10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu, jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari očito da se bogatom osobom , koja da ne da više , a siromašna osoba manje nego pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako sve stvari istine od dobra Gospodu.

Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest, svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih, jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da rastu u mudrosti.

Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve seb amima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba, samo je mrkli mrak.

Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem, jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije,

Tada ću obići plod ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (Isaija 10:12-14. Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (Isaija 30:6, 7). Stoka južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741, 7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je navedeno, br. 9391.

Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (Isaija 45:3. ; gde tajno blago i bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje,

Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje daću da se razgrabi Jeremija 17:1, 3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bi eprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti Jeremija 48:7. ; blago i u ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće Jeremija 50:37, 38). Ove su reči usmerene protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču; mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323).

Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?

Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči, može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije,

O Babele, koji ležiš kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Jeremija 51:13. ; Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo 5:2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja,

Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim; popleniće blago i opleniti trg tvoj Jezekilj 26:7? 26:12). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; je takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja , ali samo u memoriji, br. 7729, a ulice [označavaju] istine vere , br. 2336; blago i trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.

Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom, i gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske Jezekilj 27:1 do kraja). Ponovo, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje Jezekilj 28:4? 28:5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti. Tako isto i kod Zaharije,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu Zaharija 9:3, 4). I kod Davida,

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar, i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u istinama i dobrima. I kod Osije,

Baš se obogatih, i stekoh blago Osija 12:8, 9); ovde se sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je prosvetljeno kad se čita Reč, br. 5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ; a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš Otkrivenju 3:17, 18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na Crkvu, da su to gola poznavanja , pa se sama uzdiže pred drugima, iako su poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga , onaj koji ih poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije,

I, Jehove, dajem svakome prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga, i najposle će biti lud Jeremija 17:10, 11).

Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke,

Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik Luka 14:33. Onaj ko ne zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda, niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja 13:44); stoga se kaže da ne sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja 6:19-21; Luka 12:33, 34). Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele [da imaju] istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod Luke,

Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne Luka 1:53. Gladni u ovome odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke,

Blago siromašnima, jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi Luka 6:20, 21).

Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe Luka 14:21. Ponovo, Siromašnima s ropoveda dobra vest Luka 7:22. I kod Mateje,

Siromašni slušaju dobru vest Mateju 11:5. I kod Isaije,

I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (Isaija 14:30. Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (Isaija 29:19. I kod Sofonije,

I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši Sofonija 3:12? 3:13). I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja, Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno (Isaija 41:17, 18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će poteći na bregovma i izvorima u dolinama.

Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.

5321. I posadi ga na druga kola. Ovo je znak da od Njega dolazi sva doktrina (sav nauk) o dobru i istini, što se vidi iz značenja kola, naime, doktrine o dobru i istini (vidi niže); otuda posadi ga u kola je znak da doktrina dolazi otuda. Ove se reči odnose na ono što je Faraon prethodno rekao, Ti ćeš biti nad cijelim domom mojim, i sav narod moj će ti usta ljubiti; samo ću ovim prijestolom biti veći od tebe (stih 40). Ovime se označava doktrina o dobru i istini stoga što Josip predstavlja Gospoda kao Božansko Duhovno (br. 3971, 4669), a to znači kao Božansku istinu od Gospodovog Božanskog Ljudskog (br. 4723, 4727) od koje je Božanska istina Nebeska od Duhovne. Sve u doktrine o dobru i istini je iz ovoga izvora, je Gospod je doktrina sama, jer sva doktrina proizlazi od Njega, i cela doktrina govori o Njemu; jer sva doktrna govori o dobru ljubavi i o istini vere. Ove su od Gospoda, te stoga ne samo da je Gospod u njima, nego je On i jedno i drugo. Iz ovoga je jasno da doktrina koja govori o dobru i istini, da govori o Gospodu samom; i da ona proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog.

2. Iz Božanskog Samog ne može da proistekne nikakva doktrina ako to nije preko Božanskog Ljudskog, to jest, preko Reči, koja je u najvišem smislu Božanska istina od Gospodovog Božanskog Ljudskog. Čak ni anđeli u najdubljem nebu ne mogu razumeti ono što dolazi neposredno od Božanskog Samog, jer je ono beskonačno i prevazilazi svaki razum, čak i anđeoski. Ali ono što proizlazi od Gospodovog Božanskog Ljudskog, to oni mogu razumeti jer govori o Bogu kao o Božanskm Čoveku; o kojemu se može oblikovati neka ideja od Ljudskog; a svaka ideja oblikovana o Ljudskom prihvatljva je, pod uslovom da proističe od dobra nevinosti, i ako je u dobru ljubavi ka bližnjemu. To je ono što je označeno Gospodovim rečima kod Jovana: Niko nikada nije video Boga; jedinorođeni Sin, koji je u nedrima Očevim, On Ga je objavio Jovan 1:18).

