1695. I svu hranu njihovu. Da ovo znači da im je oduzeta moć da misle obmanu, jasno je iz značenja „hrane“. Šta je nebeska, duhovna, i prirodna hrana koja se uživa u drugom životu, bilo je pokazano pre (br. 56-58, 680, 681). Ove su saobrazne sa hranom za telo; i stoga su u Reči pretstavljene hranom, azvane „hrana“. Dok je hrana zlih i paklenskih duhova suprotna mudrosti, inteligenciji, i istinskom znanju, pa je to stoga obmana; i za divljenje je, zli duhovi se hrane ovom hranom. Razlog da ih to drži je u tome što je to njihov život; ako im se ne da nešto čime će govoriti ružno o istini pa i svetogrditi je, oni ne mogu živeti. Ali dato im je samo da mogu govoriti onu obmanu koja proizilazi iz njihovoga zla, a ne onu koja je suprotna njihovome zlu, jer bi to bila prevara; jer sve dok govore obmanu koja je od njihovoga zla, to je od njihovoga života; i tada im je oprošteno, jer je njihova priroda takva da bez toga ne bi mogli živeti (prim. prev. kad govore ono što osećaju to jest vole, tada su iskreni, jer postoji slaganje između osećanja i izraza toga osećanja). A što se tiče toga da ih se liši moći da čine zlo i da misle obmanu, ovakav je slučaj: kod iskušeničkih borbi, zlim duhovima je dopušteno da izvlače svo zlo i obmanu koje su u čoveku, i da vode borbu od zla i obmane u čoveku (na terenu zla i obmane); ali kada su (zli duhovi) savladani, njima to više nije dopušteno, jer oni trenutno opažaju da su dobro i istina potvrđeni u čoveku. Ovo opažanje duhovi imaju bolje nego ljudi; iz same sfere čoveka koji se utvrdio u dobru i istini, oni odmah znaju kako stoji stvar, koji će odgovor dobiti, i još više pored toga. Ovo se jasno pokazuje kod čoveka koji je duhovno obnovljen, pored kojega ima duhova isto kao i pored onih koji nisu preporođeni, pa su stoga potčinjeni i služe. To je ono što znači biti lišen moći da se čini zlo i misli obmana.