8093. Ne odvede ih Bog putem k zemlji Filistejskoj. Da ovo označava da je to bilo proviđeno od Božanskog da ne usvoje (ne pređu u) istinu koja nije od dobra, vidi se iz značenja ne odvede ih Bog putem, što znači da je bilo proviđeno Božanskim da oni ne usvoje (ne pređu u) istinu; jer se sa odvesti, kada to čini Bog, označava Proviđenje, a putem se označava istina (vidi br. 627, 2333), ovde usvojiti onu [istinu vere koja ne potiče od dobra]; i iz reprezentacije Filistejaca, a to su oni koji su u znanjima poznavanja vere, a nisu u ljubavi prema bližnjemu (br. 1197, 1198, 3412, 3413), stoga su to oni koji su u istini vere koja nije od dobra. Da je ovo označeno Filistejcima i njihovom zemljom, vidi se iz odlomaka u Reči gde se pominju, osobito kod Jeremije 47:1 do kraja, gde se oni opisuju; a i kod JoilaIII. (4, 5, 6; a isto tako i u istorijskim delovima Reči, gde se govori o ratovima između sinova Izrailjevih i Filistejaca, o njihovom potčinjavanju Filistejcima, asnije o potčinjavanje Filistejaca sinovima Izrailjevim. Tamo Filistejci pretstavljaju one koji su u veri odvojenoj, ili one kojima su znanja o spoznajama glavna stvar, a ne život u skladu s njima; stoga one koji naučavaju i veruju da sama vera spasava. Mišljenje da sama vera spasava nije novo, ili samo u današnje vreme, jer je postojala i u drevnim crkvama, pa su tako poslale zle u pogledu života. Ona je opisana u celoj Reči, ali samo imenima; prvo Kainom, da je ubio svoga brata Avelja (vidi br. 337, 340, 1179); Kain, u unutrašnjem reprezentativnom smislu, označava takvu veru, dok Avelj označava ljubav prema bližnjemu. Tako isto opisana je Hamom. kada ga je otac prokleo (br. 1062, 1063); kasnije, Rubenom koji je legao u postelju svoga oca (br. 3870, 4601); i Simeonom i Levijem, kada su poubijali Hamora i ljude i Šehemu, i kada ih je posle toga otac prokleo (br. 3870, 6352). Ova je vera opisana i Egipćanima, njihovim prbvencima koji su bili pomoreni (vidi br. 7766, 7778), kao i Egipćanima koji su se utopili u Sufskom Moru. Tako isto, opisana je Filistejcima (br. 3412, 3413), kao i Tirom i Sidonom kod proroka, gde se Filistejcima označava znanja spoznaja vere, a Tirom i Sidonom same spoznaje, unutrašnje i spoljašnje. Na kraju, opisuje je i Petrom, kada se tri puta odrekao Gospoda (br. 6000{ign95} 6073kraj). Ali pogledaj šta je već rečeno o ovoj veri (br. 36, 389, 916, 1017, 1076, 1077, 1162, 1176, 4672, 7790, 7950).

1063. A Ham je otac Hananejaca. Da to znači kako je iz iskvarene crkve izniklo bogoštovanje u spoljašnjem bez unutrašnjeg, koje je nazvano Hanan, i to je očito iz onoga što sledi i što je sadržano u sledećim stihovima. Da Ham označava iskvarenu crkvu ili one koji veru bez ljubavi prema bližnjemu čine suštinom svoje vere, jasno je kod Davida:

Pobi sve prvence u Misiru, prvi plod po kolibama Hamovije. (Psalam 72:51)

Prvencima u Misiru (Egiptu) predstavljena je vera bez ljubavi prema bližnjemu. Da je vera prvenac Crkve, može se videti ranije (stav 352, 367); i da se takva vera naziva početak sile, kao ovde kod Davida, može se videti i u Knjizi Postanja Postanje 49:3. , gde se to kaže za Ruvima, koji je predstavljao veru zato što je bio prvenac Jakovljev i koji je nazvan početkom sile. Kolibe Hamove su bogoštovanje koje od toga potiče. Da kolibe označavaju bogoštovanje, može se videti gore (stav 414). Otuda se Egipat naziva zemlja Hamova (Psalam 105:23,27; 106:22). Ovakvi ljudi, koji su se u Drevnoj crkvi nazivali Ham, jer su živeli život u požudi, hvaleći se kako se mogu spasti bez obzira na to kako žive, izgledali su drevnim ljudima crni zbog vatre požude, pa su se zbog toga nazivali Ham. Za Hama se kaže da je bio otac Hananejaca iz razloga što se ovakvi ljudi ne brinu o tome kako čovek živi, pod uslovom da održava svete obrede – jer oni i dalje žele neko bogoštovanje. Ali za njih postoji samo spoljašnje bogoštovanje; oni odbacuju unutrašnje bogoštovanje koje se sastoji samo od ljubavi prema bližnjemu. Otuda se kaže da je Ham otac Hananejcima.