Kod istoga: Ni glasa Njegva kad čuste, ni lica vidjeste Jovan 5:37).

Kod Mateje: Niko ne zna Oca, osim Sina, i onoga kome ga Sin otkrije Mateju 11:27).

3. Kola se često pominju u Reči, ali jedva da ko zna da ona označavaju doktrinarne stvari o dobru i istini, a isto tako i spoljašnja-znanja koja pripadaju doktrinama. Razlog je to što kad se pomenu kola, ništa duhovno ne ulazi u ideju, nego sam prirodno istorijsko, a tako je i sa konjim i kolima; a konji u Reči označavaju stvari razuma (br. 2760-2762, 3217), pa stoga kola označavaju doktrtinarne stvari i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju.

4. Da kola označavaju doktrinarne stvari crkve, a tako isto i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju, bilo mi je očito sudeći po kolima koja se tako često vide u drugom životu. Ima i mesto na desno blizu niže zemlje gde se pojavljuju konji i kola, s urednim štalama, gde se vide ljudi kako hodaju i ragvaraju, koji su u svetu bili učeni, i koji su smatrali da je život cilj učenosti. Ovo se pokazuje zbog anđela u višim nebima, jer kada ovi razgovaraju o stvarima razuma, doktrine, ili znanja, ovakvi se predmeti pokazuju duhovima ispod (prim. prev. čitalac je, nadam se, zaključio da je autor boravio u svetu duhova, osim kada je vođen da vidi vidi neba ili paklove. Po njemu, bolji duhovi koji s pripremaju za nebo, sačinjavaju prvo nebo koje je deo sveta duhova).

5. Da su ovakve stvari označene kolima i konjima, vidi se po tome što se Ilija video kao ga odnose vatreni konji i kola, te su stoga on i Elizej ( Eliša) bili nazvani kola Izraljeva i konjici njegovi, kao što čitamo u drugoj knjizi o Carevima: I kad bijahu dalje razgovajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru u nebo. A Elizej (Eliša) videći to, vikaše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi, i ne vidje ga više 2. Kraljevima 2:11, 12); a u pogledui Elizeja (Eliše) u istoj knjizi: A Elizej razbolje se od bolesti, od koje i umrije. I Joas car Izrailjev, dođe k njemu, i plačući pred njim govoraše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi 2. Kraljevima 13:14.

Razlog da su ovako bili nazivani je u tome što su i Ilija i Jelisija (Elizeja) predstavljali Gospoda kao Reč (vidi uvod u poglavlje XVIII. knjige Postanja, i br. 2762, 5247). Reč je uglavnom doktrina o dobru i istini, jer je iz nje sva doktrina. Iz istoga razloga momku čije je očio otvorio Jehoiva, da mu pokazalo brdo puno ognjenih konja i kola oko Jelisija (2 o Carevima 6:17).

6. Da kola označavaju ono što pripada doktrini, a konji ono što pripada intelektu, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Jezikilja: I nasitiće se za mojim solom konja i kola, junaka i svakojakih vojnkika, govori Jehova Gospod. (Jezekilj 39:20; Otkr. 19:18). Ovde se govori o Gospodovom dolasku. Da konj i kola ovde ne označavaju konja i kola, jasno je svakome; jer se neće nasititi njima za Gospodovom trpezom, nego onim stvarima koje su označene konjem i kolima, naime, stvarima koje pripadaju razumu i doktini o dobru i istini.

7. Slične su stvari označene i konjima i kolima u sledećim odlomcima.

Kod Davida: Kola Božijih ima sila, tisuće tisuća. Među njima je Jehova, Sinaj u svetinji (Psalam 68:17).

Opet: Obukao si svjetlost kao haljinu, trazapeo nebo kao šator. Vodom si pokrio dvorove, načinio si da su ti kola, ideš na krilima vjetrenijem (Psalam 104:2, 3).

Kod Isaije: Breme pustinji na moru; jer ovako mi reče Jehova: idi, postavi stražara da ti javi šta vidi. I vidje kola, i dva reda konjika, kola s magarcima, i kola s kamilama; i pažaše dobro s velikom pažnjom. I povika kao lav: ja stojim na stražu , i evo dođoše na kolima ljudi, a dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njihovijeh razbiše se o zemlju (Isaija 21:1, 6-9). 8.

