8487. A kada sunce ogrijevaše, tada se rastapaše. Da ovo označava da ona [mana] nestaje onako kako rastu požude (concupiscentia), vidi se iz značenja sunce ogrijevaše, što je porast požuda (o čemu u onome što sledi); I iz značenja rastapati se, što je nestajati. Da sunce ogrijevaše označava požude (concupiscentia), je stoga što sunce u dobrom smislu označava nebesku ljubav, jer se u drugom životu Gospod je Sunce, a toplina koja dolazi od od njega je dobro ljubavi, a svetlost je istina vere. (Da je Gospod sunce, I da je nebeska ljubav iz njega, vidi br. 1053, 1521, 2495, 7173, 7270). Otuda u obrnutom smislu sunc značava ljubav prema sebi I svetu, a toplina ili ogrijevanje od sunca označava u ovom smislu požudu. Kakav je ovo slučaj, da dobro od istine, koje je označeno manom, nestaje onako kako se požuda povećava, što je označeno sa rastapaše se kad sunce ogrijevaše, biće u kratko rečeno. Dobro od istine, ili duhovno dobro, doista je dato čoveku duhovne crkve dok se nanovo rađa; alipošto to dobro gasi svako uživanje lubavi prema sebi I svetu, koja je prethodno činila njegov život (jer su suprotnosti), stoga čisto dobro od istine ne može da I dalje bude kod toga čoveka, pa ga stoga Gospod umerava uživanjima ljubavi koje su činile njegov prethodni život, je da se ovo dobro tako ne umeri, bilo bi mu otužno, I on bi ga odbacio. Takvo je nebesko dobro u početku onima koji se nanovo rađaju. Stoga onoliko koliko uživanjeljubavi prema sebi I svetu rastu, toliko se dobro nebeske ljubavi gubi, jer kao što je rečeno, one [ove ljubavi] su suprotne; tako I u obrnutom slučaju. Otuda to da se u nebu stanja smenjuju, čemu korespondiraju vremena u svetu (br. 8426), pa se tako [duhovi I anđeli] naizmenično vraćaju u prirodna uživanja; jer bez ovih promena stanja, dobro nebeske ljubavi bi postao kao suho I bezvredno; a drugačije je kada se umerava prirodnim uživanjima u isto vreme, ili uzastopno. Otuda to da je u početku, kada je mana davana sinovima Izrailjevim svakoga jutra, prepelica se davalauveče; jer se prepelicom označava prirodno uživanje, kao I uživanje u požudi (br. 8452). Ali treba znati da požude u kojima su dok su u nebu kada je kod njih veče, da nisu požude koje su suprotne nebeskom dobru, nego da se u nekoj meri slažu s tim dobrom; jer to su uživanja u činjenju dobrih dela , I u osećanju slave, u čemu ima dobrih želja, kao I želje da se bude koristan. To su isto tako I uživanja u ulepšavaju svojih domova I u ukrasima na odeći, I u mnogim drugim uživanjima. Ovakva uživanja ne razaraju dobro nebeske ljubavi, ali ga skrivaju, I na kraju, prema stepenu preporoda, više se ne nazivaju požudama, nego uživanjima. Da bi, bez umeravanja ovakvim stvarima, dobro nebeske ljubavi postalo kao posahnuto, I da bi bilo odbačeno kao bezvredno, označeno je time što su sinovi Izrailjevi nazvali manu posahnutom (suhom) hranom, I lošom (nikakvom) hranom, kao što čitamo kada im se više nisu davale prepelice, kod Mojsija: A svjetina što bješe među njima, bješe vrlo lakoma, te I sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreći: ko će nas nahraniti mesa? A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred očima našim (Brojevi 11:4, 6). I vikaše narod na Boga I na Mojsija; za što nas izvedoste iz Egipta da izginemo voj pustinji? jer nema ni hljeba ni vode, a ovaj se nikaki hljeb već ogadio duši našoj (Brojevi 21:5). Jehova te je mučio. I glađu te morio; ali te je opet hranio manom, za koju ti nijesi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovjek ne živi o samom hljebu nego o svemu što izlazi iz usta Jehovinih (Zak. Ponovljeni 8:3.) Isto kao I manom, tako se I kiselim hljebom, označava se dobro čisto od obmana (br. 8058), koji se hleb naziva I hljeblom nevoljničkim(Zak. Ponovljeni 16:3). Iz svega ovoga sada se vidi šta se označava dobrom od istine, koje se gubi onako kako požuda raste, a što je označeno sa kako ogrijevaše, tako se mana rastapaše.