239. I slijep, i go. Da ovo označava da su oni bez razumevanja istine, i bez razumijevanja i volje za dobro, vidi se iz značenja slep, a to su oni koji ne razumeju istinu, kao što će biti objašnjeno u onome što sledi; i iz značenja goli, što su oni koji su lišeni volje za dobro, kao i njenog razumevanja, a što će isto tako biti objašnjeno ubrzo. Da oni koji drže doktrinu istine same i opravdanja kroz nju ne razumeju istinu, vidi se iz toga što vera sama ili vera bez ljubavi prema bližnjem počiva sasvim u memoriji a ne u razumu; stoga oni uklanjaju razum iz stvari vere, govoreći da ovakve stvari treba verovati, i da razum nema ništa s tim; na taj način oni mogu da kažu sve što hoće, bilo istinito ili lažno, pod uslovom da mogu da nađu nešto u smislu slova Reči, što se može navesti kao potvrda, a čije im je duhovno značenje nepoznato. U ovome leži sakriveno nešto slično statutima papa, da svak mora da zavisi od onoga što oni kažu; tako ubeđujući narod da oni znaju i vide sve stvari, iako ne vide ništa. Stoga oni koji ne vide, to jest, koji ne razumeju, stvari koje veruju, to je označeno sa biti slep. A jedna je posledica ovoga da oni ne mogu da usavršavajusvoj život preko stvari koje mora da pripadaju veri; jer put kojim se prilazi čovekovom životu je kroz razum, i čovek ne može da postane duhovan ni na koji drugi način. A svi koji su u nebu, vide istinu razumom, i tako je primaju; a ono što ne vide svojm razumom, to ne primaju; i ako im bilo ko kaže da mora da imaju veru, iako je ni ne vide ni razumeju, oni se okreću i kažu, kako je to moguće? Ono što vidim ili razumem, to i verujem; ali ono što ni ne vidim ni ne razumem, ja to ne mogu ni verovati; moguće je da su to obmane, koje mogu da razore duhovni život.

Oni koji se drže doktrine vere same, i opravdanja kroz nju, ne razumeju šta je dobro, jer nemaju volju da čine dobro, što se vidi iz toga što ništa ne znaju o ljubavi prema bližnjem, pa tako ništa ni o dobru; jer svo je duhovno dobro od ljubavi prema bližnjem, i nema dobra bez nje; stoga oni koji odvajaju veru od ljubavi prema bližnjem, i tvrde da ljubav premab ližnjem ne doprinosi ništa za spasenje, nego da to čini vera sama, ti ništa ne znaju o ljubavi prema bližnjem, iako duhovno dobro, s njegovim osećanjem, koje se naziva ljubav prema bližnjem, sačinajva sami čovekov duhovni život, a ne nikako vera bez njega. Otuda je jasno da oni koji su u doktrini vere same, da su lišeni razumevanja dobra. Razlog da je ovo učinak toga je to, što nemaju volju da čine dobro. Oni sebe nazivaju pravednim, i opravdanim, kad imaju veru, a biti opravdan, to je da oni veruje da ne mogu biti osuđeni za ono što misle i hoće, jer su se pomirili s Bogom; oni tako veruju, zato što to sledi iz povezanosti s njihovim načelom, da se i zli podjednako spasavaju s dobrima, ako samo prime veru, makar to u poslednjem času svoga života,

Tajne se stvari ove doktrine sastoje u tome što oni govore o progresivnim stepenima opravdanja, koji nisu posledica čovekovog života, ili osećanja njegove ljubavi ka bližnjem, nego iz vere same u pomirenje s Bogom Ocem preko Sina; ovu veru nazivaju pouzdanje, poverenje, i spasavajuća vera. Ne znaju da ne može da bude nikakvog duhovnog života u tome ako tu nema ljubavi prema bližnjem; ono što se iznutra opaža, ili što se pokazuje u poverenju koje ispovedaju, nema u sebi ništa što dolazi od duhovnog osećanja, nego samo ono što izvire iz prirodne misli o radosti što su izbavljeni od osude. Osim toga, oni koji ne znaju a dobro ljubavi prema bližnjem, nemaju volje da čine dobro, a oni koji ništa ne znaju o ovome dobru, ne znaju ništa ni o zlu, jer dobro razotkriva zlo; stoga takve osobe ne mogu da sebe ispitaju, niti da vide svoja zla, i da pobegnu od njih, i da osećaju odbojnost prema njima. Otuda to, da popuštaju uzde svim svojim mislima i svojoj volji, čuvajući se samo da ne čine zlo iz straha od zakona, gubitka ugleda, časti, i dobitka i života. To je zato što, kad ovakve osobe postanu duhovi, i kada se osobode ovih strahova, oni se udružuju s đavolima; jer misle i hoće kao i oni, jer su tako mislili u svetu; jer duh je u čoveku taj koji misli; međutim, slučaj je drugačiji s onima koji su živeli životom ljubavi prema bližnjem.

