3720. Ovo je doista kuća Božija! Da ovo označava Gospodovo carstvo u poslednjem reda, vidi se iz značenja kuće Božije. Kuća Božija se pominje u mnogim odeljcima Reči, a to u spoljašnjem smislu, ili po smislu slova, označava posvećenu zgradu gde se obavlja bogoštovanje; ali u unutrašnjem smislu, to ozančava crkvu; a u univerzalnom smislu, nebo; a u najunuverzalnijem smislu, Gospodov nuiverzalno nebo; u najvišem smislu, međutim, označava Gospoda Samoga u pogledu Božanskog Ljudskog. U Reči, ponekad čitamo o kući Božijoj, ponekad o hramu, a ova imaju isto značenje, ali s ovom razlikom – da se kuća Božija pominje tamo gde se govori o dobru; do se hram pominje tamo gde se govori o istini. Iz ovoga se jasno vidi da se kućom Božijom označava Gospodova nebeska crkva, a u više univerzalnom smislu nebo nebeskih anđela, a u najuniverzalnijem smislu Gospodovo nebesko carstvo, a u najvišem smislu Gospoda kao Božansko dobro; i da se hramom označava Gospodovo duhovno carstvo, a u više univerzalnom smislu nebo duhovnih anđela, a u još više univerzalnom smislu Gospodovo duhovno carstvo, a u najvišem smislu, Gospoda kao Božansku istinu (vidi br. 2048). Razlog što kuća Božija označava nebesko, koje je od dobra, a hram duhovno koje je od istine, je u tome što u Reči kuća označava dobro (br. 710, 2234, 2234, 2559, 3128, 3652); a isto tako zato što su kod pradrevnih ljudi kuće bili sagrađene od drveta, jer drvo označava dobro (br. 643, 1110, 2784, 2812); dok hram označava istinu, zato što su hramovi bili sagrađeni od kamenja; a da kamenje označava istine, može se videti gore, br. 643, 1296, 1298).

Da drvo i kamen imaju ovakva značenja, nije samo vidljivo iz Reči gde se oni pominju, nego i iz predstava u drugom životu; jer oni koji veruju da se nebo zaslužuje dobrim delima, njima se čini da seku drvo, a oni koji veruju da se zaslužuje znanjem istina, u tome što smatraju da su više upoznati s istinama od ostalih, njima se čini da tešu kamenje; što sam često video. Ovime sam se uverio da je to značenje drveta i kamena, naime, da drvo označava dobro, a kamen istinu; kao i iz iskustva (u drugom životu), da kad se ugleda drvena kuća, pokazuje se ideja dobra, a kada se vidi kuća od kamena, pokazuje se ideja istine; o čemu su me anđeli poučili. To je razlog da kada se u Reči pomene kuća Božija, anđelima se predstavlja ideja dobra, a dobro je onakvo o kakovom se dobru govori na tome mestu, a kada se pominje hram, predstavlja se ideja istine, a istina je takva kao što je ona o kojoj se govori. Iz ovoga se ponovo može zaključiti koliko su duboke i sasvim sakrivene nebeske tajne u Reči. Razlog da se kućom Božijom ovde označava Gospodovo carstvo u poslednjem reda, je to što se govori o Jakovu, koji predstavlja Gospodovo Božansko Prirodno, kao što je gore često pokazano. Prirodno je poslednje reda, jer u ovome se završavaju sve unutrašnje stvari, koje su tu zajedno, pa se bezbojn tvari vide kao jedna, pa stoga je to u relativnoj tami. Ova relativna tama je razmatrana nekoliko puta do sada.