9103. A četiri ovce ili koze za jednu ovcu ili kozu (jedno od sitne stoke). Da ovo označava I kaznu koja odgovara (korepondira) u potpunosti, vidi se iz značenja četiri, što je povezivanje, jer četiri označava isto što I dva, jer se prvi broj izvodi iz drugoga, pa je samo prvi udvostručen (da dva označava povezivanje, vidi br. 5194, 8423, otudai četiri, vidi br. 1686, 8877); otuda sledi da ovi brojevi označavaju I u potpunosti, jer ono što je povezano, to je potpuno; I iz značenja jedno od sitne stoke (ovca ili koza), što je unutrašnje dobro (vidi upravo gore, br. 9099); odgovarajuća kazna je označenaplaćanjem, naime, sa četiri od sitne stoke za jedno od sitne stoke (br. 9102). Unutrašnje dobro je ono koje se naziva ljubavlju prema bližnjemu u unutrašnjem čoveku; a spoljašnje dobro je ljubav prem ižnjemu u spolajšnjem; potonje (drugo) dobro mora da živi od prethodnog (prvog) dobra, jer je dobro ljubavi prema bližnjem u unutrašnjem čoveku dobro duhovnog života; a dobro ljubavi prema bližnjemu u spoljašnjem je dobro prirodnog živiota iz 2 prethodnog. Potonje (drugo) dobro dolazi u čovekov oset kao prijatnost; dok prethodno (prvo) dobro ne dolazi u njegov oset, nego u opažanje da nešto treba da bude tako, I ono čini um (animus) zadovoljnim. : u drugom životu ovo [duhovno dobro] dolazi u oset (oseća se]. Razlog da se sa pet volova mora platiti za jednog vola, a četiri za jedno od sitne stoke, ne može niko da zna osim ako zna šta je označeno krađom u duhovnom smislu, kao I volom, I malom stokom. Šta ove stvari označavaju, bilo je već objašnjenio, naime, oduzimanje I otuđivanje spoljašnjeg I unutrašnjeg dobra. Oduzimanje se čini preko zla, a otuđivanje preko obmane; otuda se kazna I nadoknada za ovo označava sa pet I četiri. Da svi brojevi u Reči označavaju stvari, vidi br. 575, 4495, 4670, 5265, 6175; ovde, stvari koje obuhvataju nadoknadu, naime, broj pet nadoknadu za spoljašnje dobro u znatnoj veličini, a broj četiri nadoknadu za unutrašnje dobro u potpunosti. Da se unutrašnje dobro mora nadoknaditi (ponovo uspostaviti) u potpunosti, je zato što dobro čini čovekov duhovni život, te ako se duhovni život ponovo ne uspostavi, spoljašnje dobro koje činiprirodni život, ne može se obnoviti, jer se potonji život obnvlja pomoću prethodnog, kao što se može videti iz čovekovog preporađanja. (Da se spoljašnji čovek preporađa pomoću unutrašnjeg, vidi br. 9043, 9046, 9061). Ali dobro u spoljašnjem ili prirodnom čoveku ne može da se obnovi u potpunosti, jer tamo ostaje povreda kao ožiljak koji otvrdne kao neko zadebljanje. Ovo su stvari koje su sadržane u ovim brojevima. Još će nekoliko reči biti rečeno o nadoknadi za spoljašnje dobro koje čini čovekov prirodni život. Čovekovo Prirodno vidi stvari u svetlosti sveta (lux), koja se svetlost naziva prirodnim svetlom 3(lumen). Čovek dobija ovu svetlsot (lumen) za sebe pomoću predmeta koji ulaze u preko njegovoga vida I sluha, stoga preko predmeta koji su u svetu; na taj način čovek vidi te predmete uiznutra u sebi skoro kao da ih oko vidi. Predmeti koji ulaze preko ovih čula, pokazuju mu se prvo kao prijatnost I zadovoljstvo; posle, malo dete razlikuje između raznih predmeta, pa tako uči da pravi razliku između korisnih stvari I nekorisnih; otuda počinje da vidi istinu jasno; jer oni što je nejmu korisno, to mu je istinito, a ono što je beskorisno, to nije istinito. Ova se jasnoća pogled ovećava u skladu s influksom svetlosti neba, dok na kraju ne razlikuje ne samo između istina, nego I između istina