¹ A Gospod reče Samuilu: Dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem? Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošaljem k Jeseju Vitlejemcu, jer između njegovih sinova izabrah sebi cara.

² A Samuilo reče: Kako da idem? Jer će čuti Saul, pa će me ubiti. A Gospod odgovori: Uzmi sa sobom junicu iz goveda, pa reci: Dođoh da prinesem žrtvu Gospodu.

³ I pozovi Jeseja na žrtvu, a ja ću ti pokazati šta ćeš činiti, i pomaži mi onog koga ti kažem.

⁴ I učini Samuilo kako mu kaza Gospod, i dođe u Vitlejem; a starešine gradske uplašivši se istrčaše preda nj, i rekoše mu: Jesi li došao dobro?

⁵ A on reče: Dobro; došao sam da prinesem žrtvu Gospodu; osveštajte se i hodite sa mnom na žrtvu. Pa osvešta i Jeseja i sinove njegove i pozva ih na žrtvu.

⁶ I kad dođoše videvši Elijava reče: Jamačno je pred Gospodom pomazanik Njegov.

⁷ Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.

⁸ I dozva Jesej Avinadava, i reče mu da ide pred Samuila. A on reče: Ni tog nije izabrao Gospod.

⁹ Potom Jesej reče Sami da ide. A on reče: Ni tog nije izabrao Gospod.

¹⁰ Tako reče Jesej te prođoše sedam sinova njegovih pred Samuila; a Samuilo reče Jeseju: Nije Gospod izabrao tih.

¹¹ Potom reče Samuilo Jeseju: Jesu li ti to svi sinovi? A on reče: Ostao je još najmlađi; eno ga, pase ovce. Tada reče Samuilo Jeseju: Pošlji, te ga dovedi, jer nećemo sedati za sto dokle on ne dođe.

¹² I posla, te ga dovede. A beše smeđ, lepih očiju i lepog stasa. I Gospod reče: Ustani, pomaži ga, jer je to.

¹³ Tada Samuilo uze rog sa uljem, i pomaza ga usred braće njegove; i siđe duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od tog dana. Potom usta Samuilo i otide u Ramu.

¹⁴ A duh Gospodnji otide od Saula, i uznemiravaše ga zao duh od Gospoda.

¹⁵ I rekoše Saulu sluge njegove: Gle, sada te uznemiruje zli duh Božiji.

¹⁶ Neka gospodar naš zapovedi slugama svojim koje stoje pred tobom, da potraže čoveka koji zna udarati u gusle, pa kad te napadne zli duh Božji, neka udara rukom svojom, i odlakšaće ti.

¹⁷ I reče Saul slugama svojim: Potražite čoveka koji zna dobro udarati u gusle, i dovedite mi ga.

¹⁸ A jedan između sluga njegovih odgovori i reče: Evo, ja znam sina Jeseja Vitlejemca, koji ume dobro udarati u gusle, i hrabar je junak i ubojnik, i pametan je i lep, i Gospod je s njim.

¹⁹ I Saul posla ljude k Jeseju i poruči: Pošlji mi Davida sina svog koji je kod ovaca.

²⁰ A Jesej uze magarca i hleba i mešinu vina i jedno jare, i posla Saulu po Davidu, sinu svom.

²¹ I David dođe k Saulu i izađe preda nj, i omile Saulu veoma, te ga postavi da mu nosi oružje.

²² Potom posla Saul k Jeseju i poruči: Neka David ostane kod mene, jer je našao milost preda mnom.

²³ I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

³ Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.