6984. Niti sam otkako si progovorio sa slugom Svojim, tako označava [da nije rečit/do u večnost, ni kada se Božansko bude ulivalo u Ljudsko. Ovo se vidi iz značenja od sada ili od danas, što označava večnost (vidi br. 2838Nebeske tajne 3998-3901, 4304, 6165), stoga do u večnost, jer se odnosi i na vreme koje sledi; iz značenja progovoriti, što označava influks (vidi br. 2951, 5481, 5743, 5797); da označava influks od Božanskog, označeno je sa otkako si progovorio, to jest, Jehova; i iz značenja sluge, što označava Gospodovo Ljudsko, kad još nije bilo postalo Božansko (vidi br. 2159); ali kad je postalo Božansko, jerje bilo jedno sa Jehovom, bio je Gospod.

2159. Da sluga označava Ljudsko u Gospodu pre nego li je postalo Božansko, vidi se iz nekoliko odlomaka kod Proroka. Ovome je razlog to što, kao što je ranije primećeno, Ljudsko u Gospodu, pre nego li ga je odložio, i učinio Božanskim, bilo je samo sluga. Ljudsko koje je ima od majke, a koje je stoga bilo slabo, pošto je u njemu bilo nasleđa preko majke, koje je nadvladao preko borbi u iskušenjima, i koje je potuno otstranio, tako da u njemu nije ostalo ništa slabo i što je bilo nasleđeno preko majke; ništa od onoga što je nasledio preko majke nije ostalo, tako da On više nije bio njen sin, prema onome što je On sam rekao kod Marka: I sjeđaše narod oko Njega. I rekoše Mu, eto mati tvoja i braća tvoja i sestre tvoje napolju pitaju za te. I odgovori im govoreći, ko je mati moja i braća moja? I pogledavši na narod oko sebe koji sjeđaše, reče, evo mati moja i braća moja. Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i mati moja. (Marka 3:32-35; Mateja 12:46-49; Luka 8:20, 21). I kada je odložio Ljudsko, obukao se u Božansko Ljudsko, po čemu je Sebe nazvao Sinom čovečjim, kao što to često radi u Reči Novoga zaveta, gde se naziva i Sinom Božjim; a Sinom čovečjim se označava sama istina; dok se Sinom Božijim naziva dobro samo koje je pripadalo Njegovoj Ljudskoj Suštini kada je postala Božanska. Prethodno stanje je bilo stanje Gospodove poniznosti, a potonje je bilo stanje Njegove slave, o čemu vidi gore u br. 1909. U prethodnom stanju, naime u stanju poniznosti, dok je još imao slabo Ljudsko koje mu je pripadalo, On je obožavao Jehovu kao nekoga koje je bio različit od Njega, i koji se bio sluga, jer je to ono što je Ljudsko u odnosu na ono što je Božansko; stoga se izraz sluga koristi da bi se opisalo to Ljudsko, kao kod Isaije:

Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svojega (Isaija 37:35. ; govoreći o Asircima, u čijoj je vojsci jedan anđeo pogubio sto i osamdeset i pet hiljada vojnika, David označava Gospoda, Koji kao onaj što treba da dođe, naziva se slugom s obzirom na njegovo Ljudsko. Da David u Reči označava Gospoda, vidi br. 1888).

Opet: Evo sluge mojega kojega podupirem, izabranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće. (Izaija 42:1. , gde se jasno govori o Gospodu, za kojega se kaže da je Sluga i da je Izabranik, kad je bio u Ljudskom. Ponovo: Ko je slijep osim sluge mojega? I ko je gluh kao poslanik moj kojega šaljem? Ko je slijep kao savršeni? Ko je slijep kao sluga Gospodov? (Isaija 42:19. Tako isto, govoreći o Gospodu, za kojega se kaže da je bio sluga i anđeo dok je bio u Ljudskom.

Opet: Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah, da biste znali i vjerovali mi i razumjeli da sam ja; prije mene nije bilo boga niti će poslije mene biti (Isaija 43:10. Opet. A sada govori Gospod koji, koji me je sazdao od utrobe materine da sam mu sluga, da mu dovedem natrag Jakova, ako se Izrailj i ne sabere, opet će se proslaviti pred Gospodom. I Bog će moj biti sila moja. I reče: malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih vidjelom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih (Isaija 49:5, 6), govoreći jasno o Gospodu i o Njegovom Ljudskom pre nego li je postalo svetlo Neznabošcima, i spasenje do krajeva zemaljskih. Ponovo: Ko se među vama boji Gospoda i sluša glas sluge njegova? Ko hodi po mraku i nema vidjela, neka se uzda u ime Gospodovo, i neka se oslanja na Boga svojega (Isaija 50:10. I ovde sluga označava Ljudsko u Gospodu; glas sluge Jehovine (Gospodove) označava da je Gospod u Njegovom Ljudskom, i da On uči istini. Jer će Gospod (Jehova) ići pred vama, i zadnja vojska bit će vam Bog Izrailjev. Gle, sluga će moj biti sretan, podignuće se, i uzvisiće se, i proslaviće se (Isaija 52:12. 13). Da se za Gospoda kaže da je bio sluga dok je bio u Ljudskom, jasno je, jer se za Njega kaže da će biti podignut, i uzvišen, i proslavljen.

Opet: Jer izniče pred njim kao šibljika, i kao korjen iz suhe zemlje; ne bi obličja i ljepote u njega, i vidjesmo ga, i ne bješe ništa na očima, čega radi bismo ga poželjeli. Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svako zaklanja lice, prezren da ga ni za šta ne uzimasmo. Ali Jehovi bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za grijeh, vidjeće natražje, produljiće dane,

i što je Jehovi ugodno napredovaće njegovom rukom. Vidjeće trud ruke svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova (Isaija 53:2, 3, 10, 11). U obvim rečima, kao i u celom poglavlju, govori se o stanju Gospoove poniznosti; i kaže se, da je tada bio u slabom Ljudskom, to jest, da je bio bolnik (paćenik), upoznat s bolestima, i slab, i da se njegova duša borila, uz mnoge druge okolnosti, u kojim se stanjima On naziva slugom.