„Капије“ су у античко доба имале значај какав нема у савременом свету. Градови су тада били ограђени зидовима ради заштите; капије у зидовима пуштале су људе да улазе и излазе да раде свој посао, али су такође биле и слабе тачке у одбрани градова.

У Библији градови на једном нивоу представљају умове појединих људи. На ширем нивоу, они представљају веровања која дели заједница. Врата, дакле, представљају отворе у којима нам Господ може нахранити разумевање истине и жељу за добром. Они такође представљају тачке у којима нас пакао може напасти и поколебати лажним идејама и злим жељама.

Списи нам говоре да се током живота одржавамо у равнотежи, под утицајем и Господа и пакла. У идеалном случају, током живота ћемо и даље позивати Господа све даље и возити пакао назад све док на крају Господ не заузме наше умове у потпуности. И та тачка ће наша вера у Њега и Његову моћ и љубав задржати врата и забранити злу сваки улаз.

Као појединци, ми у том тренутку постајемо анђели. Као заједнице, ми у том тренутку постајемо део Господње цркве. И у том тренутку врата постају улазна тачка, уводне истине које омогућавају људима да уђу у цркве и почну да уводе Господа у свој живот.

(Odkazy: Apokalipsi Otkrivenoj 916; Nebeske tajne 2851 [1-15], 2943, 3187, 4861, 10483 [1-4])