¹ I reče Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreći: Semenu tvom daću je.

² I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.

³ I odvešće vas u zemlju gde teče mleko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.

⁴ A narod čuvši ovu zlu reč ožalosti se, i niko ne metnu na se svog nakita.

⁵ Jer Gospod reče Mojsiju: Kaži sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; doći ću časom usred tebe, i istrebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću činiti s tobom.

⁶ I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.

⁷ A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza logora daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza logora.

⁸ I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svog šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator.

⁹ A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.

¹⁰ I sav narod videći stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svog šatora.

¹¹ I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora.

¹² I reče Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom.

¹³ Ako sam dakle našao milost pred Tobom, pokaži mi put svoj, da Te poznam i nađem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod.

¹⁴ I reče Gospod: Moje će lice ići napred, i daću ti odmor.

¹⁵ A Mojsije mu reče: Ako neće ići napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.

¹⁶ Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome što Ti ideš s nama? Tako ćemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.

¹⁷ A Gospod reče Mojsiju: Učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu.

¹⁸ Opet reče Mojsije: Molim Te, pokaži mi slavu svoju.

¹⁹ A Gospod mu reče: Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim.

²⁰ I reče: Ali nećeš moći videti lice moje, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.

²¹ I reče Gospod: Evo mesto kod mene, pa stani na stenu.

²² I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u raselinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.

²³ Potom ću dignuti ruku svoju, i videćeš me s leđa, a lice se moje ne može videti.

⁴ Znao sam da si uporan, i vrat da ti je gvozdena žila, i čelo da ti je od bronze.

¹ A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako?

² A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,

³ I reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati.

⁴ Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.

⁵ I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.

⁶ Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina.

⁷ I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu.

⁸ I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.

⁹ I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim.

¹⁰ I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.

¹¹ A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.

¹² A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.

¹³ I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.

¹⁴ A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša.

¹⁵ I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši.

¹⁶ I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.

¹⁷ I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru,

¹⁸ Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.

¹⁹ Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.

²⁰ U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog.

²¹ A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.

²² I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima.

²³ A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve.

²⁴ I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.

²⁵ Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.

²⁶ A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?

²⁷ A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?

²⁸ Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?

²⁹ A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.

³⁰ I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore Sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.

³¹ A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:

³² Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.

³³ A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.

³⁴ Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.

³⁵ Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini.

³⁶ Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina.

³⁷ Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte.

³⁸ Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori Sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da;

³⁹ Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir,

⁴⁰ Rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.

⁴¹ I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.

⁴² A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?

⁴³ I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.

⁴⁴ Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vide;

⁴⁵ Koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,

⁴⁶ Koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mesto Bogu Jakovljevom.

⁴⁷ A Solomun Mu načini kuću.

⁴⁸ Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:

⁴⁹ Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?

⁵⁰ Ne stvori li ruka moja sve ovo?

⁵¹ Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.

⁵² Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;

⁵³ Koji primiste zakon naredbom anđeoskom, i ne održaste.

⁵⁴ Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj.

⁵⁵ A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;

⁵⁶ I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu.

⁵⁷ A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.

⁵⁸ I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.

⁵⁹ I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj.

⁶⁰ Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.