10640.

12. Čuvaj se da ne hvataš vere sa žiteljima one zemlje u koju ćeš doći. Da ovo označava da se ne sme držati nikakvog religioznog ubeđenja u kome je zlo, vidi se iz značenja hvatati veru, što označava biti povezan; vidi navedene odlomke, br. 10632, stoga isto tako držati se religioznih ubeđenja u kojima je zlo; i iz značenja žitelja zemlje, što označava religiozno ubeđenje u kome ima zla; jer se žiteljem označava dobro, br. 2268, 2451, 2712{ign95} pa stoga{ign95} u obrnutom smislu{ign95} označava se zlo; k se zemljom označava Crkva i sve što pripada Crkvi {ign94}vidi navede odlomke 9325), stoga označava i religiozno ubeđenje; i iz značenja, u koju ćeš doći, a što označava gde god postoji religiozno ubeđenje u kome ima zla. Jer se narodima koji su bili u zemlji Hananskoj, gde su oni trebali da dođu, označavaju zla i njihove obmane, vidi gore, br. 10638. Iz ovoga se vidi da se rečima, Čuvaj se da ne hvataš vere s onima koji žive u toj zemlji, označava da se ne sme držati nijednog religioznog ubeđenja u kome ima zla. Jer ovo je jedna od glavnih stvari preko kojih se čovek Crkve prosvetljava kada čita Reč, a pošto je to ono o čemu se govori u onome što sledi, biće rečeno kako ovaj slučaj stoji. Čovek koji je voljan da bude prosvetljen od Gospoda, mora da se strogo čuva da ne usvoj eku doktrinu koja podržava zlo; jer tada čovek usvaja to zlo, kada ga potvrdi; jer čineći ga , to postaje njegovo verovanje, a još više ako živi u skaldu s tim, jer se tada to upisuje u njegovu dušu i srce. A kada dođe do toga, Gospod ga više ne može prosvetliti kroz Reč; ceo njegov um je predan tome verovanju i ljubavi prema načelu koje ispoveda, pa stoga niti vidi, niti odbacuje te obmane i sve ono što je protivno njima. Na primer, to je slučaj onoga, ko veruje da se može spasiti samom verom, ma kakav da mu je život, i ako potvrdi ovo verovanje u sebi, i kada to spoji s drugim doktrinarnim verovanjima, on se vše ne brine za život, nego samo za veru. Posle toga takva osoba, bez obzira koliko čita Reč, ne vidi u njoj ništa šta se odnosi na dobro života, te na kraju ne zna šta je dobro, ljubav prema bližnjem, i ljubav; pa ako mu se ove stvari imenuju, on odgovara da vera sama sadrži sve te stvari; iako je vera sama, ili vera bez tih stvari, kao prazan sud, i kao nešto bez duše. Duhovni život ovakvoga čoveka može se uporediti s disanjem pluća bez dotoka krvi iz srca; to ne bi bio život, nego slika ili automat. Ova su zapažanja napravljena da bi se pokazalo kakav je slučaj sa čovekom koji čita Reč; on iz nje ne može da se prosvetli ako se predao nekoj religiji koja podržava zlo.