Реч „хлеб“ у Библији се користи на два начина. У неким случајевима то значи стварни хлеб; у другима се уопште залаже за храну.

Гледајући уопште на храну, видимо да она има две главне компоненте: масти и угљене хидрате који нам дају енергију и протеине, витамине и минерале који помажу нашем телу да гради нова ткива и обавља функције. Духовна храна такође испуњава те две потребе: Ако му допустимо, Господ ће нас испунити жељом да будемо добри - аналогно енергији коју пружају масти и угљени хидрати. Такође ће нам дати истину или разумевање како ту жељу спровести у дело - аналогно облицима и грађевинским материјалима које обезбеђују протеини и витамини. Храна у Библији, дакле, представља све добро и истинито које долази од Господа на употребу, што је у вишем смислу духовни живот, а у највишем смислу Сам Господ.

Ипак, од свих намирница, сам хлеб је можда најосновнији и најчистији и у облику је препуног енергије. Као такав представља најважнију од свих жеља за добром: љубав самог Господа.

(Odkazy: Nebeske tajne 276, 680, 2165 [1-5], 3332 [1-3], 4217, 6118, 7978, 8410)

4217. I Laban otide i vrati se u svoje mjesto. Da ovo označava kraj reprezentacije Labana, vidi se iz značenja vratiti se u svoje mjesto, što je vratiti se u pređašnje stanje. (Da je mjesto stanje, vidi gore, br. 2625, 2837, 3356, 3387, 3404). Sledstveno, ovim se rečima označava kraj Labanove reprezentacije. Iz svega što je pokazano, može se videti da sve stvari u Reči, kako u opštem tako i u posebnom, sadrže unutarnje stvari, i da su unutarnje stvari takve prirode da su prilagođene opažanju anđela koji su kod čoveka. Na primer: kada se spomene hleb u Reči, anđeli nisu svesni marijalnog nego duhovnog hleba; tako, oni umesto hleba opažaju Gospoda, koji je Hleb života, kao što to On sam uči kod Jovana 6:33, 35. Pa pošto opažaju Gospoda, opažaju i ono što je od Gospoda, a to je Njegova ljubav za celi ljudski rod; a u isto vreme opažaju i čovekovo uzvraćanje ljubavi

Gospodu; jer ove dve stvari postoje zajedno u SEKCIJA 2 jednoj ideji misli i osećanja. Tome su slične misli i osećanja čoveka koji je u svetom stanju kada prima hleb u Svetoj večeri; jer on tada ne misli o hlebu, nego o Gospodu i Njegovoj milosti, i o onome što pripada ljubavi prema Njemu i prema bližnjemu, jer misli o pokajanju i popravku života; ali ovo sa raznolikostima u skladu sa svetošću u kojoj je, ne samo u svojoj misli, nego i u some osećanju. Iz svega ovoga je jasno da hleb, kada se spomene u Reči, sugeriše anđelima ne ideju hleba, nego ideju ljubavi, skupa sa bezbroj stvari koje pripadaju ljubavi. Isto je i s vinom, koje kad se čita u Reči, i kada se prima u Svetoj večeri, ne sugeriše anželim misao o vinu, nego o ljubavi ka bližnjemu. Pošto je slučaj ovakav, da na ovaj način postoji povezanost čoveka s nebom, a preko neba sa Gospodom, to su hleb i vino postali simboli (znakovi), i oni sjedinjuju čoveka koji je u svetosti života s SEKCIJA 3 nebom, a preko neba sa Gospodom. Isti je sličaj a svim u Reči, pa je stoga Reč posrednik koji ujedinjava čoveka sa Gospodom; a da nema ovakvog posredovanja, nebo ne bi moglo da utiče kod čoveka; jer bez nečega što posreduje ne bi bilo sjedinjavanja, nego bi se nebo udaljilo od čoveka; a kada bi se udaljilo, niko ne bi bio više vođen u dobro, čak ni u telesno i svetsko dobro; nego bi se sve spone, čak i one spoljašnje, izgubile. Jer Gospod vlada nad čovekom koji je u dobru preko unutrašnji spona, koje su savest; ali nad onima koji su u zlo, samo preko spoljašnjih spona; i ako bi se ove polomile, svaki bi čovek bio bezuman; kao što je čovek koji nema straha od zakona, bez traha za svoj život, i bez straha da može izgubiti čast i dobit, pa i ugled- jer ovo su spoljašnje spone – te bi tako ljudski rod nestao. Iz svega ovoga može se videti zašto Reč postoji, i kakav je karakter Reči. (Da je Gospodova crkva tamo gdeje Reč, to je kao srce i pluća, a da je Gospodova crkva gde nema Reči, da je to kao utroba koja ne može da živi bez srca i pluća, može se videti gore, br. 637, 931, 2054, 2853).

NASTAVAK O VELIKOM ČOVEKU, I O KORESPONDENCIJI.