3859. Stih 32. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), govoreći: Jehova pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj. I Lija zatrudnje, i rodi sina, označava duhovno začeće i rođenje od (iz) onoga štoje spoljašnje u onome što je unutrašnje; i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), označava kalitet toga što je opisano; govoreći, Jehova pogleda na jade moje, u najvišem smisluoznačava proviđanje, a u unutrašnjem smislu, veru, a uunutarnjem smislu, razumevanje, dok u spoljašnjem smislu označava vid, a u ovom slučaju veru od Gospoda; moje jade, označava stanje kada se dolazi do dobra; jer će me sada ljubiti muž moj, označava da će iz toga proisteći dobro od istine.

2129. Tako isto ima i drugih uzburkanosti, ili radije sukoba, koji isto tako pretstavljaju ideju poslednjeg suda, a preko kojih se društva , koja su se po zlu slagala po svom unutrašnjem, razbijaju, o čemu mogu da iznesem sledeće. Ovakvi se duhovi nagnaju u stanje u kojem ne misle u društvu ili zajednici na uobičajen način, nego svaki za sebe. Od njihovih misli, koje se tako razlikuju , i od zbunjenog drhtećega govora, čuje se buka, kao od mnogo voda, i sukob među njima, kakav se ne može opisati, koji je posledica zbrke mišlljenja o ustaljenim i izvesnim istinama, koje su tada premet njihovih misli i govora, a koja je buka takva da se može nazvati duhovnim haosem.

[2] Zvuk sukobljenih i zbunjujućih urlanja bio je trostruk. Jedan se zvuk okretao oko glave, i rečeno je da to dolazi od misli. Drugi se kretao prema levoj slepočnici, a rečeno je da je to od umovanja o izvesnim istinama u koje nisu hteli da veruju. Treći se zvuk ulivao odozgo na desno, i bio je kao škrgut , ali ne tako zbrkan, a škrgu se okretao tamo i amo; a bilo je rečeno da je to stoga što se istine okreću na ovaj način tamo i amo zbog njihovih umovanja, koja su se sukobljavala. Dok su se ovi sukovi odvijali, bilo je drugih duhova pored, koji su mi govorili koja stvar šta znači, a njihov govor se jasno probijao kroz ove zvukove.

[3] Ovo su bili posebn redmeti umovanja: treba li razumeti po smislu slova da će dvanaest apostola sedeti na dvanaest prestola i suditi dvanaest plemena Izrailjevih; isto tako, da li će u nebo biti primljeni i drugi a ne samo oni koji su trpeli progone i nevolje. Svaki je odgovarao po svojoj fantaziji, koju je stvorio za života u telu. Ali neki od njih, koji su bili vraćeni u zajednicu i u red, bili su poučeni da se tvrdnja o dvanaest apostola mora razumeti na sasvim drugi način; naime, da se se pod apostolima ne misi na apostole, niti pod prestolima na prestole, ni pod plemenima na plemena, niti da dvanaest znače dvanaest, nego da se svim ovim izrazima – apostoli, prestoli, plemena, kao i dvanaest, označavaju primarne (glavne, vodeće) stvari vere (vidi br. 2089); i da se prema ovima i u skladu s ovima izvršava sud nad svakim. Dalje je pokazao da apostoli ne mogu da sude ni jednog čoveka, nego da svaki sud pripada Gospodu samom.

[4] A što se tiče drugog predmeta umovanja, da ne treba razumeti da samo oni idu u nebo koji su trpeli progonjenja i nesreće; nego da će bogati da ići u nebo koliko i i siromašni, oni na visikim položajima kao i oni niskog [društvenog] položaja, i da Gospod pokazuje milost svima, osobito onima koji su u duhovnim nevoljama i iskušenjima, a koji su progonjeni od zlih – stoga [pokazuje milost] onima koji priznaju da su sami od sebe nevaljali, i da se spasavaju samo Gospodovom milošću.