7839. Od godine(sin od godine, biće vam), označava potpuno stanje. Ovo se vidi iz značenja sina, koji označava istinu (vidi br. 489, 2813, 3373, 3704), i iz značenja godine, što označava jedan ceo period od početka do kraja (vidi br. 2906). Za jedno stanje se kaže da je potpuno kada je dobro takvo da u njemu ništa ne nedostaje da bi primalo influks nevinosti; istine vere povezane s dobrom ljubavi prema bližnjem čine da dobro postaje takvo; jer duhovno dobro postaje takvo zboga istina vere ; to je ono što je ovde označeno sinom od godine (starim godinu dana). Ali stanje nije potpuno kada istine još nisu načinile dobro takvim da može da prima odgovarajuće stanje nevinosti; u ovom poslednjem stanju su oni koji se nanovo rađaju. Prethodni su u istini preko koje se dolazi do dobra, dok su poslednji u istini koja je od dobra; ili, prethodni su u poslušnosti prema istini, dok su drugi u poslušnosti iz osećanja koje ih vodi da čine istinu; stoga su oni prvi ljudi koji pripadaju spoljašnjioj Crkvi, a drugi su oni koji pripadaju unutrašnjoj. Pošto sin od godine označava potpuno stanje, stoga se tako često zapoveda da jagnje ili jare bude sin od godine, kada se prinosi kao žrtva, kao u Izlasku 29:38; Levitskoj 9:3; 14:10, 23:12, 18, 19; Brojevima 6:9, 11).

Kod Jezikilja, tamo gde se govori o novome hramu, napisano je, i knez (prvak) će prinositi svaki dan Jehovi na žrtvu paljenicu jagnje od godine, zdravo; svako jutro da ga prinosi Jezekilj 46:13;, gde novi hram označava Gospodovo duhovno carstvo; znez (prvak) je onaj ko je u pravim istinama, a otuda u dobru; žrtva paljenica označava bogoštovanje Gospoda od dobra nevinosti; a sin od godine označava potpuno stanje.

1672. I carevi koji bijahu s njim. Da ovo označava prividnu istinu koja je od toga dobra, jasno je iz značenja „careva“ u Reči. „careni“, „carstva“, i „plemena“, u proročkom delovima Reči, označavaju istine i ono što pripada istinama, a što se može obilno potvrditi. U „Reči“, pravi se oštra razlika između „plemena“ i „naroda“; „plemenima“ se označavaju istine, a „narodima“ dobra, kao što je već pokazano (br. 1259, 1260). „Carevi“ se odnose na plemena, a manje na narode: pre nego li su sinovi Izrailjevi poželeli [da imaju) cara, oni su bili narod, i pretstavljali su dobro, ili ono što je nebesko; ali kada su poželeli cara, i dobili ga, postali su plemena, i više nisu pretstavljali dobro ili nebesko, nego istinu ili ono što je duhovno; to je bio razlog što im se to uzelo za pogrešku (vidi Samuilo 8:7-22, o čemu će biti više rečeno na drugome mestu, po Gospodovoj Božanskoj milosti). Pošto se ovde imenuje „Holodogomor“, i pošto se dadaje „i carevi koji bijahu s njim“, ovo pretstavlja i dobro i istinu; „Holodogomorom“ dobro; a „carevima“ istina. A kakvo je bilo dobro i istina u pečetku Gospodovih iskušavanja, rečeno je gore.