10282. Od kolena do kolena vašega. Da ovo označava u svim stvarima Crkve, vidi se iz značenja pokolenja, kada se kaže o sinovima Izrailjevim, kojima je označena Crkva, što označava one koji pripadaju Crkvi, vidi br. 10212. Jer Božanske stvari, koje proističu od Gospoda, čine Crkvu, a ništa od čoveka. One se ulivaju u čoveka. Pošto je slučaj takav, kad anđeli razgovaraju među sobom, oni to čine tako da se ništa ne odnosi na osobe; iz tog razloga imena osoba pomenuta u Reči, ne prelaze u nebo, nego ono što je označeno osobom. Da sva imena osoba i mesta u Reči označavaju stvari, vidi br. 1888, 4442, 5095, 5225; i da imena ne ulaze u nebo, br. 1876, 6516, 10216).

6516. U grobu mojem, koji iskopah u zemlji Hananskoj, ondje me pogrebi. Da ovo označava da crkva treba da vaskrsne tamo gde je nekad bila, vidi se iz značenja groba, i pogrepsti, što je uskrsnuće ( vidi br. 5551); i iz značenja zemlje Hananske, što je Gospodovo carstvo i crkva (br. 1413, 4240, 4447). Razlog da je Jakob želeo da bude pogreben u zemlji Hananskoj gde su Abraham i Isak bili pogrebeni, a ne na drugome mestu, je to što su njegovi potomci trebali da naslede tu zemlji, pa bi tako on počivao među svojima. Međutim, u unutrašnjem smislu, ne ovo, nego nešto drugo je označeno, naime, preporod i uskrsnuće , jer je tamo crkva; jer u unutrašnjem smislu pogrebom se označava preporod i uskrsnuće (br. 2616, 4621, 5551); a zemljom Hanaskom je označena crkva, što se vidi iz odlomaka koji su malopre navedeni ; a Abrahamom i Isakom i Jakovom označen je Gospod u pogledu Božanskog Samog, i Božanskog Ljudskog, a u relativnom smislu Gospodovo carstvo u svom unutrašnjem i u spoljašnjem (br. 1965, 6185, 6276). Takav je, dakle, unutrašnjim smisao njihovog pogreba tamo; a otuda je kod Jevreja, koji veruju u uskrsnuće, nadživelo mišljenje da će ustati (uskrsnuti) tamo iako mogu biti sahranjeni na drugome mestu. 2 Razlog da se kaže da će crkva uskrsnuti tamo gde je prethodna bila, je to što je od pradrevnih vremena crkva bila u zemlji Hananskoj (br. 3686, 4517, 5136). To je bio razlog da je Abrahamu zapoveđeno da tamo ode, i da su potomci Jakovljevi tamo dovedeni; ne zato što je ta zemlja bila više sveta od drugih zemalja, nego zato što su od pradrevnih vremena sva mesta tamo- oblasti i gradovi i brda - bili pretstave (reprezentativi) stvari koje su u Gospodovom carstvu; gde su i sama imena mesta imala značenja. Jer svako ime koje se iz neba daje nekome mestu, ili nekoj osobi, nosi u sebi nešto nebesko i duhovno, i pošto je bilo dato iz neba, to se ono u nebu i opaža (opaža se značenje), a ta imena dala je Pradrevna Crkva, koja je bila nebeska. Razlog da je crkva trebala opet da bude tamo je u tme što je Reč trebala da bude ponovo data , a u u Reči su sve stvari pretstavae i značenja nebeskih i duhovnih stvari, pa bi se tako Reč razumela u nebu kao i na zemlji, a što ne bi bilo moguće da mesta i osobe nemaju značenje. To je bio razlog da su potomci Jakovljevi tamo dovedeni; a proroci su se tu pojavili koji su pisali Reč; i to je bio razlog da se među Jakovljevim potomcima ustanvila reprezentativna crkva. Otuda je jasno zašto se kaže da crkva treba da uskrsne tamo gde je bila prethodna crkva. 3 Da imena u Reči označavaju stvari, može se gore videti, br. 1224, 4442, 5225, i na mnogim mestima gde su objašnjena značenja imena; ali da se u nebu Reč opaža prema značenjima, i to bez pouke, to je jedba od tajni koje do sada nisu bile poznate, pa ih treba kazati. Kada se Reč čita, Gospod utiče i uči i, što je zadivljujuće, postoji pismo u duhovnom svetu, koje sam ponekad video, ali nisam razumeo; ali ga jasno razumeju dobri duhovi i anđeli, jer se slaže sa univeralnim jezikom; i bilo mi je dato da saznam da svaka reč i svaki slog sadrže stvari koje pripadaju tome svetu, to jest, duhovne stvari, a one se razumeju tako po disanju i osećanju koji se javljaju dok se izgovaraju (reči), tako prema mekšim ili tvrđim modifikacijama; ali ovo će malo ko verovati. Ovo je otkriveno kako bi se znalo da imena u Reči, pošto su napisana u nebu, sadrže značenje koje se odmah opaža. (prim. prev. N a drugim mestima, autor navidi da je u duhovnom svetu Reč napisana u duhovnom smislu, i da su zanakovi toga pisma slični Hebrejskim slovima, to jest, suglasnicima pošto Hebrejski nije imao samoglasnike oblikovane kao suglasnike.)