9397. I pročita je u uši naroda (pred narodom). Da ovo označava ohrabrenje i poslušnost, vidi se iz značenja pročitati, što je ohrabrivati; jer kad se nešto čita, to je da bi se to čulo, opažalo, i da bi je tome pokoravalo; to jest, da bi se ohrabrilo; i iz značenja ušiju, što je poslušnost; jer uši i slušanje označavaju poslušnost (vidi br. 2542, 3869, 8990, 9311).

[2] Poštouši označavaju slušanje i pažnju, ali i poslušnost, stoga se one često pominju u Reči, govoreći u uši, čitajući u uši naroda, i ne govoreći i ne čitajući pred njima; kao u sledećim odlomcima: Ali čuj ovu riječ koju ću ja kazati pred tobom pred svijem narodom (Jer. 28:7). Oni kazivaju riječi ove u uši naroda (1 Sam. (11:4). Neka sluškinja tvoja kaže u tvoje uši (1 Sam. (25:24). Proglasi u uši naroda, govoreći (Sudije 7:3). Govori u uši naroda (Izlazak 11:2). Počuj, o Izrailje, uredbe i sudove koje kazujem u vaše uši danas (Zak. Ponov. (5:1). Govorim riječi ove u uši njihove (Zak. Ponov. (31:28). Mojsije reče sve riječi pjesme u uši naroda (Zak. Ponov. (32:44). On pročita u uši njihove sve riječi knjige zavjeta (2 o Carevima 23:2). I rekoše mu: sjedi i pročiaj u uši naše; i Baruh prpčita u uši njihove (Jer. 36:15). Kad Isus završi riječi ove u ušima naroda (Luka 7:1).

[3] Poštouši i slušanje označavaju primanje istine, opažanje, i poslušnost, a tako i prvo i posledje vere, stoga je često Gospod govorio, Neka onaj ko ima iši, posluša (Matt. (11:15; 13:8; Marko 4:9, 23; Luka 14:35). I pošto se gluhima, to jest, onima koji ne čuju, označavaju u duhovnom smislu oni koji nisu u istini vere, jer nisu u znanjima i opažanju [znanja], (br. 6989, 9209), stoga kad je Gospod izlečio gluhoga, On stavi svoj prst unjegove uši i reče, Eftata, što znači, otorite se. I odmah mu se uši otvoriše (Mark 7:32-35). (Da su sva čuda Gospodova označavala stanja crkve, vidi br. 8364, 9086.)

9311. Nego ako ga dobro uzaslušaš. (ako poslušaš glas njegov). Da ovo označava poučavanje u zapovestima vere i primanje, vidi se iz značenja uzaslušati, što j iti poučen i primiti (o čemu niže); i iz značenja glasa njegovog, što su zapovesti vere (vidi gore, br. 9307. Slušati, u Reči, označava ne samo slušati u prostoti, nego i primati u memoriju i biti poučavan, kao i primati s poslušnošću i činiti (tvoriti). Da se ove stvari označavaju slušanjem, je stoga što se govor koji se čuje, pretstavljapred unutrašnjim vidom, ili razumom, pa se tako iznutra prima; i tamo, u skladu sa čvrstinom datih razloga, ili u skladu sa moći ubeđivanja od nekog drugog izvora, ono što se čuje, to se prima, i tome se pokorava. Iz ovoga je to da u duhovnom svetu postoji korespondencima uha i slušanja s takvim stvarima (vidi br. 4652-4660, 5017, 8990).

[2] Da uzaslušati označava primati u memoriju i biti poučen, i primati u razum i verovati, kao i primati u poslušnosti i tvoriti, jasno je i iz sledećih odlomaka.

Kod Mateje: Za to im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumiju. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koji govori: ušima ćete čuti, i ne ćete razumjeti; i očima ćete gledati, i ne ćete vidjeti. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. Blago vašijem očima što vide, i ušima vašim što čuju. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti, što vi čujete, i ne čuše (Matt. (13:13. 17). (prim. prev. Autor dopunjava tumačenje problema tvrdoćesrca, koji zadaje glavobolju svim tumačima Sv. Pisma, tako što piše, na drugim mestima, da Gospod namerno otvdne srce čoveka kada ovaj nije spreman da čuva i neguje trajno istinu koju jednom primi. Jer ako odbaci ono što je jednom primio, on počini profanaciju istine, i ne može nikad više da je primi. Tako, brigom Božanske providnosti, čovek, ako nije spreman, ne treba da veruje istinu.)čutise ovde koristi u svakom smislu; u smislu biti poučavan; u smislu verovati; i pokoravati se; slušajući ne čuju označava odbijati pouku, verovanje, i poslušnost; blažene uši koje čuju ozančava blagoslov zbog primanja doktrine vere o Gospodu, i preko Reči od Gospoda.

[3] Kod Jovana: A koji ulazina vrata jeste pastirovcama. Ovce slušaju glas njegov. Oni koji su bili premene bili su razbojnici i lupeži; ali ovce nisu njih slušale. Ima i druge ovce koje nisu od ovoga stada; i njih moram dovesti, i one će slušati glas moj; i biće jedno stado, i jedan pastir; ovce moje čuju glas moj, ija ih znam, i one znaju mene (Jovan 1:2-3, 816, 27): čuti glas označava biti poučen u zapovestima vere, i primati ih s verom i poslušnošću. Isto je označeno onim što je Gospod često govorio: Onaj ko ima uši, neka čuje (Matt. (11:15; 13:9, 43; Mark

4:9, 23; Luka 8:8; 14:35).

[4] Slične su stvari označene i u ovim odlomcima: Gle, glas iz oblaka, govoreći: ovo je sin moj voljeni, njega slušajte (Matt. (17:5). Ko ima nevjestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovu (Jovan 3:29). Zaista vam kažem, i čas već je nastao, kad će mrtvi čuti glas sina Božijega, i čuvši oživjeti (Jovan 5:25). mrtvi označavaju one koji još nemaju duhovnog života, zbog neznanja istine vere; čuti glas sina Božijega označava biti poučen u istinama vere, i pokoravati im se; živeti označavaprimiti duhovni život preko ovih istina.

[5] Opet: Onaj koji je od Boga čuje riječi Božije: zbog ovoga, vi ne čujete, jer niste Božiji (Jovan 8:47). Isus reče: Svaki onaj koji je od istine, čuje glas moj (Jovan 18:37). Abraham reče bogatašu: Imaju Mojsija i proroke; njih neka slušaju (Luka 16:29). I rekoše o Isusu: sve dobro čini; i gluhe čini da čuju, i nijeme da govore (Marko 7:37); gluhi označavaju one koji ne znaju istine vere, pa stoga ne mogu da žive u skladu s njima (br. 6989); čuti označava poučavanje, primanje, i pokoravanje.

Kod Jovana: A kad dođe on, Duh istine, uputi vas na svaku istinu; jer ne će od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti u napredak. I on će me proslaviti, jer će od mojega uzeti, i javiti vam (Jovan 16:13, 14). sve što čuje označava sve ono što on primi od Gospoda. Ponovo: Svaki koji dakle sluša ove moje riječi i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovjek koji sazida kuću svoju na kamenu. A svaki koji sluša ove moje riječi a ne izvršuje ih, on će biti kao čovjek lud koji sazida kuću svoju na pijesku (Matt. (7:24, 26). Svaki koji ide za mnom i sluša riječi moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je (Luka 6:47). Čuti riječi njegove , označava naučiti i znati zapovesti vere koje su od Gospoda; slušti ih označava živeti u skaldu s njima.