Уобичајено је рећи „видим“ кад нешто разумемо. И заиста, „виђење“ у Библији представља схватање и разумевање духовних ствари. Стога има смисла да очи, које нам омогућавају да видимо, представљају интелект, који нам омогућава да разумемо духовне ствари.

Ово се такође може користити негативно, наравно; Библија говори о људима који имају очи и одбијају да виде, а Господ кад је био на свету саветовао је да извади увредљиво око. Они представљају одбијање признавања истине или заваравање неистином.

(Odkazy: Apokalipsi Otkrivenoj 214; Nebeske tajne 212, 1584, 1806, 2701, 3820, 3863 [6-11], 4410, 5810, 8792, 9051)

1806. I izvede ga na polje. Da ovo označava vid unutarnjeg čoveka koji od spoljašnjih stvari vidi unutrašnje, može se videti iz značenja „izvesti na polje“, povezano s onim što sledi. Unutrašnje se stvari izvode onda kada telesnim očima čovek posmatra zvezdano nebo, i otuda misli o Gospodovom carstvu. Kad god čovek vidi nešto svojim očima, i ako ih gleda kao da ih ne vidi, nego vidi ili misli o crkvi i nebu, tada njegov unutarnji vid „izlazi na polje“. Samo oko nije ništa, nego vid njegovoga duha izlazi kako bi video unutrašnje stvari od spoljašnjih; a to je, da bi od predmeta ovoga sveta neprestano razmišljao o onim stvarima koje su u drugom životu; jer je to život radi kojega živi na ovome svetu. Takav je bio vid Pradrevne Crkve; takav je vid anđela koji su kod čoveka; i takav je bio Gospodov vid.