unutar ovih istina; a ovo čini sa većom jasnoćom kako se komunikacija između unutrašnjeg I spljašnjeg čoveka otvara; jer svetlsot neba se uliva od Gospoda preko unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg čoveka; otuda sada čovek ima opažanje, ali još uvek ne I duhovno opažanje. Ovo opažanje ne dolazi od prirodnih istina, nego dolazi od duhovnih istina. Duhovne 4 su istine ono što se naziva istinama vere. Da duhovno opažanje dolazi od ovih istina, je zato što je svetlost neba Božanska Istina koja proističe od Gospoda, a koja blista kao svetlost pred očima anđela, a isto tako sija u njihovom razumu, I daje im inteligenciju I mudrost, a sve u skladu sa primanjem istine u dobru. Zbog toga mora da postoje spoznaje duhovnih stvari kod čoveka u njegovom Prirodnom, kako bi postojalo to duhovno opažanje; a spoznaje duhovnih stavri moraju se znati iz otkrovenja. kada se svetlost neba uliva u ove, ona se uliva u ono što je njeno, jer, kao što je rečeno, ta svetlost je Božanska Istina koja proizilazi od Gospoda (br. 1053{ign95} 1521-1521-1533, 6313, 6608). Otuda je čovek inteligentan I mudar u stvarima večnoga života, što se povećava u 5 skladu sa primanjem te svetlosti, to jest, varijacija vere, u dobru. Dobro je ljubav prema bližnjemu. Da se prirodni ili spoljašnji čovek nanovo rađa, a isto tako popravlja I obnavlja preko unutrašnjeg, može se videtui iz ono što je već rečeno; jer stvari koje su u unutrašnjem čoveku, žive od svetlosti neba, jer je ova svetlost živa, jer proističe od Gospoda koji je Život sam; ali oni ne žive od prirodne svetlosti (lux), jer je ova svetlost po sebi mrtva. Stoga da bi stvari koje su u prirodnoj svetlosti mogle živeti, mora da postoji influks žive svetlosti preko unutrašnjeg čoveka od Gospoda. Ovaj influks se prilagođava prema analognim Iodgovarajućim spoznajama istine u Prirodnom, I u skladu sa poslušnosti njima (tim istinama). Otuda je jasno da spoljašnji ili čovekovo Prirodno mora da se preporode preko njegvog unutrašpnjeg. Na sličan način dobro u Prirodnom, koje je bilo oduzeto I otuđeno, treba dase popravi I ponovo uspostavi.

NASTAVAK O DUHOVIMA I STANOVNICIMA PLANETE SATURN.

2180. I uhvati tele mlado i dobro: da ovo označava Nebesko Prirodno koje je na sebe uzelo Racionalno kako bi se spojilo s opažanjem od Božanskog, vidi se iz značenja teleta, ili sina od vola, što u Reči označava prirodno dobro; i pošto se ovde radi o Gospodovom Racionalnom, ono se naziva mladim (nežnim) zato što je u njemu bilo nešto od Nebeskog Duhovnog ili istine od dobra, i dobra zbog nebeskog samog. . U pravom Racionalnom ima osećanja za istinu, i osećanja za dobro, kao što je gore pokazano u br. 2072, te se stoga naziva mladim (nežnim); ali se naziva i mladim i dobrim, kao što je to često u Reči, zbog braka istine i dobra, o čemu vidi gore, br. 2173. Da mlado tele, ili sin vola označava Nebesko Prirodno, ili, što je isto, prirodno dobro, vidi se posebno iz žrtava koje su bile glavni reprezentativi bogosluženja (bogoštovanja) u Hebrejskoj Crkvi, a posle i u Jevrejskoj. Njihove su žrtve uzimane iz tora ili iz stada, dakle od životinja raznih vrsta koje su bile čiste, kao što su volovi, telad, ovnovi, ovce, jarci, koze, jarad, i jaganjci, pored grlica i mladih golubova; sve su one označavale unutarnje stvari bogosluženja, to jest, stvari nebeske i duhovne (br. 2165, 2177), gde su životinje iz kora označavale nebeske prirodne stvari, a iz stada nebeske racionalne stvari; a pošto ima kako prirodnih tako i racionalnih