1864. U taj dan učini Jehova zavjet s Avramom. Da ovo označava povezivanje (spajanje) Gospodovog unutarnjeg čoveka s Njegovim unutrašnjim čovekom, jasno je iz značenja „zaveta“, a to je povezivanje (objašnjeno gore br. 665, 666, 1023, 1038). Pošto se ovde radi o Gospodovom unutrašnjem čoveku, onda ovo označava unutarnje povezivanje; jer je Gospod sve više napredovao u povezivanju i sjedinjavanju s Jehovom Njegovim Ocem, dok nisu postali Jedan. To jest sama Ljudska Suština je postala Jehova, koji je bio samo Gospodov nutrašnje. Ove su stvari bile pretstavljene zavetom (savezom) koji je Jehova učinio s Avramom. Svako može da vidi da Jehova nikada ne pravi zavet ni sa jednm čovekom, jer bi to bilo protivno Božanskom (redu?). Šta je čovek ako ne nešto gadno i prljavo, koje samo misli i čini zlo? Sve dobro koje čini je od Jehove; iz čega se može videti da je svaki zavet, kao i drugi zaveti s Avramovim potomcima, bio samo pretstava Božanskog, i nebeskih stvari Božijega carstva; u sadašnjem slučaju, ovaj zavet je pretstavljao povezivanje Gospodove Ljudske Suštine s Njegovom Božanskom Suštinom, to jest, sa Jehovom. Da je to bila pretstava povezivanja Gospodovog unutarnjeg čoveka s Njegovim Unutrašnjim čovekom, to jest, sa Jehovom, jasno je iz onoga što je pre rečeno, a to je da je Gospod kroz borbe i pobede u iskušenjima ove povezao i ujedinio još više. Šta je bio Njegov unutarnji čovek, već je rečeno, naime, da je to ono između unutrašnjeg čoveka i spoljašnjeg.