Nebeske Tajne # 3301
3301. Da se rutavom haljinom označava istina Prirodnog, vidi se iz značenja haljine, koja označava stvar u koju se nešto oblači, au ovom slučaju to je dobro, jer istina je haljina (vidi br. 1073, 2576) ili, što je skoro isto, istina je posuda koja prima dobro (vidi br. 1469, 1496, 1832, 1900, 2063, 2261, 2269); a i iz značenja rutav, što znači Prirodno u odnosu na istinu. Kosa se ponekad pominje u Reči, i tamo označava ono što je prirodno; razlog je to, što je kosa ono što raste na poslednjim delovima čovekovim, a ona je i prirodno u odnosu na njegovo Racionalno i unutrašnje. Čoveku se čini, dok je u životu tela, da je prirodno sve u njemu; ali ovo je tako daleko od istine, jer je prirodno samo nešto dodato (što raste) iz njegovog unutrašnjeg, kao što kosa raste iz onoga što pripada telu; dakle, i ona raste na skoro isti način iz onoga što je unutrašnje; stoga oni ljudi, koji su u životu tela bili samo prirodni, kada su u drugom životu, oni izgledaju onako kako je njihovo (duhovno) stanjem pa stoga se vide sa dlakama preko celog lica. Osim toga, čovekovo Prirodno je predstavljeno kosom; kadaje od dobrog (prirodnog), tada je predstsavljeno lepom i urednom kosom; ali kada nije od dobrog, onda neurednom i čupavom kosom. I zbog ove reprezentacije, u Reči se Prirodno predstsavlja kosom, osobito u pogledu istine, kao kod Zaharije: I u taj će se dan stidjeti proroci svaki svoje utvare, kad bi prorokovao, i ne će se ogrtati plaštem o ostrijeti (životinjskihdlaka) da bi lagali Zaharija 13:4. Proroci stoje za one koji uče istinu, a u ovom slučaju koji uče obmanu (vidi br. 2534); utvare (vizije, viđenja) stoje za istine, u ovom slučaju za obmane; plašt od kostrijeti stoji za Prirodno u pogledu istine, a pošto nije bilo istine, nego samo obmane, stoga se kaže da objavljuju laž. Proroci su ovako bili obučeni kako bi predstavljali prirodnu istinu, jer je to (u što su se oblačili) bilo spoljašnje; stoga je Ilija Tezbićanin nazivan kosmatim čovekom : A oni mu odgovoriše: bješe sav kosmat i opasan kožnijem pojasom. A on reče: to je Ilija Tezbićanin (2 o Carevima 1:8). ; a Jovan koji je bio poslednji prorok, imao je ogrtač od kamilje dlake (Mateja 3:4).
Da kamile označavaju reči-znanja kod prirodnog čoveka, vidi br. 3048, 3071, 3143, 3145; i da su reči- znanja istine prirodniog čoveka, jasno je po Nazaritima, kojima je bilo naloženo da za vreme Nazirejstva, ne prelazi britva preko njihove glave, dok se ne napune dani kada će se posvetiti Jehovi, i onda tek će dozvoliti da se kosa skine s njihove glave, i da onda treba da obriju glavu na vratima šatora od sastanka, i trerba da stave kosu na vatru koja je bila ispod žrtve (Brojevi 6:5, 18, 19). Nazirejstvo je predstavljalo Gospoda u pogledu na Njeghovo Božansko Ljudsko, pa su stoga predstavljali i čoveka nebeske crkve, koji je prilika Gospoda (vidi br. 51), a Prirodno čovekovo kosom; stoga, kad su se posvećivali, trebalo je da odbace starog i prirodnog čoveka, u kojemu su rođeni, i da uzmu na sebe novoga čoveka, što je bilo označeno na taj način, da kada bi se dani ispunili, kada su se posvećivali (odvajali za Jehovu) Jehovi, trebalo je da skinu kosu sa glave, i da je stave na vatru ispod žrtve. Jer stanje nebeskog čoveka je da on treba da bude u nebeskom dobru, i da kroz dobro upoznaje sve istine, i da nikad nemisli ili govori od istina o dobru, a još manje od reči-znanja (vidi br. 202, 337, 2715, 2718, 3246). Osim toga, nebeski ljudi takvi da su onipre nego odbace to stanje, da u su u tako snažnom prirodnom u pogledu istine, da mogu da se bore s pakloima, jer istina je ta, a ne dobro, koja se bori; paklovi se ne mogu ni primaknuti na