8908. (Stih 16.) Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega. Da ovo označava da se ne sme dobro nazivati zlom, niti istina obmanom; stoga I obratno, ni da se zlo ne nazuiva dobrim, a obmana istinom, vidi se iz značenja svjedočiti lažno (laž), što je potvrđivanje obmane. (Da svjedočiti laž označava potvrđivanje, vidi br. 4197; I da laž označava obmanu vere, biće jasno iz onoga što sledi). Na (protivu) bližnjegasvojega označava govoriti na takav način protivu bilo koga; jer se bližnjim označava svaki čovek ma ko bio, a posebno onaj koji je u dobru (koji je dobar), a u apstraktnom smislu, označava se samo dobro (br. 3419, 5025, 6704, 6818, 8123). Otuda, ne svjedoči (ne odgovaraj) protivubližnjega svojega laž, u unutrašnjem smislu, označava ne govoriti nikome ono što je lažno, to jest, reći da je zlo ono što je dobro, I da je 2 lažno ono što je istinito, ili obrnuto. Kakav je ovo slučaj, biće ukratko objašnjeno. Svi oni kod kojih vlada ljubav prema sebi I svetu, koji imaju kao cilj vlastiti položaj, ili počasti, ili bogatstvo. ili dobit, ne prežu da kažu da je nepravo ono što je pravo, I da tako deluju kao svedoci laži (lažni svedoci). Razlog da su takvi je u tome što je njihova volja potpuno potčinjena ovim ljubavima I njihovim požudama, I da ih je ona potpuno zaposela I ispunila; I tada razum, koji je drugi deo uma, možda doista i vidi šta je pravedno a šta nepravedno , ali ne hoće da vidi, jer volja je jača od razuma, pa je influks ubedi, I na kraju je I oslepi. Takve osobe nemaju savesti, niti znaju da je to po savesti da se pravedno naziva pravednim, a nepravedno nepravednim , samo iz razloga što je pravedno, to jest, zbog ljubavi za ono što je pravedno. Oni koji su takvi u svetu, takvi su I u drugom životu, ali s tom razlikom da što tada ne nazivaju pravedno nepravednim, nego dobro koje pripada veri, nazivaju zlom, a istinu nazivaju obmanom; jer ono što je pravedno u građanskom svetu, to korespondira onome što je dobro I istinito u duhovnom svetu; I ovo oni čine bez savesti I bez stida, jer su 3 na to bili navikli I time bili ispunjeni u životu tela. Često se pominje u Reči laž, a time se nutrašnjem smislu svuda označava obmana I zlo vere, a svedočiti lažno, što se naziva I svedok nasilja, označava se potvrđivanje obmane, bilo to pred sudijom, ili pred bilo kim drugim, ili pred samim sobom iznutra kada čovek sam sebe ubeđuje (kao u Izlasku 23:1, I sledeći stihovi; Levitska 19:16-20).

Da u duhovnom smislu laž označava zlo I obmanu vere, vidi se iz sledećih odlomaka: Kod Jovana: Vaš je otac đavo; I slasti oca svojega hoćete činiti: on je krvnik ljudski od početka, I ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža, I otac laži Jovan 8:44. Laž ovde označava obmanu vere; jer se ovde govori o Jevrejima, naime da nisu hteli da priznaju Gospoda. U duhovnom smislu đavo ovde označava obmanu, a otac njezin označava zlo; jer obmana dolazi od zla kao sin od svog oca. Obmana koja dolazi od đavola, je obmana vere, a zlo je zlo ljubavi prema sebi I ljubavi prema svetu. 4 Kod Isaije: Čuli smo za oholost Moaba vrlo ponositog, za ponos njegov I oholost I obijest njegovu; laži njegove ne će biti tvrde (Isaija 16:6. Laži označavaju obmane vere, jer Moab označava one koji su u zlu ljubavi prema sebi, pa stoga falsifikuju istine (br. 2468, 8315).

Kod istoga: Uhvastismo vjeru sa smrću, I ugovorismo s grobom; kad zađe bič kao povodanj, ne će nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište, I za prijevaru zaklonismo se (Isaija 28:15).

Kod istoga: Jer su narod nepokoran, sinovi lažljivi, sinovi koji ne će da slušaju zakona Jehovina (Isaija 30:9).

Kod Jeremije: I svaki vara prijatelja svojega I ne govori istine; uče jezik svoj da govori laž, muče se da čine zlo Jeremija 9:5).

