10243. Neka se umivaju vodom. Da ovo označava očišćenje pomoću istina vere, vidi se iz značenja umivanja , što označava očišćenje od zala i obmana, vidi gore, br. 10237; i iz značenja vode koja označava istine vere, vidi br. 10238. Onaj ko ne zna šta je označeno pranjem, a šta nogama i rukama, ne može da zna na šta se odnose ove reči kod Jovana, po tom Isus usu vodu u umvaonicu, i p0če prati noge učenicima i otirati ubrusm kojim beše zapregnut. Onda dođe k Simonu Petru, koji mu reče: zar ti da pereš moje noge? Isus odgovori: Ono što ja činim sada ti ne znaš, ali ćeš doznati kasnije. Petar mu reče: nikad ti ne ćeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. Reče mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu. Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge prati, jer je sav čist Jovan 13:5-10. Ko može da zna na šta se odnosi ono što je Gospod rekao, Ono što ja činim, ti sada ne znaš? tako isto, ako te ne operem, nemaš dela sa mnom? isto tako, Onaj ko je opran, njemu treba samo noge prati, jer je sav čist? Da je predmet o kome se ovde govori očišćenje od zala i obmana, može se znati samo iz unutrašnjeg smisla; iz kojega postaje očito da se pranjem označava očišćenje od zala i obmana; vodom u umivaonici, istina vere u prirodnom; lanenim ubrusom, kojim je Gospod bio zaogrnut, i kojim je otirao njihove noge, Božanska istina koja proističe iz Njega; nogama, čovekovo Prirodno; pranjem glave, ruku i nogu, preporod; slično i onim koji je opran. Stoga se pranjem označava očišćenje čovekovog Prirodnog, jer ako se ovo ne opere i ne očisti dok je čovek u prirodnom svetu, to se više ne može učiniti u večnosti; jer on ostaje u onome stanju Prirodnog u kome umre. Nema popravka kasnije, jer je to podloga u koju se ulivaju unutrašnje to jest duhovne stvari kao u svoj prijemnik; kad je to izokrenuto, izokreću se isto tako i unutrašnje stvari kda se uliju. Isto je kada je oko povređeno, ili neki čulni organ iii telesni ud, jer unutrašnje stvari osećaju i deluju kroz ove u skladu s njihovim primanjem. Da se čovek ne moče očistiti u večnosti ako se njegovo prirodno nije očistilo u prirodnom svetu, označeno je Gospodovim rečima, Ono što ja činim sada, doznaćeš kasnije. Da onaj ko je preporođen treba da samo očišćava prirodno, označeno je ovim rečima, Opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist. A da Gospod sam očišćava, označeno je ovim rečima, Ako te ne operem, nemaš dela sa mnom. A da se ovo vrši preko Božanske Istine koja proističe od Gospoda, označeno je Njegovoim otiranjem lanenim ubrusom kojim je bio zaogrnut. Da laneni ubrus označava istinu od Božanskog, vidi br. 7601; stoga laneni ubrus kojim je Gospod bio zaogrnut označava Božansku Istinu od Njega. Da voda označava istinu vere, vidi br. 10238; da umivaonica, koj adrži vodu, označava Prirodno, vidi br. 10235; da pranje glave, ruku i nogu, ili celoga tela, označava preporod, br. 10239. I da noge označavaju čovekovo Prirodno, br. 10241. Iz svega ovoga opet je očito da je Gospod govorio u korespondencijama (saobraznostima), stoga od unutrašnjeg smisla, jer od neba, gde je taj smisao. Stoga ako se Gospodova Reč ne razume u tome smislu, može se razumeti samo malo (prim. prev. na drugim mestima, kao u raspravi o Sv. Pismu br. 55, autor navodi da se ono što je nužno za izbaljenje vidi u Sv. Pismu kao što se vidi lice i ruke na čoveku. Uz to treba napomenuti da je unutrašnji smisao slojevit; prvi po redu je istorijski unutrašnji smisao koji govori o razvoju Božije crkve u svetu; drugi je u utrašnjim ili duhovnim koji govori o očišćenju i preporodu čovek, a treći je i najviši onaj koji govori o tome kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Ovi smislovi su poznati u tri neba, prirodnom, duhovnom i nebeskom kao smislovi koje razumeju duhovi, to jest, anđeli u tim nebesima, popraćeni stanjima osećanja sreće i blaženstva, kao i opažanja istine, koji rastu što su nebesa viša, odnosno dublja).

