¹ I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i učini Gospod Sari kao što beše kazao.

² Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.

³ I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.

⁴ I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovedi Bog.

⁵ A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.

⁶ A Sara reče: Bog mi učini smeh; ko god čuje, smejaće mi se.

⁷ I reče: Ko bi rekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.

⁸ A kad dete doraste da se odbije od sise, učini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise.

⁹ I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;

¹⁰ Pa reče Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.

¹¹ A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.

¹² Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku seme prozvati.

¹³ Ali ću i od sina robinjinog učiniti narod, jer je tvoje seme.

¹⁴ I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leđa, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj.

¹⁵ A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo,

¹⁶ Pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako će umreti dete. I sedeći prema njemu stade glasno plakati.

¹⁷ A Bog ču glas detinji, i anđeo Božji viknu s neba Agaru, i reče joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog ču glas detinji odande gde je.

¹⁸ Ustani, digni dete i uzmi ga u naručje; jer ću od njega učiniti velik narod.

¹⁹ I Bog joj otvori oči, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete.

²⁰ I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac.

²¹ A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske.

²² U to vreme reče Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreći: Bog je s tobom u svemu što radiš.

²³ Zakuni mi se sada Bogom da nećeš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ćeš dobro onako kako sam ja tebi činio i ti činiti meni i zemlji u kojoj si došljak.

²⁴ A Avram reče: Hoću se zakleti.

²⁵ Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove.

²⁶ A Avimeleh reče: Ne znam ko je to učinio; niti mi ti kaza, niti čuh do danas.

²⁷ Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru među sobom.

²⁸ A Avram odluči sedam jaganjaca iz stada.

²⁹ A Avimeleh reče Avramu: Šta će ono sedam jaganjaca što si odlučio?

³⁰ A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.

³¹ Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica.

³² Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku.

³³ A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Večnog.

³⁴ I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.

¹ Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad seđaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

² Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;

³ I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.

⁴ Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

⁵ I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

⁶ I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.

⁷ Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.

⁸ Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.

⁹ I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.

¹⁰ A jedan između njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.

¹¹ A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.

¹² Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.

¹³ Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?

¹⁴ Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.

¹⁵ A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.

¹⁶ Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; a Avram pođe s njima da ih isprati.

¹⁷ A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,

¹⁸ Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?

¹⁹ Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.

²⁰ I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.

²¹ Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako, da znam.

²² I ljudi okrenuvši se pođoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,

²³ I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?

²⁴ Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?

²⁵ Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?

²⁶ I reče Gospod: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.

²⁷ A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.

²⁸ Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nađem četrdeset i pet.

²⁹ I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.

³⁰ Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nađem trideset.

³¹ Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.

³² Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.

³³ I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.