¹ A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.

² A Aron im reče: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i donesite mi.

³ I poskida sav narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu.

⁴ A on uzevši iz ruku njihovih, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.

⁵ A kad to vide Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron, i reče: Sutra je praznik Gospodnji.

⁶ I sutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.

⁷ A Gospod reče Mojsiju: Idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje misirske.

⁸ Brzo zađoše s puta, koji sam im zapovedio; načiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.

⁹ Još reče Gospod Mojsiju: Pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrdog vrata.

¹⁰ I sada pusti me, da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe ću učiniti narod velik.

¹¹ A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svom, i reče: Zašto se, Gospode, raspaljuje gnev Tvoj na narod Tvoj, koji si izveo iz zemlje misirske silom velikom i rukom krepkom?

¹² Zašto da govore Misirci i kažu: Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svog, i požali narod svoj oda zla.

¹³ Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: Umnožiću seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu ću dati semenu vašem da je njihova doveka.

¹⁴ I ražali se Gospodu učiniti zlo narodu svom, koje reče.

¹⁵ Tada se vrati Mojsije, i siđe s gore sa dve ploče svedočanstva u rukama svojim; i ploče behu pisane s obe strane, otud i odovud pisane.

¹⁶ I behu ploče delo Božje, i pismo beše pismo Božje, urezano na pločama.

¹⁷ A Isus čuvši viku u narodu, kad vikahu, reče Mojsiju; vika ubojna u logoru.

¹⁸ A on reče: Nije to vika kako viču koji su jači, niti je vika kako viču koji su slabiji, nego čujem viku onih koji pevaju.

¹⁹ I kad dođe blizu logora, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploče, i razbi ih pod gorom.

²⁰ Pa uze tele koje behu načinili i spali ga ognjem, i satre ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve.

²¹ I reče Mojsije Aronu: Šta ti je učinio ovaj narod, te ga uvali u toliki greh?

²² A Aron mu reče: Nemoj se gneviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo.

²³ Jer rekoše mi: Načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.

²⁴ A ja im rekoh: Ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, a ja ga bacih u vatru, i izađe to tele.

²⁵ A Mojsije videći narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim,

²⁶ Stade Mojsije na vrata od logora, i reče: K meni ko je Gospodnji. I skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi.

²⁷ I reče im: Ovako kaže Gospod Bog Izrailjev: Pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje, pa prođite tamo i amo po logoru od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svog i prijatelja svog i bližnjeg svog.

²⁸ I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi.

²⁹ Jer Mojsije reče: Posvetite danas ruke svoje Gospodu, svak na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao danas blagoslov.

³⁰ A sutradan reče Mojsije narodu: Vi ljuto sagrešiste; zato sada idem gore ka Gospodu, eda bih ga umolio da vam oprosti greh.

³¹ I vrati se Mojsije ka Gospodu, i reče: Molim Ti se; narod ovaj ljuto sagreši načinivši sebi bogove od zlata.

³² Ali oprosti im greh: Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao.

³³ A Gospod reče Mojsiju: Ko mi je zgrešio, onog ću izbrisati iz knjige svoje.

³⁴ A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj će anđeo ići pred tobom, a kad ih pohodim, pohodiću na njima greh njihov.

³⁵ I Gospod bi narod zato što načiniše tele, koje sali Aron.

¹ I načini oltar od drveta sitima, pet lakata u dužinu i pet lakata u širinu, četvorouglast da bude oltar, tri lakta visok.

² I na četiri ugla načini mu rogove, iz njega da izlaze rogovi, i okovaćeš ga u bronzu.

³ I načinićeš mu lonce za pepeo i lopatice i kotliće i viljuške i mašice; sve mu posuđe načini od bronze.

⁴ I načini mu rešetku od bronze kao mrežu, i načini u rešetke četiri biočuga od bronze na četiri ugla njena.

⁵ I metni je ispod oltara unaokolo, da bude rešetka do sredine oltara.

⁶ Načini i poluge oltaru, poluge od drveta sitima, i okuj ih u bronzu.

⁷ I poluge da se provuku kroz biočuge, da budu poluge s dve strane oltaru, kad se nosi.

⁸ Načinićeš ga od dasaka da bude iznutra šupalj; kao što ti je pokazano na gori tako neka načine.

⁹ I načinićeš trem šatoru na južnoj strani; zavesi tremu da budu od tankog platna uzvedenog, sto lakata u dužinu na jednoj strani.

¹⁰ I dvadeset stupova i pod njih dvadeset stopica od bronze, a kuke na stupovima i pasovi njihovi od srebra.

¹¹ Tako i sa zapadne strane da budu zavesi sto lakata dugi, i dvadeset stupova i dvadeset stopica od bronze, na stupovima kuke i njihovi pasovi od srebra.

¹² A širina će tremu imati sa zapadne strane zavese od pedeset lakata, deset stupova za njih i deset stopica pod njih.

¹³ A na prednjoj strani prema istoku biće trem širok pedeset lakata.

¹⁴ Od petnaest lakata neka budu zavesi na jednoj strani, i za njih tri stupa i tri stopice pod njih;

¹⁵ Na drugoj strani zavesi od petnaest lakata, i tri stupa za njih i tri stopice pod njih.

¹⁶ A nad vratima od trema zaves od dvadeset lakata od porfire i od skerleta i od crvca i od tankog platna uzvedenog, vezen, i četiri stupa za nj, i pod njih četiri stopice.

¹⁷ Svi stupovi u tremu unaokolo da budu opasani srebrom, i kuke da su im srebrne a stopice od bronze.

¹⁸ U dužinu će trem imati sto lakata, u širinu pedeset svuda, a u visinu pet lakata, da bude od tankog platna uzvedenog, a stopice od bronze.

¹⁹ Sve posuđe u šatoru za svaku službu, i sve kolje u njemu i sve kolje u tremu da bude od bronze.

²⁰ I ti zapovedi sinovima Izrailjevim da ti donesu ulja maslinovog čistog ceđenog za videlo, da bi žišci goreli svagda.

²¹ U šatoru od sastanka pred zavesom, koji će zaklanjati svedočanstvo, neka ih Aron i sinovi njegovi spremaju da gore od večera do jutra pred Gospodom. To neka je uredba večna kolenima njihovim među sinovima Izrailjevim.

³ I metni onde kovčeg od svedočanstva, i zakloni ga zavesom.