daljinu dobru. Da je istina takva, i da je dobro takvo, vidi br. 1950, 1951. Iz ovoga se vidi otkuda je Samson imao snagu od njegove kose, o čemu je ovo napisano: Anđeo Jehovim javi se materi Samsonovoj i reče joj: gle, ti ćeš zatrudnjeti i rodućeš sina, i britva da ne prijeđe po njegovoj glavi, jer će dijete biti nazirej Božiji od utrobe materine (Sudije 13:3, 5); posle s aže da je rekao Dalili, da ako bi se obrijao, snaga bi ga ostavila, i postao bi slab; i tada, kad je bio obrijan, snaga ga je napustila, i Filistejci su ga uhvatili; a kada je njegova kosa ponovo narasla, da se njegova snaga vratila, tako da je mogao da sruši stubove u kući (u Dagonovom hramu?) (Sudije 16:1 do kraja). Ko ne vidi da se u ovim pojedinostima krije nebeska tajna, koju može svako da zna ko je poučen o reprezentativima, naime, da se Nazirejstvo odnosi na nebeskog čoveka i da, dok je nazirej imao dugu kosu, da se to odnosilo na Prirodno toga čoveka koji je, kao što je gore rečeno, u tako moćnoj i snažnoj istini?
I pošto su u to vreme reprezentativi (predstave), koje su buile zapoveđene od Gospoda, imali takvu moć i snagu, otuda je i Samson imao svoju snagu. Samo on nije bio posvećeni Nazirej, kao oni o kojima je gore bilo reči, naime, oni koji uzmu na sebe stanje dobra umesto stanja istine. Učinak njegove snage zbog kose imao je uglavnom cilj da predstavlja Gospoda koji se, snagom prirodnog čoveka koji je u istine, borio sa paklovima, i potčinio ih, i to pre nego se obukao u Božansko Dobro i Istinu i kao prirodni čovek. Iz toga se vidi zašto je bilo zapoveđeno da svećenik najviši između braće svoje, kojemu se na glavu izlilo ulje pomazanja i koji je posvećen da se oblači u svete haljine, neka ne otkriva (brije) glave svoje, i haljina svojih neka ne razdire (Levitska 21:10); na isličan način, kada se govori o novom hramu, bilo je zapoveđeno da svećenici Leviti da ne briju svoje glave i kose da ne ostavljaju, nego neka strigu svoje glave (Jezikilj ?), naime, da bi predstavljali Gospodovo Božansko prirodno u pogledu istine koja je od dobra, i koja se naziva istina od dobra. Da kosa označava Prirodno u pogledu istine, vidi se i iz proročkih delova Reči, kao kod Jezikilja: I učinih da rasteš na tisuće kao trava u polju; i ti naraste i posta velika i dođe do najveće ljepote; dojke ti napupile, i dlake teprobile, ali ti bijaše gola naga Jezekilj 16:7. ; govoreći o Jerusalimu, koji u ovome poglavlju označava Drevnu Crkvu, koja se tokom vremena izokrenula; dojke koje su papupile, stoje za prirodno dobro, a dlake koje su probile, stoje za prirodnu istinu.
Kod Danila: I vidjeh kako se prijestolja postaviše i Starac sjede, na kome bješe odijelo bijelo ko snijeg, a kosa mu na glavi kao čista vuna, prijesto mu bješe kao plamen ognjeni, a točkovi mu kao oganj razgorio Danijel 7:9. ; a kod Jovana; I vidjeh usred sedam svijetnjaka kao Sina Čovječijega, obučena u dugačku haljinu, pasana po prsima pojasom zlatnijem. I glava njegova i kosa njegova bijaše bijela kao bijela vuna, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni (Otkr. 1:13, 14); gde bela kosakao čista vuna stoje za Božansko Prirodno u pogledu istine. Istina sama u Reči, i u obredima Jevrejske Crkve, bila je predstavljena belim, a pošto istina potiče od dobra, naziva se čista vuna. Razlog da se istina predstavlja belim, a dobro crvenim, je u tome što se istina odnosi na svetlost, a dobro na vatru od koje svetlost potiče. Kosa, kao i drugi izrazi u Reči, ima i obrnuti smisao, i označava Prirodno u pogledu izvrnute istine; kao kod Isaije: tada će Jehova obrijati britvom zakupljenom, carem Asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu (Isaija 7:20).
