10405.

4. A on uzev iz ruku njihovih. Da ovo označava ono što povlađuje njihovom propriumu, vidi se iz značenja doneti Aronu, što označava sakupiti u jedno one stvari iz smisla slova u Reči koje povlađuje spoljašnjim ljubavima i njihovim načelima. Da je ovo označeno donošenjem Aronu zlatnih obolaca koji su bili u ušima njihovih žena, sinova, i kćeri, vidi se iz onoga što je gore pokazano, br. 10402.

3576. I blagoslovi ga, označava povezivanje na taj način. Ovo se vidi iz značenja biti blagosloven, što je povezanost (vidi br. 3504, 3514, 3530, 3565). Iz ovih pojedinosti o Isavu i Jakovu, može se jasno videti da se dobro Racionalnog najdublje povezuje sa dobrom Prirodnog, a preko dobra u njemu s istinom. Jer Isak predstavlja Racionalno u pogledu dobra; Rebeka, Racionalno u pogledu istine; Isav, dobro Prirodnog; a Jakob, istine od toga (dobra). Da se Racionalno u pogledu dobra, koje je Isak, povezuje na najdublji način s dobrom Prirodnog, koje je Isav, e s istinom koja je od Prirodnog, koja je Jakov, osim posredno, to se vidi po tome što Isak ima Isava na umu kada blagosilja Jakova; jer tada nije mislio o Jakovu, nego o Isavu. Onaj koji izgovara blagoslov, on blagosilja onoga na koga misli, a ne onoga na koga tada ne misli. Svaki blagoslov koji se izgovara ustima, izlazi iz Unutarnjeg, koje je živo zbog volje i misli onoga koji blagosilja, a blagoslov pripada onome kome je upućen. Onaj koji ga prigrabi, i tako ga usvoji, on je kao onaj koji krade nešto, što se mora vratiti drugome. Da je Isak, izgovarajući blagoslov, mislio na Isava, a ne na Jakova, očito je iz svih stvari i pojedinosti koje prethode, iz stihova 18, 19, gde Isak kaže Jakovu: Koji si ti, sine? A Jakov odgovri: ja sam Isav tvoj prvenac; i iz stihova 21. (23, Tada reče Isak Jakovu: hodi bliže sine, da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne. I kada ga je opipao, reče: glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove. I reče: jesi li ti sin moj Isav? A on mu odgovori: ja sam. I na kraju kada ga poljubi, osjeti miris njegovih haljina, to jest, Isavovih haljina, i kad ga omirisa, reče. Gle, miris sina moga. Otuda se vidi da da je sin kojega je blagoslobio bio Isav. Stoga, kada je od Isava čuo da je to bio Jakov, Tada se prepade Isak (stih33) i reče: Dođe brat tvoj sa prijevarom i odnese tvoj blagoslov (stih 35) Međutim, razlog da je Jakov zadržao blagoslov, po onome što je rečeno u stihovima 33, 37, je to što istina predstavljena Jakovom treba da vlada prividno za izvesno vreme, kao što je u nekim prilikama bilo pokazano gore. Ali posle SEKCIJA 2 određenog vremena popravka i preporoda, tada dobro samo, koje je unutra sakriveno, i koje je otuda dovodilo u red sve stvari u opštem i u pojedinačnom koje su izgledale da pripadaju istini, ili koje je istina pripisivala sebi, ono (dobro) izlazi i vlada otvoreno. To je ono što je označeno onim što je Isak rekao Isavu, Ti ćeš živjeti od mača svojega, i bratu ćeš svojemu služiti, ali će doći vrijeme, po što se naplačeš skršiti jaram njegov s vrata svojega (stih 40). Unutrašnji smisao ovih reči je da, sve dok se istina povezuje s dobrom, dobro je u nižem položaju po izgledu, ali da će biti na prvome mestu kada dođe do povezanosti Racionalnog sa dobrom Prirodnog, a preko ovoga i s istinom, pa će tako istina dolaziti od dobra. Sledstveno, tada će Isav predstavljati dobro samo Prirodnog, a Jakob istinu samu koja je povezana sa Racionalnim; tako će biti predstavljeno u najvišem smislu

Gospodovo Božansko Prirodno, Isavom u pogledu Božanskog Dobram, a Jakovom u pogledu Božanske istine (u Dobru).