9905. I metni na naplećak sudski Urim i Tumim. Da ovo označava sjaj Božanske istine od Gospoda u poslednjim (stvarima), vidi se iz značenja sudskog naprsnika, što je Božanska istina koja sija iz Gospodovog Božanskog dobra (vidi br. 9857); i iz značenja Urima i Tumima, što je svetlost i sjaj iz toga. DaUrim i Tumim označavaju sjaj, je stoga što je preko kamenova na naprsniku nebeska svetlost sijala različito u skladu s odgovorima koji su davani preko njih. Iz toga su razloga oni bili raznih boja. Jer se Božanska istina koja proizlazi od Gospoda pokazuje pred anđelima kao svetlost, i od nje je sva svetlost u nebu. Boje koje iz nje potiču, a koje su modifikacije ove svetlosti kod anđela, jesu promene inteligencije i mudrosti kod njih; jer su mudrost i inteligencija od Božanske istine ili svetlosti. Iz ovoga se može videti da se sijanjem raznih boja od ove svetlosti, Božanske istine, koje su odgovori, pokazuju vidu preko Urima i Tumima, kada se Božanskom postavlja pitanje. Ali treba znati i to, da kada se video sjaj, u isto vreme davani su odgovori i glasom koji se čuo. Ovo se radilo preko anđela, kojima je Gospod davao odgovor reko ovoga sijanja [svetlosti preko kamenova]; jer, kao što je rečeno, Božanske se istine, koje su odgovori, pokazuju na ovaj način u nebima.

[2] (Da je svetlost neba Božanska istina od Gospodovog Božankog dobra, vidi br. 1053, 1521-1533, 3339, 3341, 8861, 9399, 9407, 9570, 9571; a da se boje pokazuju u nebima, i da su one modifikacije ove svetlosti kod anđela, stoga da su promene inteligencije i mudrosti kod anđela, br. 3993, 4530, 4677, 4742, 4922, 9466-9467, 9865.)/3] Da je ovakav slučaj, vidi se i iz značenja Urima i Tumima; jer Urim znači vatra koja sija; a Tumim znači sjaj iz ove [iz vatre]; vatra koja sija označava Božansku istinu od Božanskog dobra Gospodove Božanske ljubavi, dok sjaj iz nje označava ovu istu istinu u poslednjim [stvarima], stoga u efektu. Ali neka se zna da u Hebrejskm jeziku Tumin znači poštenje (integritet); a na anđeoskom jeziku [znači] sijanje. Kaže sena anđeoskom jeziku jer anđeli razgovaraju među sobom iz same suštine predmeta koji opažaju unutar samih sebe, stoga u skladu s njegovim kvalitetom. Zbog ovoga [njihov] govor se uliva u ugodan zvuk koji je čujan anđelima samo. Sijanje Božanske istine je, po zvuku, tumim, otkuda mu ime. Anđeli opažaju nešto slično kada se čita tum u Hebrejskom jeziku, čime se označava ono što je celovito [potpuno], ili poštenje (integritet). Zbg ovoga celovitost (integritet), u unutrašnjem smislu Reči, označava Božansku istinu u efektu, što je život u skladu sa Božanskim zapovestima (kao što se može videti iz mnogih odlomaka u Reči; kao kod Jošue 24:14; Sudije 9;16, 19; Psalam 25:21; 37:37; 84:11; 101:2; 119:1).

