10017. Da imaju sveštenstvo. Da ovo označava Gospoda u pogledu dela spasenja u uzastopnom redu, vidi se iz značenja sveštenstva, što je reprezentativ Gospoda u pogledu dela spasenja, vidi br. 9809. To je u uzastopnom redu, jer se ovde govori o sveštenstvu sinova Aronovih, a njegovim se sinovima predstavljaju stvari koje proističu, stoga koje su u uzastopnom redu, br. 9807. Razlog ovoga je to da je sveštenstvo, koje je predstavljeno Aronom, delo spasenja onih koji su u Gospodovom nebeskom carstvu; ovo se carstvo označava u Reči svešteničkim carstvom (carstvom sveštenika); dok je sveštenstvo, koje je predstavljeno Aronovm sinovima, delo spasenja onih koji su u Gospodovom duhovnom carstvu,

koje približno proističe od Njegovog nebeskog carstva. Ovo je razlog zašto sveštenstvo ovde označava Gospodovo delo spasenja u uzastopnom redu; dok sveštenstvo, koje je predstavljeno Levitima, označava Gospodovo delo spasenja, koje opet proističe od prethodnog.

Postoje tri stvari koje slede jedna drugu po redu, i to su nebesko, koje je dobro ljubavi prema Gospodu; duhovno, koje je dobro ljubavi prema bližnjem; i prirodno, koje je dobro vere. Pošto postoje ove tri stvari koje slede jedna drugu redom, stoga postoje i tri neba, i u njima dobra tim redom. Delo spasenja onih koji su u nebeskom dobru, predstavljeno je Aronovim sveštenstvom; a delo spasenja onih koji su u duhovnom dobru, predstavljeno je sveštenstvom Aronovih sinova, dok je delo spasenja onih koji su u prirodnom dobru, predstavljeno sveštenstvom Levita. I pošto stvari koje slede redom jedna drugu, proističu od dobra ljubavi prema Gospodu, koje je predstavljeno Aronom i njegovim sveštenstvom, stoga se kaže o Levitima, da oni treba da se daju Aronu; jer stvari koje proizlaze, pripadaju onome iz čega potiču, jer stvari koje uzastopno proističu, vuku svoje biće iz toga, u skladu s onim što je rečeno upravo gore, br. 10011. Da su Leviti bili dati Aronu i njegovim sinovima da pod njima vrše službu sveštenstva, vidi Brojevi 3:1 do kraja.

7884. Praznujte ga zakonom vječnijem, označava bogoštovanje Gospoda u skladu sa redom u nebu za one koji pripadaju duhovnoj Crkvi. Ovo se vidi iz značenja zakona vječnoga, što označava red u bebu (nebeski red) (o čemu niže); i iz značenja praznovati, što označava bogoštovati Gospoda (vidi upravo gore, br. 7882), i jer se to kaže sinovima Izrailjevim da oni treba da ga praznuju, tu se misli na one koji pripadaju duhovnoj Crkvi. Zakon (uredba) vječni označava red u nebu (nebeski red), jer su se svi zakoni (uredbe) zapoveđeni sinovima Izrailjevim, ulivali iz reda u nebu. Pod bogoštovanjem u skladu s nebeskim redom (redom u nebu) misli se na činjenje dobra u skladu sa Gospodovim zapovestima. U sadašnje vreme, bogoštovanje Gospoda znači uglavnom bogoštovanje ustima u nekom hramu, ujutro i uveče. Međutim, suštinski, bogoštovanje Gospoda nije u tome, nego u životnim službama, koje bogoštobvanje je u skladu sa redom u nebu. I bogoštovanje ustima je bogoštovanje, ali ono nema vrednosti osim ako postoji i bogoštovanje životom, jer ovo bogoštavanje je iz srca; prvo, da bi postalo bogoštovanje, treba da proizlazi od drugoga.