10143. To neka bude žrtva paljenica svagda. Da ovo označava svo Božansko bogoštovanje uopšte, vidi se iz značenja žrtve paljenice, što označava Božansko bogoštovanje, o kojemu ćemo govoriti ubrzo; i iz značenja svagda, što označava sve u svemu, vidi gore, br. 10133; stoga se žrtvom paljenicom svagda označava svo Božansko bogoštovanje uopšte, a kada se tu podrazumeva jagnje, koje se prinosi kao žrtva paljenica, koja označava dobro nevinosti, onda to označava i svo bogoštovanje; jer će svo bogoštovanje koje je istinsko bogoštovanje, biti od istina vere i dobara ljubavi; a u svakom dobru ljubavi, a otuda i u svakoj istini vere, biće dobro nevinosti, br. 10133; iz ovoga razloga žrtva svagda označava u celom bogoštovanju. Žrtva paljenica označava Božansko bogoštovanje, jer su žrtve paljenice i žrtve bile glavne stvari koje su predstavljale bogoštovanje kod Izrailjske i Jevrejske nacije; a sve stvari se odnose na svoju glavnu (početnu), i po njoj dobijaju ime. Da se glavna stvar u bogoštovanju te nacije sastojala u prinosima i žrtvama paljenicama, i da stoga te stvari označavaju celo bogoštovanje uopšte, može se videti, br. 922, 1343, 2180, 6905, 8680, 8936, 10042. Ukratko će se reći u čemu je bilo to Božansko bogoštovanje, koje je bilo označeno prinosima i žrtvama paljenicama. Prinosi i žrtve paljenice posebno su označavale očišćenje od zala i obmana, a onda usađivanje dobra i istine, i njihovo povezivanje, stoga preporod, kao što se može videti, br. 10022, 10053, 10057).

Čovek koji je u ovim stvarima, on je u istinitom bogoštovanju; jer očišćenje od zala i obmana sastoji se u odupiranju ovima, i odbacivanju istih i u odvratnosti prema njima; a usađivanje dobra i istine sastoji se u mišljenju i htenju onoga što je dobro i istinito, i u govoru i delima u skaldu s ovima; a povezivanje ovih sastoji se u življenju u skladu s njima. Jer kada se dobrota i istina povežu u čoveku, on tada ima novu volju i novi razum, stoga i novi život. Kada je priroda čovekova ovakva, tada postoji Božansko bogoštovanje u svakom poslu kojim se bavi, jer on tad leda prema Božanskom u svemu što radi, štuje ga, i voli ga, pa sledstveno i bogoštuje ga. Da je ovo istinsko Božansko bogoštovanje, nije poznato onima koji smatraju da je bogoštovanje obožavanje i molitva, ili u onome što se smatra govorom i mišlju, a ne u onome što je u delima koja izviru iz dobra ljubavi i dobra vere; kad u stvari Gospod gleda samo na srce onoga koji se predaje obožavanju i molitvama; to jest, On gleda na karakter unutrašnjih stanja ljubavi i vere iz te ljubavi. Ako ove stvari, stoga, nisu unutar obožavanja i molitve, u njima nema ni života ni duše, i one su sasvinm spoljašnje, kao što su laskavci i oni koji se lažno predstavljaju, koji su neprijatni onima u svetu koji su mudri. Jednom rečju, postupati u skladu s Gospodovim zapovestima, to je istinski Ga bogoštovati, i to je istinska ljubav i istinska vera; što treba da je očigledno svakome ko razmatra ove stvari, je onaj ko voli drugoga, i veruje u njega, taj ništa više ne želi nego da čini ono što drugi hoće i misli, jer on samo želi da zna njegovu volju i misao, to jest, ono što se njemu dopada; drugačiji je slučaj s onim koji niti voli niti veruje. Slično je i sa ljubavlju prema Bogu, kao što Gospod uči kod Jovana,

Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj koji ima ljubav prema meni; i onaj koji ima ljubav prema meni, imaće i prema njemu ljubav otac moj; koji nema ljubavi prema meni, ne drži reči mojih Jovan 14:21, 24. Ponovo, Ako zapovesti moje uzdržite, ostaćete u ljubavi mojoj: ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imam ljubav prema vama Jovan 15:10, 12.

Da spoljašnje bogoštovanje bez unutrašnjeg nije bogoštovanje, označeno je onim što je rečeno o ponudama i žrtvama kod Jeremije,

Jer ne govorih ocima vašim niti im i zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje Egipatske, za žrtve paljenice i za prinose, ali im zapovedih ovu reč: slušajte glas moj, i biću vam Bog Jeremija 7:21-23.

I kod Osije,

Jer je meni milost mila, a ne žrtva, i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica Osija 6:6.

I kod Miheja,

Su čim ću doći pred Jehovu da se poklonim Bogu višnjemu? - hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama i teocima od godine? Hoće li Jehovi biti mile hiljade ovnova, desetine hiljada potoka ulja, hoću li dati prvenca svojega za prijestup svoj, plod utrobe svoje za greh duše svoje? Pokazao ti je , čoveče, što je dobro; a šta Jehova ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim? (Miheja 6:6-8).

U prvoj knjizi Samuilovoj, Zar su mile Jehovi žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov, i gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (1 Samuilova 15:2).

Da se istinsko bogoštovanje Gospoda sastoji u životu ljubavi prema bližnjem, a ne u životu pobožnosti bez nje, br. 8252-8257).