Pored toga, oni koji veruju da su opravdani kroz veru samu, veruju da će ih Bog voditi, i da će tako činiti dobro. Kažu da je svako dobro od Boga, i ništa od čoveka; i da bi inače dobro bilo radi zasluge (zaslužno dobro); oni ne znaju da mora da bude primanje na strani čoveka, i da primanje nije moguće ako čovek ne obraća pažnju na svoje misli i namere, a otuda i na svoja dela, i da se tada uzdržava od zala i da čini dobro, a to je slučaj kad gleda na istine koje je izveo iz Riječi, i kada živi u skladu sa njima. I, doista, ako se ovo ne desi, nema uzajamnosti na njegovoj strani, i tako nema ni popravka; u takvom slučaju, čemu služe Gospodove zapovesti u Reči? Da ovo čovjek može da čini, i to je od Gospoda, jer je takva moć data svakome čoveku od Njegovog Božanskog prisustva i Njegove želje da bude primljen. Jednom rečju, ako čovek ne prima u svoj razum volju, ili u svoju misao i osećanje, ili što je isto, u svoju veru i ljubav, nema primanja s njegove strane, stoga ni povezivanja s Gospodom. Jer svako može da zna da je Gospod neprekidno prisutan s dobrom, i da želi da bude primljen, ali tamo gde su odbačene sve uzde mislima, On ne može da se uliva; On može da se uliva samo tamo gde se mislima i na merama postavljaju uzde pomoću istina iz Reči.

Da je Gospod neprestano prisutan s dobrom, i da želi da bude primljen, On Sam uči sledećim rečima u ovome poglavlju, gde On kaže:

Eto stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj, i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom (stih 20).

Otvoriti vrata, označava primanje na čovekovoj strani, upravo kako je rečeno. Gospod uči isto i u drugim delovima Reči, kao kod Jovana:

Onaj koji ljubi mene i koji čuva reči moje, moj će ga Otac ljubiti; i mi ćemo mu doći, i nastaniti se kod njega. Onaj koji me ne ljubi, ne drži zapovesti mojih (14:23, 24).

Kod Mateja:

Onaj koji primi seme na dobroj zemlji, to je koji sluša rječ, i ramije, koji dakle rod rađa (13:23).

Kod Marka:

To su oni koji siju na dobroj zemlji, koji slušaju riječ i primaju, i donose plod (4:20).

Zato što je to primanje na čovekovoj strani koje ga povezuje s Gospodom, i tako ga čini duhovnim, stoga kada je Gospod izgvavarao te reči, on je povikao, govoreći,

Ko ima uši, neka čuje (Mat. 13:9; Marko 4:9; Luka 8:8).

Da slepi označava one koji nemaju razumevanja istine, i da goli označavaju one koji nemaju razumevanja dobra, jer nisu u volji da čine dobro, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; od kojih želim da navedem nekoliko, da bih pokazao da je Reč iznutra duhovna, ali da je u slovu prirodna, stoga da je smisao slova, koji je prirodan, u sebi ispunjen blagom duhovnog smisla.

Da slepi označavaju one koji nemaju razumevanja istine, jasno je iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije:

I u taj će dan gluvi čuti riječi u knjizi, i iz tame i mraka vidjeće oči slijepijeh (29:18).