10236. I podnožje joj od mjedi. Da ovo označava dobro poslednje u Prirodnom, koje se naziva Čulnim, što označava poslednje Prirodnog, koje se naziva Čulnim; i iz značenja mjedi, što označava dobro, vidi gore, br. 10235. Podnožje označava poslednje Prirodnog, koje se naziva spoljašnje Čulno, jer se umivaonicom, koja je bila iznad, označava Prirodno u kome se vrši očišćenje; otuda se onim što je ispod označava ono što je na najnižem mestu, to jest, u poslednjem, stoga spoljašnje Čulno u čoveku. Prirodno u čoveku je spoljašnje, srednje, i unutrašnje. Spoljašnje Prirodnog komunicira sa svetom, i naziva se spoljašnjim Čulnim. Unutrašnje Prirodno komunicira s unutrašnjim čovekom, koji je u nebu. Srednje Prirodno povezuje oba; jer gde god je spoljašnje i unutrašnje, tamo mora da bude i srednje Prirodno koje sjedinjava. Da Prirodno u čoveku ima spoljašnje, srednje, i unutrašnje, vidi br. 4009, 4570, 5118, 5120, 5649, 9216. Čulnim, koje je poslednje Prirodnog, označava se ono što se naziva telom, i što nestaje kad čovek umre, stoga, je to ono što mu služi za njegove dužnosti u svetu, kao što je čulo vida, sluha, mirisa, ukusa, i dodira. Da je ovo Čulno poslednja podloga (plan), s kojom je čovekov život povezan, i na kojoj počiva kao na podnožju, jasno je; jer je to neposredni dodir sa svetom, i pomoću ovoga najdalja struktura sveta ulazi, a nebo izlazi. Ovo Čulno je zajedničko čoveku i životinjama; dok je spoljašnje Čulno, koje nije zajedničko čoveku i životinjama, to je ono koje čovek ima preko svoje memorije, i koje se oblikuje stvarima koje pripadaju svetu, telu, i zemaljskim stvarima. Čovek koji misli i umuje samo od ovih, a ne od unutrašnjih stvari, naziva se čulnim čovekom. Ovo Čulno ostaje kod čoveka posle smrti, ali je tiho. Ovo spoljašnje Čulno je ono što se zapravo označava podnožjem. Priroda ovoga bila je predstavljena sa deset umivaonica, koje su bile postavljene blizu hrama. Ova podnožja su ovako opisana: Solomon načini deset podnožja od mjedi, u dužinu od četiri lakta bejaše svako podnožje, a u širinu od četiri lakta, a u visinu od tri lakta. . . . A na oplati među uglovma bijahu lavovi i volovi i heruvimi, a na uglovima bejaše stupac ozgo, a ispod lavova bejaše venac okovan. Osim toga, svako je podnožje imalo četiri točka od mjedi s pločama mjedenijem, i na četiri ugla bejahu kao ramena, a ramena su bila salivena ispod umovaonice; točkovi su bili napravljeni , te izlažahu na podnožju, i svaki točak bejaše visok podrug lakta; naprava točkova bejaše kao naprava kolskih točkova; njihove osovine, glavčine, naplaci, i paoci, sve beješe saliveno. Blizu ovog je načinio deset podnožja, svi su bili saliveni. . . . . I četiri ramena bejahu na četiri ugla od svakoga podnožja, a iz podnožja izlažahu ramena. Na taj način načini deset podnožja; bili su jednako saliveni, jedne mjere i jednih razmera; I načini deset umivaonica koje uzimahu deset vata; svaka umivaonica beše četiri lakta ( o Carevima 7:27-39).

