4172. Sam sam podmirivao. Da ovo označava da je iz toga proizašlo dobro, vidi se iz značenja podmirivati (podneti gubitak), što je učiniti dobro: ovde, da je dobro proizašlo iz toga. Što se tiče zla od pogreške, i zla ne od pogreške, što je, kao što je pokazano, označeno sa leš (strvina). i kao ono što je zaklano (rastrgnuto), slučaj je ovakav. Zlo od pogreške, ili zlo koje čovek stekne zlim životom, a koje je potvrdio u misli verovanjem i ubeđenjem, ne može se popraviti, nego ostaje u večnostg; dok zlo koje nije od pogreške, koje čovek ne potvrdi mišlju, i u koje se nije iznutra ubedio, ono doista ostaje, ali samo u spoljašnjem (čoveku); jer ono ne prodire unutra i ne izopačava unutrašnjeg čoveka. Takvo je ono zlo iz kojega proizlazi dobro: jer unutrašnji čovek, na kojega (zlo) još nije uticalo niti se čovek s njim saglasio, može da ga vidi u svom spojašnjem čoveku, pa se stoga i može ukloniti. I pošto unutrašnji čovek može da ga vidi, to on stoga može da vidi dobro u jasnijoj svetlosti. Jer se dobro vidi jasnije ako se gleda od onoga što mu je suprotno; i tada dobro više utiče na čoveka. To je stoga ono što je označeno time što se kaže da je neko dobro proizašlo iz toga.