U ovome se odlomku govori o ponovnom ustanovljenju crkve; gluvima koji će čuti reči knjige, označavaju se oni koji su voljni da se pokoravaju istinama, to jest, da žive i čine dobro, ali ne mogu jer nemaju Reč. A slepima, koji će videti iz tame i mraka, označavaju se oni koji ne razumeju istine, jer su u neznanju i da će tada razumeti. Da se ne misli na gluve i na slepe doslovno, jasno je.

Ponovo:

Tada će se otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj (35:4-6).

Ovo se kaže o Gospodovom dolasku, a kaže se da će u to vreme oni koji veruju u Njega biti spaseni. Da će oni koji ne razumeju istinu tada razumeti, označeno je očima slepih koje će se otvoriti; a da oni koji ne opažaju i ne e dobro, da će se tada pokoravati i živeti u dobru, označava se ušima gluvih koje će čuti. Kaže se da će tada vode provreti u pustinji, i potoci u ravnicama pustim; pustinja označava gde nema dobra, jer nema istine; vode označavaju istine, a potoci inteligenciju od istina.

Ponovo:

Učiniću te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima; da otvoriš oči slijepcima, da izvedeš sužnje iz zatvlora; ja sam Jehova, to je moje ime, i slave svoje neću dati drugome (42:6-8).

I ovo se kaže o Gospodu, i o ustanovljenju crkve od Njega među narodima. Da oni koji su do tada bili u neznanju, da će tada razumeti istine, označeno je slepim očima koje će Gospod otvoriti; a da će biti izvedeni iz neznanja i obmana, označeno je time što će ih On izvesti iz tamnice. Da će Božansko samo da se obuče u Ljudsko, označeno je sa, Ja sam Jehova, i slave svoje neću dati drugome. Ponovo:

I vodiće slijepe putem koji nisu znali; I obratiću pred njima mrak u svjetlost i što je neravno u ravno (42:16).

I ovde lepi označavaju one koji su bez ikakvog razumevanja istine; istine i dobra koja će primiti, označeni su putevima kojima će biti vođeni, i stazama koje nisu znali; rasipanje obmana neznanja, i prosvjetljenje, označeni su sa, ja ću učiniti tamu njihovu da bude svetlost.

Ponovo:

Od istoka dovešću sjeme tvoje, i od zapada sabraću te. Kazaću sjeveru: da; i jugu: ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih. Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih. Izvedi narod slijepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši (43:5-8).

I ovdje se govori o tome kako će Gospod ustanoviti crkvu među narodima. Doneti seme s istoka, zapada, severa, i juga označava sve ma koje da su religije; jer istok i zapad označavaju gde je dobro ljubavi jasno i zatamnjeno; sever i jug, gde je istina vere u zatamnjenju i u blistavilu. Ovde su označeni oni koji su u tami zbog neznanja, jer se kaže, dovesti sinove (seme) iz daleka, i kćeri svoje iz krajeva zemaljskih, što označava one koji su udaljeni od istina i dobara crkve. Da će Gospod primiti i obnoviti sve one koji ga priznaju, označeno je sa, Ja ih sazdah I načinih, sve koji se imenom mojim zovu, To su oni koji su označeni slepima a koji imaju oči, i gluvima koji imaju uši.

Ponovo:

Čekamo vidjelo, a ono, eto mrak; svjetlost, a ono hodimo po mraku. Pipamo kao slijepci zid, kao oni koji nemaju očiju pipamo; spotičemo se u podne kao u sumračje; u obilju smo kao mrtvi (59:9, 10).

I ovde slepi označavaju one koji su bez razumevanja istina; tama i mrkli mrak označavaju obmane; spoticati se u podne kao u sumračje, označava lutati u obmanama, iako postoji svetlost u Reči.

Ponovo:

Svi su mu stražari slijepi, ništa ne znaju (ne razumiju) (56:10, 11).

I ovde slepi označavaju one koji ne razumeju istine, iako imaju Reč. Da su ovakvi označeni slepima, očito je; jer se kaže da ne znaju, i da ne razumeju.

Kod Jeremije:

Evo, ja ću ih dovesti iz zemlje sjeverne, i sabraću ih iz krajeva i I hroma, i trudnu i porodilju, sve zajedno. Vodiću ih pokraj potoka pravijem putem, na kom se neće spoticati (31:8, 9).

