⁵ To učini, reče Gospod, da veruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.

¹ I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.

² I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,

³ Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

⁴ Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

⁵ I jednako dan i noćbavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.

⁶ A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.

⁷ I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.

⁸ Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.

⁹ I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.

¹⁰ I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.

¹¹ A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.

¹² I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.

¹³ I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

¹⁴ A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.

¹⁵ I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.

¹⁶ A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

¹⁷ I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

¹⁸ I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.

¹⁹ A Isus ne dade mu, većmu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.

²⁰ I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

²¹ I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

²² I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

²³ I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

²⁴ I pođe s njim; i za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga.

²⁵ I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi

²⁶ I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,

²⁷ Kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.

²⁸ Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.

²⁹ I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

³⁰ I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?

³¹ I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?

³² I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.

³³ A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.

³⁴ A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

³⁵ Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što većtrudiš učitelja?

³⁶ A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.

³⁷ I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.

³⁸ I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.

³⁹ I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.

⁴⁰ I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.

⁴¹ I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.

⁴² I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.

⁴³ I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.