[4] I zbog ovoga se Urim i Tumim nazivaju se i sudom sinova Izrailjevih, kao i naprsnikom suda, a isto tako i sudom Urima; jer sud označava Božansku istinu u doktrini i u životu, kao što se može videti gore (br. 9857). Iz svega ovoga sada se može videtida je preko Urima i Tumima, to jest, preko sijanja nebeske svetlosti, naprsnik otkrivao Božanske istine u prirodnloj sferi, stoga u poslednjim [stvarima]. Slično sijanje (sjaj) postoji i kod onih koji su su istinama iz dobra, koji (sjaj) određuje [diktira], tako reći daje odgovore, kada se istina traži osećanjem iz srca, i kada se ona voli kao dobro. Da ovakav sjaj [sijanje/postoji, preko čega se iz neba otkriva Božanska istina u prirodnom čoveku, kod onih koji su prosvetljeni iz Reči, ne opaža se u svetu, zato što se ne zna da svetlost iz neba prosvetljava čovekov razum. A kakav je slučaj, meni je bilo dato da opažam, a tako isto i da vidim. Neka se zna i to da se ovo sijanje pokazuje u poslednjim [stvarima], jer sve stvari koje pripadaju svetlosti od Božanske istine, spušaju se sve do poslednji ranica; a pošto se spuštaju do ovih, one iz njih i sijaju tamo, i od njih dalje. To je bio razlog da se naprsnik stavljao na oplećak, a iznad njegovog pojasa; jer je oplećak pretstavljao Božansku istinu u poslednjim [stvarima, granicama] (br. 9824); a pojas je pretstavljao opštu sponu, kojom se drže sve stvari povezane (br. 9828, 9837). Stoga se kaže, tako neka vežu naprsnik grivnom njegovom za grivnu oplećka vrvcom od porfire, da stoji nad pojasom od oplećka, i da se ne odvajanaprsnik od oplećka (stih 28 ovoga poglavlja). Razlog da su imena sinova Izrailjevih morala biti urezana na njemu, bio je to što su dvanaest plemena pretstavljala sve stvari Božanskog dobra i istine u nebima, stoga nebo zajedno sa svim društvima tamo; i da su pretstavljala razičite stvari u skladu s redom kojm se pominju u Reči (vidi br. 3858, 3862, 7973, 7996, 7997).

9399. A Mojsije uze krv, i pokropi njome narod. Da ovo označava prilagođavanje čovekovom primanju, vidi se iz značenjakrvi žrtvene, što je Božanska istina koja proističe od Gospoda (o čemu gore, br. 9393); i iz značenjapokropiti narod, što je prilagođavanje (adaptacija)čoveka radi primanja; jer se kropljenjem označava ulivanje, to jest, prilagođavanje. Jer Božanska istina se neprestano uliva, i oblikuje njegovo razumevanje; . I ako hoćete da poverujete, bez ovoga neprestanog influksa istine Božanskekoja proističe od Gosdpa, čovek nemože da opaža ni da razumeva ništa. Jer je Božanska istina koja proisiče od Gospoda, svetlost koja obasjava čovekov um, i sačinjava unutrašnji vid, koji je razum; i pošto se ova svetlost neoprekidno uliva, ona prilagođava svakoga da je primi. Ali samo je primaju oni koji su u dobru života; a oni koji je ne primaju, to su oni koji su u zlu života. Pa ipak ovi poslednji, kao i prethodni, imaju sposobnost opažanja i razumevanja onoliko koliko se odupiru zlima. Ove su stvari bile označen olovinom krvi kojom je Mojsije pokropio narod.

[2] (Da Božanska istin koja proisiče od Gospoda ona istina koja obasjava čovekov um, i sačinjava njegov unutrašnji vid, koji je razumevanje, vidi br. 2776, 3167, 3195, 8644, 8707). I na ovo se misli kod Jovana: Bješe vidjelo istinito koje obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. Na svijetu bješe, i svijet krozanj posta, i svijet ga ne pozna (Jovan 1:9-10); predmet o kome se ovde govori je Reč, koja je Božanska istina koja proističe od Gospoda.

[3] Da svaki čovek u svetu koji je zdravoga razuma, ima sposobnost da razume istinu Božansku, pa stoga i da je sposoban da je prima onoliko koliko se odupire zlima, bilo mi je dato da vidim kroz mnoga iskustva. Jer u drugom životu, bez izuzetka, kako zli tako i dobri moguda razumeju šta je istinito a šta lažno, a isto tako mogu da razumeju šta je dobro i šta je zlo; ali iako zli razumeju šta je istinito i dobro, oni ne žele da razumeju jer se njihova volja i zlo u njoj odupiru. Pa stoga kada su ostavljeni samima sebi, oni padaju natrag u obmane svoga zla, te mrze istinu i dobro koje su razumeli. Isti je slučaj s ovakvim osobama u svetu, gde su odbacivali istine, iako su mogli da ih razumeju. Iz ovoga iskusva postalo je očito da Božanska istina koja neprestano ističe od Gospoda, da da se uliva u ljudske umove i prilagođava ih da je prime, i da se ona prima onoliko kolio se čovek odupire zlima ljubavi prema sebi i svetu.