Ovde se zemljom severnom označava gde prevladava obmana od zla; oni koji su u njoj, nazivaju se slepim; oni koji se vode pored potoka pravijem putem, označavaju one koji se vode u istine.

U Plaču:

Navrši Jehova gnjev svoj, izli žestoki gnjev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu proždrje temelje. Ali bi za grijehe proroka njegovijeh i za bezakonja sveštenika njegovijeh, koji proljevahu krv pravedničku usred njega. Lutahu kao slijepci po ulicama, kaljajući se krvlju, koje ne mogahu da se dotiču haljinama svojim (4:11, 13, 14).

Sion ovde označava crkvu; ognjem koji proždire njene temelje označava se ljubav prema sebi, koja će raspršiti sva poznavanja istine; bezakonja njenih proroka i gresi njenih sveštenika, označavaju izopačavanja onih koji uče istine i dobra; i da kao posledica, ne razumeju ništa od istine, što je označeno njihovim lutanjem ulicama kao slepci. Krv kojom su ukaljani, označava falsifikovanje istine i preljubočinstvo dobra u Reči: skrnavljenje (profanacija) dobra i istine, zlima i obmanama, označava se stvarima koje oni ne smiju (ne mogu) da dodirnu svojim haljnama.

Kod Zaharije:

U taj ću dan učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslijepiću sve konje narodima (12:4).

Konj označava Intelektualno, a konjanik, onoga koji je inteligentan; otuda se vidi šta je označeno s učiniti da svi konji budu plašljivi i svajki konj koji pripada narodima da bude slep, i da konjanici budu bezumni. (Da konj označava Intelektualno, može se videti u malom delu, O Bijelom konju, br. 1-4).

Kod Davida:

Jehova odrješuje sužnje, otvara oči slijepima (Psalam 146:7, 8).

Oni koji se nazivaju sužnjima, to su oni koji su u obmanama a žele da se oslobode; slepi su oni koji zbog toga ne razumeju istinu; otvoriti njihove oči je učiniti da razumeju.

Kod Jovana:

Kao što kaže Isaija, zaslijepio je oči njihove, i otvrdnuo srca njihova, da ne vidi očima svojim, niti da razumiju srcem svojim (12:39, 40).

Da oslepiti njihove oči, da ne bi videli svojim očima, označava ne razumeti istine, to je očito. Ponovo:

Isus reče, Za sud dođoh na ovaj svijet, da oni koji vide da ne vide; i da oni koji vide, da budu slijepi. Neki od Fariseja rekoše, Jesmo li i mi slijepi? Isus reče. Da ste slijepi, ne bi imali grijeha; ali sada kažete, Vidimo, stoga vaš grijeh ostaje 9:39-41).

Onima koji ne vide označavaju se oni koji su izvan crkve, i koji ne znaju istine, jer nemaju Reč, čime se označavaju Narodi (Neznabošci); dok se onima koji vide označavaju oni koji su unutar crkve, i imaju Reč, stoga Jevreji; za ove druge se kaže da će biti slepi, a o prvima, da će videti. Razlog da njihov greh ostaje, je to što kažu da nisu slepi, nego da vide; jer oni su u crkvi gde je Reč, a nisu bili voljni da vide istine, stoga ni Gospoda. To je zato što Gospod naziva Književnike i Fariseje među Jevrejima, slijepi vođe slijepih (Mat. 15:14; Luka 6:39); isto tak, slijepi vođe, bezumni I slijepi (Mat. 23:16, 17, 19, 24).

Kod Jovana:

Isus vidje čovjeka slijepa od rođenja. I reče učenicima svojim, Sve dok sam u svijetu, vidjelo sam svijetu. Kada to reče, pljunu na zemlju, i načini kal od pljuvačke, i pomaza oči slijepog čovjeka kalom. I reče mu: Idi umij se u banji Siloamskoj. On ode, i opra se, i vrati se videći (9:1, 5-7).