Kod istoga: Evo me na one koji prorokuju lažne sne, veli Jehova, I pripovijedajući ih zavode narod moj lažima svojim I hitrinom svojom Jeremija 23:32).

Kod istoga: Mač za laži njihove, I poludjeće; mač na junake njegove, I prepašće se Jeremija 50:36).

Kod Jezikilja: Vide taštinu I gatanje lažno, pa govore: Jehova kaže, a Jehova ih nije poslao, i daju nad da će riječ ispuniti. Ne viđate li taštu utvaru u ne govorite li lažno gatanje? Za to ovako veli Jehova Bog: za to što govorite taštinu I vidite laž, za to evo Me na vas, govori Jehova Bog. I ruka će moja biti protiv proroka koji vide taštinu I gataju laž Jezekilj 13:6-9).

Kod Nahuma: Teško gradu krvničkom, vas je pun laži I otimanja, grabež ne izbiva iz njega Naum 3:1).

Kod Sofonije: Ostatak Izrailjev ne će činiti bezakonja niti će govoriti laži, niti će se naći u ustima njegovijem jezik prijevaran Sofonija 3:13).

Kod Jovana: A na polju su psi I vrčari I kurvatri I krvnici I idolopoklonici I svaki koji čini I ljubi laž (Otkr. 22:15). U ovim kao I u mnogim drugim odlomcima laž označava obmanu I zlo vere.

3419. Isak se povrati i stade otkopavati studence koji bjehu iskopani za vremena Abrahama oca njegova, označava da je Gospod otvorio one istine koje su postojale kod drevnih (ljudi). Ovo je jasno iz reprezentacije Isaka, koji je Gospod u pogledu Božanskog Racionalnog, o čemu vidi gore; iz značenja vratiti se i ponovoiskopavati, što je opet otkriti; iz značenjastudenaca, koji su istine saznanja; (da studenci označavaju istine, vidi br. 28, 2702, 3058); i iz značenja dana (vremena) Abrahama oca njegovog, što su istine koje su označene rečima, koje oni bjehu iskopali u to vreme, te stoga koje su postojale među drevnim (ljudima). Da dani označavaju vreme istanje (vidi br. 23, 487, 488, 493, 893. Kada označavaju stanje, tada je Abrahamom kao ocem predstavljeno Gospodovo Božansko Samo pre nego mu se pripajilo Ljudsko (vidi br. 2833, 2836, 3251); kada označavaju vreme, tada Abraham kao otac označava dobra i istine koje potiču od Gospodovog Božanskog pre nego Mu se pripojilo Ljudsko, to jest, dobra i istine koje su postojale među drevnima. Istine koje su postzojale kod drevnih, danas su sasvim zaboravljene, tako da skoro niko ni ne zna da su one ikada i postojale, to jest da su one bile različite od onih koje se danas uče. Drevni (ljudi) imali su preprezentacije i značenja nebeskih i duhovnih stvari Gospodovog carstva, stoga su bile od Gospoda samog; a oni koji su razumevali takve reprezentacije i značenja nazivani su mudrima; a u stvarnosti i bili su mudri, jer su na taj način bili u stanju da razgovaraju s anđelima i duhovima na anđeoskom jeziku, koji je nerazumljiv ljudima, jer je on nebeski i duhovan, pa kada se spušta ka ljudima, koji su u prirodnoj sferi, on pada u reprezentacije i značenja, kao što su to u Reči, pa je Reč zbog toga sveta. Jer ono što je Božansko samo se tako može pokazati pred prirodnim čovekom; tako da tu postoji potpuna korespondencija (saobraznost) (prim. prev. Ovde se korespondencije isto što i izgledi istine o kojima je ranije bilo reči). A pošto su drevni znali reprezentative i značenja Gospodovog carstva, u kojemu postoji samo nebeska i duhovna ljubav, stoga su oni imali nauke (doktrine) koje su razmatrale samo ljubav ka Bogu i ljubav ka bližnjemu, zbog kojih su doktrina i nazivani mudrima. Iz ovih doktrine oni su znali da će Gospod doći n vet, i da će Jehova biti u Njemu, i da će On Ljudsko u Sdbi učiniti Božanskim, i da će na taj način spasiti ljudsku rasu; iz istih doktrina znali su šta je ljubav ka bližnjemu, naime, da je to osećanje da se biti koristan drugima bez očekivanja nagrade, kao i to šta je označeno bližnjim prema kome treba pokazivati ljubav, naime, da su to svi (ljudi) u svemiru, ali svaki čovek na poseban način. Ove doktrine su u naše dana potpuno izgubljene, a umesto njih imamo doktrine o veri, do kojih drevni nisu držali skoro ništa. One doktrine, naime, o ljubavi ka Gospodi i ljubavi ka bližnjemu, odbacuju se danas, delimično od onih koji se u Reči nazivaju Babilonjanima i Kaldejcima, a delimično od onih koji se nazivaju Filistejima i Egipćanima, pa su te doktrine tako razbijene da je jedva trag njihov ostao. Ko danas zna šta je ljubav ka bližnjemu koja je nesebična i kojoj je odvratno sve što traži vlastitu slavu? I ko zna na šta se misli pod bližnjim, naime, da to znači svakoga pojednica u pogledu kavliteta i mere dobra koje ima, stoga to znači samo dobro, a u najvišem smislu, Gospoda Samoga, jer On je u dobru, i dobro je od Njega; a dobro koje nije od Njega, nije dobro, ma kako da izgleda da je. Te zato što se ne zna šta je ljubav prema bližnjemu i šta je bližnji, to se ne zna šta je u Reči označeno siromahom, bolesnim, gladnim, žednim, potlačenim, udovicom, siročetom, utamničenim, golim, strancem, slepim, gluvim, hromim, i sakatim, kao i sličnim; a doktrine drevnih su učile ko su bili ovi (bližnji), to jest kojoj klasi bližnjih, i kojoj ljubavi prema bližnjemu oni pripadaju. Cele je Reč, u smislu slova, napisana u skladu s ovim doktrinama (učenjima), pa stoga onaj ko ne zna ovo, taj ne zna unutrašnji smisao Reči; kao kod isaije: Nije li to (ljubav ka bližnjem) da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola da ga odjeneš, u da sene kriješ od svojega tijela? Tada će sinuti vidjelo tvoje, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i preda tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodova biće ti zadnja straža (Isaija 58:7, 8). Onaj ko drži samo do doslovnoga smisla, taj veruje da ako da hleba gladnome, ako izgnanike ili skitnice uvede u svoju kuću, i obuče gologa, da će na račun toga biti primljen u slavu Jehovinu, ili u nebo; dok su u stavri ovo samo spoljašnja dela, koja i zao čovek može da radi kako bi zaslužio nebo: gladima, ožalošćenima, i golima se u stvari označavaju oni koji su takvi u duhovnom smislu, a to su različita stanja nevolje koje se dešavaju čoveku,

