4137. Da te ispratim s veseljem i s pjesmama. Da ovo označava stanje u kojemu je on, od svog propriuma, to jest, od dobra označenog Labanom, verovao da je bio u odnosu na istine, vidi se iz značenja da te ispratim, što znači da bi se u tome slučaju razdvojili slobodno (s pristankom); ali da do razdvajanja nije došlo u tome stanju, vidi se iz onoga što je rečeno gore (br. 4113); što pokazuje da je Laban kazao ove reči u stanju u kome je od svog propriuma verovao da je bio; jer verovati od svog propriuma (ega), je verovati od onoga što nije istinito; dok je verovati ne od svog propriuma, nego od Gospoda, to je verovati od onoga što je istinito. Da se ovde govori o stanju u odnosu na istine, označeno je s ispratiti sveseljem i s pjesmama, kojima se opisuju istine. SEKCIJA 2 Ponekad se (odvojeno) pominje radost i veselje u Reči, a ponekad se pominju skupa; ali se radost pominje kada se govori o istini i osećanju za istinu, a veselje kada se govori o dobro i osećanju za dobro, kao kod Isaije: Gle, radost i veselje, ubijaju goveda, jedu meso i piju vino (Isaija 22:13. Ovde se radost odnosi na dobro, a veselje na istinu.

Kod istoga: Tužnjava če biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska (Isaija 24:11).

Kod istoga: I koje iskupi Jehova , vratiće se i doći će u Sion pjevajući, i vječna će radost biti nad glavom njihovom, dobiće radost i veselje (Isaija 35:19; 51:11).

Kod istoga: Jer će Jehova utješiti Sion, utješiće sve razvaline njegove; radost i veselje nalaziće se u njemu, zahvaljivnje i pjevanje (Isaija 51:3).

Kod Jeremije: I učiniću te će iz gradova Judinijeh i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela. Glasa ženikova i glasa nevjestina Jeremija 7:34; 25:10).

Kod istoga: Glas radosni i glas veseo, glas ženikov i glas nevjestin, glas onijeh koji će govoriti: slavite Jehovu nad vojskama Jeremija 33:11).

Kod istoga: I radost i veselje otide s rodnoga polja, iz zemlje Moapske, i učiniće da nesta u kacama vina Jeremija 48:33).

Kod Joila: Nije li nestalo hrane s naših očiju, radosti i veselja iz doma Boga našega? Joilo 1:16).

Kod Zaharije: Post desetoga (dana) obratiće se domu Judinu u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir Zaharija 8:19. SEKCIJA 3 Onaj koji ne zna da u svemu u Reči postoji nebeski brak, to jest, brak dobra i istine, možda misli da su radost i veselje ista stvar, i da se obe spominju kako bi se nešt iše istaklo, tako da je jedna od ovih suvišna. Ali to nije slučaj, jer se ne koristi ni najmanji deo jedne reči a da nema značenje. U odlomcima koje smo naveli, kao i u drugima, radost se odnosi na dobro, a veselje na istinu (vidi i br. 3118.

Da se i pesme odnose na istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči, gde se pesme spominju, kao kod Isaije 5:1; 24:9: XXVUI. (Izaija ccc1; (30:29; 42:10: Jez. 26:13; Amos 5:23; i druga mesta. Treba znati i to, da se sve stvari u Gospodovom carstvu odnose ili na dobro ili na istinu, to jest, ili na stvari ljubavi, ili na stvari vere koje pripadaju ljubavi ka bližnjemu. One koje se odnose na dobro, ili koje pripadaju ljubavi, nazivaju se nebeske; a one koje se odnose na istinu, ili koje pripadaju vere od ljubavi ka bližnjemu, te se nazivaju duhovnima. Jer u svim stvarima Reči, kako u opštem (smislu) tako i u posebnom, govori se o Gospodovom carstvu, a u najvišem smislu, o Gospodu Samom; a Gospodovo carstvo je brak dobra i istine, ili nebeski brak; a Gospod sam je Onaj u kome postoji Božanski brak, a od kojega je nebeski brak; pa stoga u svemu što je u Reči, postoji ovaj brak, što se posebno vidi kod Proroka, gde se jedna reč ponavlja, gde se samo menjaju različite reči istoga snačenja. Ali ova ponavljanja nisu nikada bez značenja; jednim se izrazom označava ono što je nebesko, to jest, ono što pripada ljubavi i dobru, dok se drugim izražava ono što je duhovno, to jest, ono što pripada veri od ljubavi ka bližnjemu ili istini; a sve ovo pokazuje u čemu se sastoji nebeski brak (to jest, Gospodovo carstvo), a u najvišem smislu, Božanski brak sam, to jest, Gospod, je u svemu u Reči.