4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

1888. Da smisao slova Reči pretstavlja Božanske tajne, i da je on prijemnik i čuvar Gospodovih nebeskih i duhovnih stvari, može se ilustrovati sa dva primera: prvim , da pod „Davidom“ ne misli na Davida nego na Gospoda; drugim, da se imena ozačavaju delujuće (aktuelne) stvari, i da onda tako mora da je s ostatkom Reči. O Davidu se kaže kod Jezikilja: I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje poštovati i izvršavati. I sjedaće u zemlji , oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih, za uvijek. I David sluga moj biće im knez do vijeka. (Jezekilj 37:24? 37:25).

Kod Osije: Poslije će se obratiti i tražiti Jehovu Boga svojega i Davida cara svojega Osija 3:5. Ove su stvari napisali proroci posle Davidovog vremena, a jasno se kaže da će on biti njihov car i knez, iz čega svi mogu da znaju da se u unutrašnjem smislu pod „Davidom“ označava Gospod. A tako je i u svim drugim odlomcima, čak i u istorijskim, gde se imenuje David. Da se imenima carstava, oblasti, gradova, i ljudi, označavaju delujuće stvari, može se jasno videti kod Proroka. Uzmite samo ovaj primer kod Isaije: Za to ovako veli Gospod, Jehova nad vojskama, ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom će te udariti i štap svoj podignuće na te kao u Misiru. Jer će podignuti na nj Jehova nad vojsama bič, te će biti kao rasap (pomor, kuga) Medijanski kod kamena Oriva i kao štap njegov na moru, i podignuće ga kao u Misiru. I tada će skinuti breme njegovo s vrata tvojega, i izlomiće se jaram od pomazanja. Dođe u Ajat, prođe u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj. Prođoše klancem, u Gavaji zanoćiše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobježe. Viči na glas, kćeri Galimova; nek se čuje u Lais, jadni Anatote. ! Madmina pobježe, stanovnici Gemiški utekoše. Još jedan dan pa će stajati u Novu, mahnuće rukom svojom na goru kćeri Sionske, na hum Jerusalimski. Gle, Jehova Bog nad vojskama otkresaće silom grane; pa što je visoko, posjeći će je, i što je uzdignuto, sniziće. I gustu će šumu isjeći sjekirom, i Livan će pasti od silnoga. (Izaija 10:24, 26-34). Ovde se pojavljuju skoro samo imena. Iz kojih se ne može izvesti značenja osim ako se uzme da se imenima označavaju delujuće stvari. Kad bi um ostao samo na imenima, ovo se nikad ne bi priznavalo kao Reč Gospodova. A ko bi verovao da ona u unutrašnjem smislu sadrže nebeske tajne, i da se njima označavaju oni koji nastoje da proniknu u misterije vere umovanjem od reči-znanja? Dok u stvari , tu se misli na neko posebno stanje koje je opisano svakim imenom; i da je ovime onačeno da Gospod rasteruje umovanja pomoću nebeskih stvar jubavi i duhovnih stvari vere? Da se ovde umovanje označava „Asirom“, može se jasno videti iz onoga što je do sada rečeno o „Asiru“ (br. 119, 1189); tako isto da su reči-znanja označena „Misirom“ (Egiptom) (br. 1164, 1165, 1462), koje brojeve pogledaj i istraži. Takav je slučaj sa svim drugim imenima, kao i sa mnogim rečima.