¹ I reče Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreći: Semenu tvom daću je.

² I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.

³ I odvešće vas u zemlju gde teče mleko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.

⁴ A narod čuvši ovu zlu reč ožalosti se, i niko ne metnu na se svog nakita.

⁵ Jer Gospod reče Mojsiju: Kaži sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; doći ću časom usred tebe, i istrebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću činiti s tobom.

⁶ I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.

⁷ A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza logora daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza logora.

⁸ I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svog šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator.

⁹ A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.

¹⁰ I sav narod videći stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svog šatora.

¹¹ I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora.

¹² I reče Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom.

¹³ Ako sam dakle našao milost pred Tobom, pokaži mi put svoj, da Te poznam i nađem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod.

¹⁴ I reče Gospod: Moje će lice ići napred, i daću ti odmor.

¹⁵ A Mojsije mu reče: Ako neće ići napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.

¹⁶ Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome što Ti ideš s nama? Tako ćemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.

¹⁷ A Gospod reče Mojsiju: Učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu.

¹⁸ Opet reče Mojsije: Molim Te, pokaži mi slavu svoju.

¹⁹ A Gospod mu reče: Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim.

²⁰ I reče: Ali nećeš moći videti lice moje, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.

²¹ I reče Gospod: Evo mesto kod mene, pa stani na stenu.

²² I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u raselinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.

²³ Potom ću dignuti ruku svoju, i videćeš me s leđa, a lice se moje ne može videti.

¹ Čujte ovo, dome Jakovljev, koji se zovete imenom Izrailjevim, i iz vode Judine izađoste, koji se kunete imenom Gospodnjim, i Boga Izrailjevog pominjete, ali ne po istini i po pravdi.

² Jer se imenuju po Svetom gradu, oslanjaju se na Boga Izrailjevog, kome je ime Gospod nad vojskama.

³ Šta je pre bivalo, kazivah napred odavno, i šta iz mojih usta izađe i objavih, učinih brzo i zbi se.

⁴ Znao sam da si uporan, i vrat da ti je gvozdena žila, i čelo da ti je od bronze.

⁵ I zato ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: Idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovediše tako.

⁶ Čuo si; pogledaj sve to; a vi nećete li objavljivati? Odsele ti javljam novo i sakriveno, šta nisi znao;

⁷ Sada se stvori, i nedavno, i pre ovog dana nisi čuo, da ne kažeš: Gle, znao sam.

⁸ Niti si čuo ni znao, i pre ti se uši ne otvoriše, jer znadoh da ćeš činiti neveru, i da se zoveš prestupnik od utrobe materine.

⁹ Imena svog radi ustegnuću gnev svoj, i radi hvale svoje uzdržaću se prema tebi, da te ne istrebim.

¹⁰ Evo, pretopiću te, ali ne kao srebro, prebraću te u peći nevolje.

¹¹ Sebe radi, sebe radi učiniću, jer kako bi se hulilo na ime moje? I slave svoje neću dati drugom.

¹² Čuj me, Jakove i Izrailju, kog ja pozvah: ja sam prvi, ja sam i poslednji.

¹³ I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa peđu; kad ih zovnem, svi dođu.

¹⁴ Skupite se svi i čujte: ko je od njih objavio ovo? Gospod ga miluje, on će izvršiti volju Njegovu na Vavilonu, i mišica će Njegova biti nasuprot Haldejcima.

¹⁵ Ja, ja rekoh, i pozvah ga, dovešću ga, i biće srećan na svom putu.

¹⁶ Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov.

¹⁷ Ovako veli Gospod, Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja sam Gospod Bog tvoj koji te učim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš.

¹⁸ O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski;

¹⁹ I semena bi tvog bilo kao peska, i poroda utrobe tvoje kao zrna njegovih; ime se njihovo ne bi zatrlo ni istrebilo ispred mene.

²⁰ Izađite iz Vavilona, bežite od Haldejaca; glasno pevajući objavljujte, kazujte, razglašujte do krajeva zemaljskih; recite: Izbavi Gospod slugu svog Jakova.

²¹ Neće ožedneti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda.

²² Nema mira bezbožnicima, veli Gospod.

¹⁹ You shall not wrest justice: you shall not respect persons; neither shall you take a bribe; for a bribe does blind the eyes of the wise, and pervert the words of the righteous.