3859. Stih 32. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), govoreći: Jehova pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj. I Lija zatrudnje, i rodi sina, označava duhovno začeće i rođenje od (iz) onoga štoje spoljašnje u onome što je unutrašnje; i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), označava kalitet toga što je opisano; govoreći, Jehova pogleda na jade moje, u najvišem smisluoznačava proviđanje, a u unutrašnjem smislu, veru, a uunutarnjem smislu, razumevanje, dok u spoljašnjem smislu označava vid, a u ovom slučaju veru od Gospoda; moje jade, označava stanje kada se dolazi do dobra; jer će me sada ljubiti muž moj, označava da će iz toga proisteći dobro od istine.

2989. Tako isto možda se znati, da slike ne postoje u umu baš onakve kakve su u izrazu lica, nego da su one prosto osećanja, čija se slika pokazuje (na licu); isto tako, da dela (pokreti tela) ne postoje u umu baš onakva kakva su u telu, nego da su to misli koje se tako oblikuju (izvana). Stvari koje pripadaju umu su duhovne, a one koje pripadaju telu su prirodne. Otuda je očito da postoji korespondencija (saobraznost) između duhovnih stvari i prirodnih stvari; i da postoji reprezentacija duhovnih stvari u prirodnim stvarima; ili, što ispada isto, da stvari koje pripadaju unutrašnjem čoveku, otslikavaju se u spoljašnjem (čoveku), u kojem slučaju stvari koje se pokazuju u spoljašnjem čoveku su reprezentativi unutrašnjih, a stvari koje se slažu su korespondencije.