9397. I pročita je u uši naroda (pred narodom). Da ovo označava ohrabrenje i poslušnost, vidi se iz značenja pročitati, što je ohrabrivati; jer kad se nešto čita, to je da bi se to čulo, opažalo, i da bi je tome pokoravalo; to jest, da bi se ohrabrilo; i iz značenja ušiju, što je poslušnost; jer uši i slušanje označavaju poslušnost (vidi br. 2542, 3869, 8990, 9311).

[2] Poštouši označavaju slušanje i pažnju, ali i poslušnost, stoga se one često pominju u Reči, govoreći u uši, čitajući u uši naroda, i ne govoreći i ne čitajući pred njima; kao u sledećim odlomcima: Ali čuj ovu riječ koju ću ja kazati pred tobom pred svijem narodom (Jer. 28:7). Oni kazivaju riječi ove u uši naroda (1 Sam. (11:4). Neka sluškinja tvoja kaže u tvoje uši (1 Sam. (25:24). Proglasi u uši naroda, govoreći (Sudije 7:3). Govori u uši naroda (Izlazak 11:2). Počuj, o Izrailje, uredbe i sudove koje kazujem u vaše uši danas (Zak. Ponov. (5:1). Govorim riječi ove u uši njihove (Zak. Ponov. (31:28). Mojsije reče sve riječi pjesme u uši naroda (Zak. Ponov. (32:44). On pročita u uši njihove sve riječi knjige zavjeta (2 o Carevima 23:2). I rekoše mu: sjedi i pročiaj u uši naše; i Baruh prpčita u uši njihove (Jer. 36:15). Kad Isus završi riječi ove u ušima naroda (Luka 7:1).

[3] Poštouši i slušanje označavaju primanje istine, opažanje, i poslušnost, a tako i prvo i posledje vere, stoga je često Gospod govorio, Neka onaj ko ima iši, posluša (Matt. (11:15; 13:8; Marko 4:9, 23; Luka 14:35). I pošto se gluhima, to jest, onima koji ne čuju, označavaju u duhovnom smislu oni koji nisu u istini vere, jer nisu u znanjima i opažanju [znanja], (br. 6989, 9209), stoga kad je Gospod izlečio gluhoga, On stavi svoj prst unjegove uši i reče, Eftata, što znači, otorite se. I odmah mu se uši otvoriše (Mark 7:32-35). (Da su sva čuda Gospodova označavala stanja crkve, vidi br. 8364, 9086.)

8990. I neka mu gospodar probuši uho iglom. Da ovo označava pretstavu poslušnosti, vidi se iz značenja uha, što je poslušnost (vidi br. 2542, 3869, 4551, 4652-4660); I iz značenja probiti uho šilom, naime, kod vrata ili dovratka, što je učvrstiti – ovde, jer se govori o poslušnosti, znači posvetiti; stoga sledi da će služiti za uvijek, to jest, da će slušati. (pokoravati se). Iz ovoga je jasno da kada gospodar probije uho šilom na vratima ili dovratku, da to pretstavlja poslušnosti. Kakav je ovo slučaj, 2 može se videti iz onoga što prethodi, naime, da oni koji su samo u istinama, a ne I u korespondirajućem dobru, to jest, koji su u veri a ne I u ljubavi ka bližnjem, da nisu slobodni, nego su robovi. Jeroni koji postupaju iz dobra , ili iz ljubavi prema bližnjemu, slobodni su, jer deluju od sebe; jer delovati iz dobra, ili iz ljubavi prema bližnjem, je delovati iz srca, to jest, iz volje, stoga od sebe; jer ono što pripada volji, pripada čoveku, I ono što se uradi od volje, za to kaže se da dolazi od srca. Ali oni koji su samo u istinama vere a ne I u dobru ljubavi prema bližnjem, relativno su robovi, jer ne deluju od sebe, jer u sebi nemaju dobro iz kojega bi delovali, nego je ono izvan njih, pa stoga postupaju iz njega onako kako ga se sećaju. Oni koji su ovakvi do kraja života, ostaju u ovakvom stanju I posle smrti, I ne mogu se povesti u stanje u kome bi delovali iz osećanja ljubavi prema bližnjemu, to jest, od dobra, nego deluju iz poslušnosti. Ovi u Velikom Čoveku, koje je nebo, 3 sačinjavaju one stvari koje služe unutrašnjim kao opne I kože (br. 8977, 8980). Iz ovoga svega može da bude jasno kakav je slučaj s verom samom, to jest, s onima koji iz doktrine postavljaju veru na prvo mesto, a dobro ljubavi prema bližnjemu na drugo, zaista na poslednje mesto. Oni koji stvarno, to jest, u samom životu, tako rade, to su robovi Jevrejini u reprezentativnom smislu. Iz ovoga se svega može zaključiti kakav je slučaj s onima koji stavljaju svo spasenje u istine vere, a ništa u dobro ljubavi prema bližnjem, to jest, stvarno, ili u sam život – oni ne mogu ući u nebo, jer u nebu vlada dobro, a ne istina bez dobra; niti je istina istina, ni vera vera, osim kod onih koji su u dobru. Da kad gospodar probode uho šilom pretstavlja poslušnost, vidi se iz činjenice da staviti uho na vrata je obratiti pažnju na ono što gospodar zapoveda; to jest, to je slušati neprekidno, stoga pokoravati se, ovde, u duhovnom smislu, onome što dobro hoće I zapoveda, jer se gospodarom robovim4pretstavlja duhovno dobro (br. 8981, 8986). Pošto uho označava slušanje koje vodi poslušnosti, taj je izraz poreklom iz duhovnog sveta odakle je ušao u ljudski gorov izrazpovući za uši, t nači učiniti da osoba obrati pažnju, I zapamtiti; na sličan način I slušati I poslušati nekoga, što je pokoriti se; jer je unutrašnji smisao mnogih izraza poreklom iz duhovnog sveta zbog korespondencija; na sličan način, 5 kada govorimo o duhovnoj svetlosti, I o vidu iz nje, o životu iz nje [iz te svetlosti], što označava stvari koje se odnose na ljubav. Da seprobijanje uha moralo uradili šilom je zbog toga što se šilom označava isto što I kračunom I klinom, naime, pričvrstiti ili prikovati, u duhovnom smislu, posvetiti nečemu; ali šilo je bio alat koji je nečemu služio, a služenje pretstavlja robovo posvećivanje sebe neprekinoj poslušnosti . Da kračuniI klinovi ozančavaju učvršćivanje ili pridodavanje, vidi se iz odlomaka gde se pominju; kao kod Isaije 22:23; 32:20; 41:7; Jer. 10:4; Izazak 27:19; 38:31; Brojevi 3:37; 4:32).