Priroda spoljašnjeg Čulnog u čoveku ovde se opisuje preko reprezentativa, a posebno Gospodova zaštita, kojom sprečava čoveka da uđe u ono što se odnosi na nebo i Crkvu od Čulnog, stoga od sveta; jer je to suprotno Božanskom redu; jer svet ne može da uđe u nebo, nego nebo u svet, kao što je slučaj kada se Gospod kroz nebo uliva kod čoveka, prosvetljava ga, uči ga, i vodi ga, kroz Reč.

Da je ulaziti od sveta, u stvari neba suprotno Božanskom redu, jasno je po onima koji ulaze od svog Čulnog, to jest, od znanja sveta, jer oni ništa ne veruju. Zaštita da se to ne desi označena je lavovima, volovima, i heruvima; jer lavovi označavaju zaštitu kojom se sprečava da istine uđu, jer lavovi označavaju istine u njihovoj moći, br. 6367, 6369. Volovima se označava zaštita kojom se sprečava da dobra uđu, jer volovi označavaju dobra u njihovoj moći, br. 2781. Da se heruvima označava zaštita Gospodova kojom sprečava da se ovo desi, br. 308, 9509. Da ramena, koja se ovde pominju, označavaju moć i otpor, vidi br. 1085, 4931-4937, 9836. Točkovima kao od kola označava se moć da se postane mudar kada sve ulazi od neba, jer se tada sve odvija u skladu sa redom; jer točkovi kola označavaju moć da se nastavi, stoga da se uči, br. 9872, 8216; a kola označavaju stvari doktrine neba i Crkve, br. 5321, 8215).

Šta je čulni čovek, biće dalje ukratko objašnjeno. Onaj se naziva čulnim ko misli samo od stvari koje su u memoriji, a izvedene su od sveta, i ko se ne može uzdignuti u unutrašnje stvari. Posebno su ovakvi oni koji ništa ne veruju o nebu i Božanskim stvarima jer ih ne vide, jer imaju poverenja samo u čula, tako da za sve što ne opažaju čulima, za to misle da ne postoji. Ovi koji odgovaju ovome opisu, srodni su divljim životinjama po karakteru, koje vode samo njihova spoljašnja čula; no uprkos toga, ovakvi ljudi su bistri i vešti u postupcima i u umovanju, samo što ne vide istinu u svetlosti od svetlosti istine. Ovakvi su se nekad nazivali zmijama s drveta poznanja. Paklena četa je većim delom ovakva. Ali šta je čulni čovek, i šta je Čulno, vidi u navedenim odlomcima, br. 9331 na kraju, 9730, 9922 na kraju, 9996; a šta je to biti uzdignut iznad čulnih stvari, ili biti odvojen od njih, vidi navedene odlomke, br. 9922 na kraju. Dobro Čulnog, označeno mjedenim podnožjem, je ono što se naziva prijatnim i za uživanje, i što deluje na maštovite misli, jer takve misli izviru iz zemaljskih telesnih i svetskih predmeta; a uživanje u ovakvim mislima razlikuje se od ostalih uživanja po tome što se stara samo za ono što se odnosi na ljubav prema sebi i svetu, i njegova su uživanja ona koja izviru iz ovih ljubavi. I pošto su ljubavi čulnog čoveka ovakve, stoga je očito da je on sposobniji od drugih u umovanju i u delovanju radi počasti i dobiti; jer se njegovo telo razgoreva u vatri te ljubavi, a ova vatra daje svetlost koja se naziva prirodno vetlošću; i kad ona postane jasna, tada se svetlost neba, koja pripada unutrašnjem čoveku, potpuno zatamnjuje; zgog toga oni za stvari koje pripadaju svetlosti neba, kažu da ne postoje, jer su one čulnom čoveku u potpunome mraku. Drugačije je u slučaju onih koji postupaju od vatre neba, i koji misle pomoću dobra od Čulnog, što je označeno podnožjem umivaonice.