10431. Da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim. Da ovo označava da radeći tako oni se odvraćaju od unutrašnjih stvari, stoga od Božanskih stvari, tako da mora da nestanu, vidi se iz značenja raspaljenoga gneva, kada se kaže za Jehovu, što označava odvraćanje od dela čoveka, o kojemu ćemo ubrzo govoriti, i iz značenja istrebiti, kada to kaže Jehova, što znači nestati zbog njihovog vlastitog zla. U mnogim odlomcima Reči, o Jehovi se kaže, d e raspalio gnevom, da je ljut kao i da istrebljuje i razara. Ali izrazi su takvi, jer tako izgleda čoveku koji se okrene od Gospoda, kao što je slučaj kada je u zlu. Pa zato što ga se tada ne čuje, i zato što biva kažnjen, on veruje da se Gospod gnevi na njega; iako se Gospod nikada ne gnevi, jer je on sama milost i dobro samo. Iz toga se vidi šta je priroda slova u Reči; ona (Reč) se razume u skladu s izgledom. Slično je i kada se kaže da se Jehova kaje, jer On previđa sve stvari od večnosti. Iz toga se vidi u koliko grešaka padaju oni koji , dok čitaju Reč, ne misle iznad smisla slova, i čitaju bez doktrine iz nje, koja ih uči kakav je slučaj stvarno. Jer oni koji čitaju Reč vođeni doktrinom, znaju da je Jehova milost sama i beskonačna dobrota, da on ne plamti gnevom i ne istrebljuje. Jer iz te doktrine oni znaju i vide da se tako kaže u skladu s izgledom koji se pokazuje čoveku. Da gnev i zlo dolaze od čoveka, a ne od Gospoda, ali da se ipak kaže da su od Gospoda, označava okretanje od Gospoda, br. 5934, 5798, 8483, 8875).