stvari manje ili više unutrašnjih, stoga i ima toliko vrsta životinja koje su bile žrtvovane; to se vidi i po tome što je bilo određeno koje životinje treba da budu žrtve ognjene, kao razne žrtve, a i kao svakodnevne žrtve, na Sabate i na svetkovine, kao dobrovoljne, kao zahvalne, i kao zavetovane žrtve, neke za ispaštanje za krivicu i za greh, a neke za očošćenje i pranje, kao i žrtve pri posvećivanja; životinje su bile naročito imenovane, kao i njihov broj, kod svake vrste žrtve; ovo se nikad ne bi radilo da to nema neko osobito značenje, kao što se vidi iz onih odlomaka gde se radi o žrtvama, kao u Knjizi Izlaska XXIX; levitskoj I; III; IV; IX; XVI; XXIII; Brojevi VII; VIII; XV; XXIX; ali šta je označeno u pojedinim slučajevima, ovde nije mesto da se to objašnjava. Sličan je slučaj i sa Prorocima, gde se imenuju životinje; i iz njih se može videti da tele označava nebeske prirodne stvari. Da su ovime bile označene samo nebeske stvari, može se videti po heruvimima koje je video Jezikilj, i po životinjama koje je Jovan video pred prestoljem. O heruvimima je pisano kod toga Proroka: A lice bijaše u sve četiri lice čovječije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlolvo u sve četiri Levitska 1:10. A o četiri životinje pred prestoljem, ovako se piše kod Jovana: I pred prijestolo ijaše stakleno more, kao kristal; i na sred prijestola i oko prijestola četiri životinje, pune očiju sprijeda i sastrag. I prva životinja bješe kao lav, a druga kao tele, a treća životinja imaše lice kao čovjek, i četvrta bješe kao orao kad leti. I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna očiju, i mira nemaju dan i noć govoreći: svet, svet, svet Gospod Bog svedržitelj, koji bješe, koji jeste, i koji će doći (Otkr. 4:6-8). Svak može videti da su heruvimima i životinjama pretstavljene svete stvari, kao i volovima i teladima u ovim odeljcima. Na sličan način i u proroštvu Mojsijevom o Josifu: Neka (blagoslov) siđe na glavu Josifovu i na tjeme odvojenome (Nazireju) između braće svoje. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnoštvo tisuća Efraimovijeh i tisuće Manasijine (Zakoni Ponovljeni 33:16, 17. Niko ne može razumeti ove stvari osim ako zna šta je označeno u unutrašnjem smislu volom, ili jednorogom, rogovima, i drugim stvarima. Što se tiče žrtava u opšem smislu, njih je zaista zapovedio Mojsije Izrailjskom narodu; ali Pradrevna Crkva, koja je postojala pre potopa, nije ništa znala o žrtovanjima, niti im je dolazilo na pamet da da se klanjaju Gospodu tako što će zaklati životinju. Ni Drevna Crkva, koja je bila posle potopa, nije znala za žrtve; to je bilo tek u reprezentativnoj crkvi, ali ne u bogosluženju uz zrtve, da su po prvi put ustanovljene u sledećoj crkvi, nazvanoj Hebrejska Crkva, odakle se proširilo po Neznabošcima, te je stiglo do Avrama, Isaka i Jakova, a tako i do Jakovljevog potomstva. Da je kod Neznabožaca postojalo bogosluženje uz žrtve, bilo je pokazano u br. 1343, kao i kod Jakovljevog potomstva pre nego li su napustili Egipat, dakle pre nego li je Mojsije naredio žrtve na Gori Sinajskoj, kao što se vidi iz Knjige Izlaska 5:3; 10:25,26; 18:12Č 24:4, 5; posebno od njihovog idolopoklonstva pred zlatnim teletom, o čemu se ovako piše kod Mojsija: Aron načini oltar pred teletom; i povika Aron i reče: sutra je praznik Gospodu. I sjutradan rano ustavši prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i posjeda narod, i jedoše i piše; a poslije ustaše da se igraju (Knjiga Izlaska 32:5, 6). Ovo se radilo dok je