koji je bližnjim prema kojemu treba vršiti dela ljubavi.

Kod Davida: (Blago onome) koji čini pravdu onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima; Gospod driješi svezane, Gospod otvara oči slijepcima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike, Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici; a put bezbožnički prevraća (Psalam 146:7-9); gde se pod onima kojima se čini krivo, pod svezanima, gladnima, siročadi, udovicama, ne misli se na one koji se tako običnio nazivaju, nego oni koji su takvi u pogledu duhovnih stvari, to jest, u svojim dušama. Ko su ovi, i u kojem stepenu su oni bližnji, pa stoga koja ljubav prema bližnjemu treba da se njima ukazuje, to su učile doktrine drevnih (ljudi): pored ovoga, postoje i mnogi drugi odlamci u Starom Zavetu; jer kada se Božansko spusti u prirodno kod čoveka, ono se pokazuje kao dela ljubavi ka bližnjemu, uz razlike već prema vrstama i podvrstama: Na sličan način je i Gospod govorio od Božanskog Samog, kod Mateje: Tada će reći car onima što mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni. Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! kadas te vidjesmo gladna, i nahranismo? ili žedna, i napojismo? Kad li te vidjesmo gosta, i primismo? ili gola, i odjenusmo? kad li te vidjesmo bolesna, ili u tamnici, i dođosmo k tebi? Mateju 25:34-36. ; delima koje se ovde nabrajaju označene su vrste ljubavi ka bližnjemu, i kojega su to stepena dobra, ili u kojem su stepenu dobri oni koji vrše takva dobra dela, i u kojem su stepenu dobri oni kojima se ta dela čine, pa se kaže da je u najvišem stepenu Gospod bližnji, jer On kaže: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste (stih 40 istoga poglavlja). Iz ovih razmatranja se može videti šta se mislilo pod ovim istinama kod drevnih; a vidi se i to, da su ove istine sasvim zaboravljene on strane onih koji koji su samo u doktrinama vere, a ne u u ljubavi ka bližnjemu, to jest, od onih koji se nazivaju Filistejima koji su zaronjavali (zatrpavali) studence posle smrti Abrahama, o čemu će niti govore u onome što sledi.