4924. Stih 29. Ali on uvuče ruku. Da ovo označava da je prikrio svoju moć, vidi se iz značenja ruke, to je moć (878, 3387, 4920); i prikriti što je označeno sa uvući .

4598. Stih 21. Odatle otišav Izrailj. Da ovo znači Nebesko-duhovno u to vreme, vidi se iz značenja otići, što je ono što se niže ili nastavlja (vidi br. 4375, 4554), ovde prema više unutarnjim stvarima; i iz reprezentacije Izrailja, što je ovde Nebesko-

duhovno koje pripada Prirodnom (br. 4286). Šta je Nebesko-duhovno od Prirodnog, bilo je ranije objašnjeno, naime, da je to dobro od istine, ili dobro ljubavi ka bližnjemu koje se stiče pomoću istina vere. Šta je napredovanje unutarnjim stvarima, malo se zna u svetu. To nije napredovanje u rečima-znanjima, jer ovo česo postoji i bez predovanja prema unutarnjim stvarima, a često i kada se odalji od njih (reči-znanja). Niti je to napredovanje u muževno rasuđivanje, jer ovo nekad postoji i kad se udalji od untarnjih stvari. Niti je to napredovanje u spoznavanju (cognitiones) unutarnjih istina, jer ove ništa ne doprinose ako ne utiču na čoveka. Napredovanje prema unutarnjim stvarima je prema nebu i Gospodu pomoću spoznaja (cogniiones) istine koja se usađuje u njihovo osećanje, to jest prema osećanju.

2. Šta je napredovanje prema unutarnjim istinama, nije poznato nikome u ovom svetu, ali u drugom životu ono se jasno pokazuje, jer tamo postoji napredovanje (razvoj) od neke vrste magle do svetla, jer oni koji su samo u spoljašnjim stvarima, njih anđeli vide kao u tome (u nekoj vrsti magle); ali one koji su u unutarnjim stvarma, njih vide u svetlu, pa stoga i u mudrosti, jer svetlost je tamo mudrost; i što je za divljenje, oni koji su u magli ne mogu da vide one koji su u svetlosti, dok oni koji su u svetlosti, ti mogu da vide one koji su u magli kao u magli. Pošto je predmet o kome se ovde govori Gospodovo napredovanje prema unutarnjim stvarima, to se Jakov ovde naziva Izrailjem, a u drugim prilikama, Jakovom, kao u prethodnom stihu ovog poglavlja, i u poslednjem stihu.