Kod istoga: I svu će braću vašu iz svijeh naroda dovesti Jehova na dar na konjma i kolima i na nosilima i na magarcima i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim (Isaija 66:20).

Opet: jer, gle, Jehova će doći s ognjem, i kola će mu biti kao vihor (Isaija 66:15).

Kod Avakuma (Habakuka): Eda li se na rijeke razgnjevi Jehova? eda li se na rijeke raspali gnjev tvoj? na more jarost tvoja, kad si pojezdio na konjma svojim i na kolima svojim za spasenje? Avakuma 3:8. Ko(br. 1672, 1728, 2015); a kneovi nisu knehvi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); koji sjede na pijwstolu Davidovomd Zaharije: Potom opet podigoh oči svoje i vidjeh, a to četvora kola izlažahu između dvije gore, a te gore bijahu od mjedi. U prvijem kolima bjehu konji riđi, a u drugim kolima konji vrani, a u trećim kolima konji šareni, jaki Zaharija 6:1-3).

9. Tako isto kod Jeremije: Tada će ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sjede na prijestolu Davidovu, na kolima i na konjima , oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaće ovaj grad do vijek 17:25). Stajaće ovaj grad do vijeka nije Jerusalim, nego Gospodova crkva koja je označena Jerusalimom (br. 402, 2117, 3654); carevi će ulaziti na vrata grada nisu carevi, nego istine crkve (br. 1672, 1728, 2015); a knezovi nisu knezovi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); oni koji sjede na prijestolu Davidovom, su Božanske istine koje proizlaze od Gospoda (br. 5413); na kolima i na konjima, su stvari koje dolaze od razuma i od doktrine. Kola se često pominju i u istorijskim delovma Reči; i pošto su ove istorije reprezentativne, i značenja nešto označavaju u Gospodovm carstvu i u crkvi, to kola imaju slično značenje.

10. Pošto većina izraza u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i kola, koja označavaju i doktrine o zlu i obmani, kao i spoljašnja-znanja koja ih potvđuju, kao u ovom odlomcima: Teško onima koji idu u Egipat za pomoć, koji se oslanjaju na konje i uzdaju u kola što ih je mnogo, i u konjike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na sveca Izrailjeva i ne traže Jehovu (Isaija 31:1).

Opet: Preko sluga svojih ružio si Jehovu i rekao si: s mnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane Libanske, i posjeći ću visoke cedre njegove , i doći ću na najveći kraj njegov (Isaija 37:24. ; Ovo je proročki odgovor na ohole reči Rabašaka, vojvode cara Asirskoga.

Kod Jeremije: Od topota jakih konja njegovijeh; od tutnjave kola njegovijeh, neće se obazrati carevi na sinove, jer će im ruke klonuti; od onog dana kada će doći da istrijebi sve Filisteje i da zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje, ostatak ostrva Kaftora Jeremija 47:3. 11.

Kod Jezikilja: Od mnoštva konja njegovijeh pokrije ih prah, i od praske konjika i točkova i kola rastrešće se zidovi tvoji, i kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan. Kopitama konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju Jezekilj 26:10? 26:11).

Kod Ageja:- I prevaliću prijesto carstvima, i satrću silu carstvima narodnijem, prevaliću kola i one koji sjede na njima, i popadaće konji i konjici svaki od mača brata svjega Agej 2:22).

Kod Zaharije: jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Jerusalima konje; i istrijebiće se luk ubojiti; i on će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih Zaharija 9:10).

Kod Jeremije: Edgipat se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem, pokriću zemlju, i zatrću grad i one koji žive u njemju. Izlazite, konji, i bjesnite, kola; i neka izađu junaci, Etiopljani i Lidijci, koji nose i natežu luk Jeremija 46:8, 9).

12. Konjima i kolima kojima su Egipćani gonili sinove Izrailjeve, i s kojima je Faraon ušao u more Suf, gde su propali konji i kola, i svim onim što se desilo s konjima i kolima,što čini veći deo toga opisa (Izlazak 14:6, 7, 9, 17, 23, 25, 26; 15:4, 19), označavaju se stvari razuma i doktrine, kao i lažna spoljašnja znanja, zajedno s umovanjima na njima zasnovanim, koja izokreću i guše istine crkve. Ovde se opisuje rušenje i smrt ovakvih stvari.