Kod Jezikilja: Po tom, sine čovječiji, uzmi nož oštar, britvu brijačku uzmi, i pusti je po glavi svojoj i po bradi svojoj. Trećinu sažezi ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade; a drugu trećinu uzmi i isijeci mačem oko njega, a ostalu trećinu razmetni u vjetar. Ali uzmi malo, i zaveži u skut svoj. I od toga još uzmi i baci u oganj i sažezi ognjem; odatle će izaći oganj na sav dom Izrailjev Jezekilj 5:1-4. Reprezentativno opisano, više nije bilo unutrašnje i spoljašnje prirodne istine, što je označenokosom i bradom; da je ovo bilo uništeno požudama, označeno je paljenjem (kose) na vatri; da je bilo uništeno umovanjima, označeno je da je kosa presečena mačem, a da je bila uništena lažnim načelima, označeno je time što je (kosa) bila rasuta u vetar. Ove stvari se odnose na isto ono što Gospod uči kod Mateje, kada kaže za seme, da je neko palo među trnje, neko na stene, a neko po strani Mateju 13:1-9. Da kosa označava nečistu istinu i obmane koje pripadaju prirodnom čoveku, bilo je predstsavljenoženom među zrobljenim neprijateljima, koju je trebalo odvesti kući, obrijati joj glavu i i odrezati nokte, i sa kojeje trebalo skinuti odeću u kojoj je zarobljena (Pon. Zakoni 21:12, 13): isto tako, da kada se Leviti posvećuju, njihove su glave poprskane vodom ispaštanja, i trebalo je britvom preći preko njihovoga tela, i da operu haljine i da tako postanu čisti (Brojevi 8:7); i dalje iz ovoga da je Nabukodonosor bio prognan između ljudi sa zvijerima poljaskim, hraneći se travom kao goveda, sve dok mu ne poraste kasa kao kod orla, a nokti budu kao u ptica (Danilo 4:33).
Da se kod gube (lepre) boja kose i brade posmtra, i bude bela, riđa, žuta, i crna, i da se mora paziti na odelo, i daonaj koji se očistio od gube (lepre) , da je trebao da obrije svu kosu sa glave,
brade, i obrve (Levitska 13:1 do kraja; 14:8, 9), što je označavalo nečiste obmane od onoga što je profano, a što je guba u unutrašnjem smislu. A ćelavost je označavala Prirodno, u kom nije bilo nikakve istine, kao kod Isaije: Otide u dom i u Dibon, na visine, daplače: Moab će ridati za Nebonom i za Medabom, sve će mu glave biti ćelave, svaka bradaoskubena (Isaija 15:2).
Kod istoga: I mjesto mirisa biće smrad, i mjesto pojasa raspojasina, mjesto pletenica ćela, mjesto širokih skuta pripasana vreća (Isaija 3:24. Kada su deca govorila Eliši rugajući mu se: hajde, ćelavko, hajde, ćelo!, pa su ih rastrgali medvedi koji su izašli iz šume (2 o Carevima 2:23, 24), što je prestavljalo one koji svetogrde Reč, kao da u njoj nije sadržana istina; jer Eliša je predstavljao Gospoda u pogledu Reči (vidi br. 2762). Iz toga je jasno kako su tada preolađivali reprezentativi.
Danilo 4
1
Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima što su po svoj zemlji, mir da vam se umnoži.
2
Svide mi se da objavim znake i čudesa što mi učini Bog Višnji.
3
Znaci Njegovi kako su veliki! I čudesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo večno, i vlast Njegova od kolena do kolena.
4
Ja Navuhodonosor bejah miran u kući svojoj i cvetah u dvoru svom.
5
Usnih san, koji me uplaši, i misli na postelji mojoj i utvare glave moje uznemiriše me.