Niko ne može razumeti zašto je Gospod ovako postupio, ako ne zna unutrašnji ili duhovni smisao Reči; u kojem smislu, čovekom koji je bio od rođenja slep, označavaju se oni koji su rođeni izvan crkve, pa stoga ne znaju ništa o Gospodu, niti su poučeni iz Reči. Kalom, koji je Gospod načinio od pljuvačke na zemlji, označava se obnova pomoću istina iz smisla slova Reči. Zemlja označava crkvu gde je Reč; kal poslednje u Božanskom, koje stvara. Namazati oči slepome označava da se razume istina; banja Siloamska označava Reč u slovu; oprati se u njoj označava biti očišćen od obmana i zala. Da su ove stvari sadržane u ovome odlomku, do sada je bilo sakriveno. Da zemlja označava crkvu, može se videti, Nebeske Tajne 566, 10570; da kal označava dobro od kojega je istina, stoga dobro koje stvara, vidi br. 1300, 6669; da banja Siloamska označava Reč u smislu slova, vidi se kod 8; a uopšte, banje koje su bile u Jerusalimu, Isaija 22:9, 11.)

Kod Marka:

Isus dođe u Vetsaidu; i dovedoše k njemu slijepa, i moljahu ga da ga se dotakne; i uzevši za ruku slijepoga izvde ga na polje iz sela, i pljunuvši mu u oči, metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li što? I pogledavši reče: vidim ljude gdje idu kao drveta. I po tom mu metnu opet ruke na oči, i reče mu da pogleda: i iscijeli se, i vidje sve lijepo. I posla ga kući njegovoj govoreći: ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu. (7:22-27).

Šta sadrže ove reči, može se znati samo iz unutrašnjeg ili duhovnog smisla Reči; ako se ovaj ne razume, vidi se samo radnja, i misliće se o tome samo po čulima; dok sve stvari koje je Gospod govorio i učinio u svetu sadržavale su unutrašnje stvari po redu, od najviše do poslednje, stoga potpuno, kao što sadrže i čuda i njihovi opisi. Slepi, kojemu je Gospod vratio vid, označava duhovno slepog, a to su oni koji ne znaju i koji ne razumeju istine. Razlog da je slepi čovek bio odveden iz grada Vitsaide bio je u tome, što Vitsaida označava osudu zbog neprimanja Gospoda; pljuvačka u njegovim očima ima slično značenje kao pravljenje kala od pljuvačke, koje je gore pomenuto; to što je posle Gospod dodirnuo njegove oči, oznčava da ga je prosvetlio od Božnskog; stoga je u početku slepi video ljude da hodaju kao drveće: čime je označeno zatamnjeno opažanje istine zbog smisla slova. Drvetima su označena poznavanja, a hodanjem je označen život. Time što je kasnije video sve ljude jasno, kada je Gospod stavio svoje ruke na njega, ponovo se označava da, posle poučavanja i prosvetljenja od Gospoda, ovaj je razumeo istine. Ovo je značenje sadržano u ovim rečima, i tako ga anđeli opažaju. (Da Vitsaida oznčava osudu zbog neprimanja Gospoda, vidi se kod Mat. 11:21, i kod Luke 10:13; da dodir označava komunikaciju i prenos, ali ovde prosvetljenje jer su oči bile dodirnute, može se videti gore, br. 79. Da drveta označavaju poznavanja, vidi Nebeske Tajne, br, 2722, 2972, 7692; da hodati označava živeti, vidi br. 519, 1794, 8417, 8420, i gore, br. 97.)

Osim toga, svima onima kojima je Gospod vratio vid, označavaju se oni koji su u neznanju, ali Ga primaju. Oni su prosvetljeni od Njega; i uopšte sva čuda Gospodova označavaju stvari koje se odnose na nebo i crkvu; iz toga razloga su Njegova čuda bila božanska; jer to je božanski, delovati od prvih i manifestivati te stvari u poslednjim stvarima. Iz ovih razmatranja je jasno šta je ozna eno slepim kojemu je Gospod povratio vid (o čemu vidi Mat. 9:27-31: 12:22; 20:29 do kraja; 21:14; Marko 10:46 do kraja; Luka 7:21, 22; 18:35 do kraja). Stoga što se slepima označavaju oni koji nemaju poznavanja istine, pa stoga ni ne razumeju istinu, stoga je bilo među zakonima i uredbama datim sinovima Izrailjevim, da slepim sinovima Aronovim i Levitima je dopušteno da se približavaju mestu gde se prinose hleb njihovom Bogu, to jest, da prinose žrtvu (Levitska 21:18; Zak. Ponov. 15:2): slično, da ne smiju da stavljaju nešto na što bi se spotakao slepi (Levitska 11:14); bio je proklet onaj ko bi zaveo slepoga sa pravoga puta (Zak. Ponov. 27:18). Razlog da su proglašeni ovi zakoni bio je to što je crkva, ustanovljena među Jevrejima, bila reprezentativna crkva, u kojoj su sve stvari koje su se održavale, predstavljale duhovna stvari, jer su im korespondirale. Stoga se slijedeća kletva izgovarala protivu onih koji ne drže zapovesti:

