28. Stih 10. I suho nazva Bog zemlja, i zborišta vodena nazva mora; i vidje Bog da je dobro.

Uobičajeno je da se u Reči vodom nazivaju spoznaje i reči, da se stoga morima označavaju spoznaje i reči zajedno. Kao kod Isaije:

Jer će zemlja biti puna poznanja o Gospodu kao more što je vode puno. (Izaija 11:9).

I kod istoga proroka, kada se govori o nemanju spoznaja i reči:

I nestaće vode iz mora i rijeka će presahnuti i zasušiti se. I rijeke će oteći: opašće i presahnuti potoci egipatski, trska i sita posušiće se. (Izaija 19:5, 6)

Ovde se kod Ageja govori o Novoj crkvi:

Govori Gospod nad vojskama: Još jednom, do malo, i ja ću potresti nebesa i zemlju, i more i suhu zemlju. I potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svijeh naroda i napuniću ovaj dom slave, veli Gospod nad vojskama. (Agej 2:6, 7)

A o čoveku dok se ponovo rađa kod Zaharija:

Nego će biti jedan dan koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć jer će i uveče biti svjetlost. I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnome moru a pola k zapadnome moru, i biće i ljeti i zimi. (Zaharija 14:7, 8)

Kod Davida, kada se opisuje čovek koji se čisti da bi bio ponovo rođen i klanjao se Gospodu:

Jer Bog čuje uboge i sužanja svojih ne ogluša se. Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče. (Psalam 69:33, 34)

Da se zemljom označava onaj koji prima, pokazuje se kod Zaharija:

Govori Gospod koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu. (Zaharija 12:1).