Mojsije bio na Gori Sinajskoj, a to znači pre nego li im je data zapovest za oltar i žrtve. Zapovest je data iz razloga što je idoloplokloničko bogosluženje već postojalo među njima, kao među Neznabošcima, pa se oni nisu mogli odvojiti od ovakvog bogosluženja, jer su oni smatrali da je to glavna sveta stvar, i zato što Gospo ikad ne lomi ono što je već iznutra usađeno je od detinjstva ukorenjeno kao sveto, osim kad je suporotno samom redu, negi On to savija, osobito ako su to u decu usadili njihovi očevi, te se tako ukorenilo. To je bio razlog da su žrtve ustanovljene na način o kojem čitamo u Mojsijevim Knjigama. Da Jehova nije odobravao žrtve, nego da su one samo bile dopuštene i tolerisane iz razloga koji je naveden, vidi se iz Proroka, kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova nad vojskama Bog Izrailjhev: žrtve svoje paljenice sastavite s prinosima svojim, i jedite meso. Jer ne govorih ocima vašim niti im zapovijedih, kad ih izvedoh iz zemlje Egipatske, za žrtve paljenice ni za prinose. Nego im ovo zapovijedih govoreći: slušajte glas moj, i biću vam Bog i vi ćete biti moj narod, i idite svijem putovima koje vam zapovijedih, da bi vam dobro bilo(7:21-23). I kod Davida: Žrtve i darove ne ćeš. Ti si mi uši otvorio; žrtve paljenice i koja se za grijeh prinosi ne tražiš. Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40:6, 8).

Opet: Jer žrtve ne ćeš: ja bih je prinio; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože (Psalam 51:16, 179). Ponovo: Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jarića iz torova tvojih. Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje (Psalam 50:9,14; 107:21,22; 116:17; Zakoni Ponovljeni 23:19).

Kod Osije: Tražim milost a ne žrtve, znanje o Bogu više nego žrtve ognjene Osija 6:6. Samuilo je rekao Saulu: Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske (l Samuilova 15:22). I kod Miheja: Su čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? Hoću li doći preda nj sa žrtvama paljenicama? S teocima od godine? Hoće li Gospodu biti mile tisuće ovnova? Desetine potoka ulja? Hoću li dati prvenca za prijestup svoj? Plod utrobe svoje za grijeh duše svoje? Pokazao ti je, čovječe, što je dobro; i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogm svojim Mihej 6:6-8. Otuda se vidi da žrtve nisu bile naređene već dopuštene; osim toga, da su se u žrtvama gledale samo unutarnje stvari; da je primano ono to je unutrašnje a ne ono što je spoljašnje; zbog toga ih je Gospod ukinuo, kao što je pretskaza Danilo ovim rečima: I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš Danijel 9:27. , govoreći o Gospodovom dolasku; vidi šta se kaže o ovome predmetu br. 922, 923, 1128, 1823{ign95} . Što se tiče teoca kojega je Avram spremio ili pripravio za tri čoveka{ign95} to je imalo isto značenje koje ima kod žrtvovanja{ign95} i to se vidi oz onoga što Avram kaže Sari{ign95} da treba da uzme tri merice {ign94}efe) belog brašna. O belom brašnu na jedno tele{ign95} ovo se kaže kod Mojsija: Kada uđete u zemlju. . . i kad stanete prinositi žrtvu ognjenu Gospodu{ign95} žrtvu paljenicu ili žrtvu zavjeta radi ili od drage volje ili o praznicima svojim. I kad prinosiš tele na žrtvu paljenicu{ign95} onda neka se nese uz tele dar tri efe bijeloga brašna pomiješana s po ina ulja{ign94}Knjiga Brojeva 15:2, 8, 9), gde se pominju tri efe, na jednom mestu tri desetine, na drugom mestu tri efe (merice); a za ovna je naloženo da se doda samo dve desetine, vidi stihovi 4-6 istoga poglavlja.