Ali ako ne uzaslušaš glasa Jehove Boga svoga da držiš i tvoriš sve zapovijesti njegove i uredbe njegove, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te. Udariće te Jehova ludilom i šljepotom i bjesnilom. I pipaćeš u podne, kao što pipa slijepac po mraku; niti ćeš imati napretka na putovima svojim i činiće ti se krivo, i otimaće se od tebe jednako, i neće biti nikoga da ti pomaže (Zak. Ponov. 28:15, 28-29).

I ove reči označavaju da će biti udareni duhovnim slepilom i zbunjenošću oni koji ne slušaju glas Gospodov, da bi tvorili ono što On zapoveda u Reči. Duhovno slepilo očiju, i duhovna zbunjenost u srcu označavaju nerazumevanje istine, i ne hteti dobro; pipati u podne je biti takvoga karaktera u crkvi, gde se svetlost istine daje preko Reči. Da podne označava gde je istina u svetlosti, može se videti Nebeske Tajne, br. 9642. I u delu, Nebo i Pakao 148, 149, 151.)

3963. I najposlije rodi kćer. Da ovo označava kvalitet svih ovih opštih istina (prim. prev. Kavlitet istina predstavljenih sinovima); kao i crkvu koja potiče od vere u kojoj je dobro, jasno je iz značenja kćeri, što je osećanje, a isto tako i crkva (vidi br. 2362); ali kakvo osećanje, za koju vrstu crkve, pokazano je u onome što sledi – da je to nebska crkva kada se doda Sion, to jest kad se naziva kći Sionska, a duhovna crkva onda kada se doda Jerusalim, kad se nazibva a kći Jerusalimska; a tako i u drugim slučajevima. Ovde, gde nije ništa dodato, crkva koja potiče od vere u kojoj je dobro označena je sakćer; sve se do ovoga mesta (do ove tačke) opisuju se opšte istine vere u kojoj je dobro, kao i njihovo primanje i potvrđivanje; a pošto se odmah zatim kaže da se rodila kćer, to je očito iz nizova da ovo označava crkvu u kojoj su ove istine; isto je, bilo da govorimo o crkvi koja SEKCIJA 2 potiče od vere u kojoj je dobro, ili da govorimo oduhovnoj crkvi; a tako isto, ako govorimo o osećanju za sve (istine), to jest, za sve ove opšte istine; jer crkva postoji zbog osećanja za istinu u kojoj ima dobra, i zbog osećanja za dobro u kome je istina; ali ne zbogosećanja za istinu u kojoj nema dobra, niti zbog osećanja za dobro u kome nema istine. Oni koji kažu da pripadaju crkvi jer su u osećanju za istinu a ne i u dobru od istine, to jest, koji ne žive u skladu s istinama, vrlo se varaju. Oni su izvan crkve, iako su u skupštini (kongregaciji); jer oni su u osećanju za zlo, s kojim se istina ne može povezati. Njihovo osećanje za istinu ne dolazi od Gospoda, nego od njih samih; jer oni gledaju sebe (kao cilj), s namerom da preko poznavanja istine steknu ugled, a preko toga počasti i bogatstvo; ali ne gledaju crkvu (kao cilj), niti Gospodovo carstvo, a još manje Gospoda. Isto tako, oni koji su u osećanju za dobro iz kojega ne proističe nikakva istina, ni oni nisu u crkvi, iako su u skupštini; jer su oni u prirodnom a ne u duhovnom dobru, i dopuštaju da ih se vodi u svaku vrstu zla i obmane, samo ako se zlo izgledaom prikaže kao dobro, a obmana kao istina (vidi br. 3470, 3471, 3518).