¹ A ti, sine čovečji, uzmi opeku, i metni je preda se, i izreži na njoj grad Jerusalim.

¹ I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,

² I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,

³ I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;

⁴ I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.

⁵ I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.

⁶ I siđe brzo; i primi Ga radujući se.

⁷ I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dođe u kuću.

⁸ A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.

⁹ A Isus mu reče: Danas dođe spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.

¹⁰ Jer je Sin čovečiji došao da nađe i spase šta je izgubljeno.

¹¹ A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.

¹² Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.

¹³ Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.

¹⁴ I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.

¹⁵ I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.

¹⁶ Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.

¹⁷ I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.

¹⁸ I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.

¹⁹ A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.

²⁰ I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.

²¹ Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.

²² A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:

²³ Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?

²⁴ I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.

²⁵ I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.

²⁶ A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.

²⁷ A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.

²⁸ I kazavši ovo pođe napred, i iđaše gore u Jerusalim.

²⁹ I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih

³⁰ Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.

³¹ I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.

³² A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.

³³ A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?

³⁴ A oni rekoše: Ono Gospodu treba.

³⁵ I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.

³⁶ A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.

³⁷ A kad se približi većda siđe s gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,

³⁸ Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

³⁹ I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.

⁴⁰ I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.

⁴¹ I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim

⁴² Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.

⁴³ Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;

⁴⁴ I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.

⁴⁵ I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,

⁴⁶ Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

⁴⁷ I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.

⁴⁸ I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod iđaše za Njim, i slušahu Ga.