6
I zapovedih da se dovedu preda me svi mudraci vavilonski da mi kažu šta znači san.
7
Tada dođoše vračari, zvezdari, Haldeji i gatari, i pripovedih im san, ali mi ne mogoše kazati šta znači.
8
Najposle dođe preda me Danilo, koji se zove Valtasar po imenu boga mog, i u kome je duh svetih bogova, i pripovedih mu san.
9
Valtasare, poglavare vračima, znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teška; kaži san moj što sam snio i šta znači.
10
A utvara glave moje na postelji mojoj beše: Videh, gle, drvo usred zemlje, i visina mu velika.
11
Drvo beše veliko i jako, i visina mu dosezaše do neba, i viđaše se do kraja sve zemlje.
12
Lišće mu beše lepo i rod obilat, i na njemu beše hrane svemu, zverje poljsko odmaraše se u hladu njegovom, i na granama njegovim stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjaše svako telo.
13
Videh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle, Stražar i Svetac siđe s neba.
14
Povika jako i reče ovako: Posecite drvo, i okrešite mu grane, pokidajte mu lišće i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih.
15
Ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske.
16
Srce čovečje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka prođe preko njega.
17
To su odredili stražari i izrekli sveti da bi poznali živi da Višnji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoće, i postavlja nad njim najnižeg između ljudi.
18
Taj san snih ja, car Navuhodonosor; a ti, Valtasare, kaži šta znači, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne može da mi kaže šta znači; a ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.
19
Tada Danilo, koji se zvaše Valtasar, osta u čudu za jedan sat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori i reče: Valtasare, san i značenje mu da te ne uznemiruje. A Valtasar odgovori i reče: Gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i značenje njegovo neprijateljima tvojim.
20
Drvo što si video, veliko i jako, kome visina dosezaše do neba i koje se viđaše po svoj zemlji,
21
Kome lišće beše lepo i rod obilan, i na kome beše hrane svemu, pod kojim stanovaše zverje poljsko i na granama mu seđahu ptice nebeske,
22
To si ti, care, koji si velik i silan, i veličina je tvoja visoka i doseže do neba i vlast tvoja do krajeva zemaljskih.
23
A što car vide Stražara i Sveca gde silažaše s neba i govoraše: Posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa žilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena prođe preko njega,
24
Ovo znači, care, i ovo je naredba Višnjeg koja će se izvršiti na mom gospodaru caru:
25
Bićeš prognan između ljudi, i sa zverima ćeš poljskim živeti, i hraniće te travom kao goveda, i rosa će te nebeska kvasiti, i sedam će vremena proći preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoće.
26
A što se reče da se ostavi panj sa žilama od drveta, carstvo će ti ostati, kad poznaš da nebesa vladaju.
27
Zato, care, da ti je ugodan moj savet, oprosti se greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milošću prema nevoljnima, e da bi ti se produžio mir.
28
Sve ovo dođe na cara Navuhodonosora.
29
Posle dvanaest meseci hodaše po carskom dvoru u Vavilonu.
30
I progovori car i reče: Nije li to Vavilon veliki što ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska, i slava veličanstvu mom?
31
Te reči još behu u ustima caru, a glas dođe s neba: Tebi se govori, care Navuhodonosore: Carstvo se uze od tebe.
32
I bićeš prognan između ljudi, i živećeš sa zverjem poljskim, hraniće te travom kao goveda, i sedam će vremena proći preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoće.
33
U taj čas ispuni se ta reč na Navuhodonosoru; i bi prognan između ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoše dlake kao pera u orla i nokti kao u ptica.
34
Ali posle tog vremena ja Navuhodonosor podigoh oči svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Višnjeg, i hvalih i slavih Onog koji živi doveka, čija je vlast vlast večna i čije je carstvo od kolena do kolena.
35
I svi stanovnici zemaljski ništa nisu prema Njemu, i radi šta hoće s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema nikoga da bi Mu ruku zaustavio i rekao Mu: Šta radiš?
36
U to vreme um moj vrati mi se, i na slavi carstva mog vrati mi se veličanstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi moji potražiše me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se više veličanstva.
37
Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzvišujem i slavim cara nebeskog, čija su sva dela istina i čiji su putevi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito.
