naziva stanje poniznosti; poniznost dolazi od samo-priznanja da je ono takvo. Ali ovde se pod Ljudskim na misli na Božansko Ljudsko, već na Ljudsko koje je primio preko majke, a koje je On potpuno izagnao, uzimajući umesto toga na sebe Božansko Ljudsko; pređašnje Ljudsko, naime, ono koje je primio od majke, jeste ono koje je ovde opisano kao prah i pepeo; vidi šta je o tome pre rečeno, br. 2159.