Jevanðelje po Luki 6

Serbian (Daničić, Karadžić)

Studovat vnitřní smysl

← Jevanðelje po Luki 5   Jevanðelje po Luki 7 →

1 Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da iđaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jeđahu.

2 A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?

3 I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

4 Kako uđe u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.

5 I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.

6 A dogodi se u drugu subotu da On uđe u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.

7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.

8 A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.

9 A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.

10 I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.

11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.

12 Tih, pak, dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noćna molitvi Božijoj.

13 I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:

14 Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,

15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,

16 Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

17 I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,

18 Koji dođoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.

19 I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.

20 I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.

21 Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.

22 Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.

23 Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.

24 Ali teško vama bogati; jer ste većprimili utehu svoju.

25 Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.

26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.

27 Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;

28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju.

29 Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.

30 A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.

31 I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.

32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.

33 I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.

34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.

35 Ali, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.

36 Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.

37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

38 Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.

39 I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?

40 Nema učenika nad učiteljem svojim, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.

41 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?

42 Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.

43 Jer nema drveta dobrog da rađa zao rod; niti drveta zlog da rađa dobar rod.

44 Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine,

45 Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.

46 A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?

47 Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:

48 On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dođoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.

49 A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.

← Jevanðelje po Luki 5   Jevanðelje po Luki 7 →
Studovat vnitřní smysl

Komentář k této kapitole:

Příběhy:

Vysvětlení nebo odkazy ze Swedenborgových prací:

Arcana Coelestia 705, 1017, 1460, 2371, 2636, 2708, 3796 ...

Apocalypse Revealed 206, 210, 334, 365, 400, 409, 526 ...

Bozanska Promisao 80, 91, 128, 334

The Lord 27, 48

Sacred Scripture 51

Life 2, 28, 39, 51, 104

Nebo i Pakao 287, 349, 357, 365

True Christianity 226, 373, 439, 483, 681

Novi Jerusalim i Njegovo Nebesko Ucenje 127, 154

Ukázat odkazy z nepublikovaných děl Swedenborga





Přeložit:
Sdílet: